9 izuma koji su promenili putovanja
- Atlas
Gerardus Mercator, kartograf, je u šesnaestom veku počeo koristiti rec Atlas za knjigu mapa. U to doba je izrada atlasa bila grupni posao matematičara, astronoma, kartografa i umetnika (morska čudovišta u okeanima). Karte su bilo vrlo skupe, a pomorske nacije poput Španije i Portugala su ih čuvale kao nešto najvrednije, tako da su bile omiljeni plen gusara. Često su se namerno izrađivale krive karte kako bi navele suparnike na krivi put. Karte su mnogima i danas prvi korak pri planiranju novog putovanja.
2) Kreme za sunčanje
Stari Egipćani, drevni Kinezi, Grci, Rimljani su se zgrožavali izlaganju lica ili ne daj bože tela suncu. Potamnela put je bila odlika seljaka i robova koji su morali raditi na poljima. Bleda boja kože je označavala status plemstva. U srednjovjekovnoj Engleskoj su se nosile maske kako sunce ne bi položilo svoje zrake na bledu put dvorskih dama. Dolaskom industrijske revolucije kada su se seljaci transformirali u radnike, prestali su raditi napolju i preselili su se u zagušljive i mračne radionice, sunčanje dolazi u modu. Od tada bronzani ten označava one koji imaju godišnji odmor ili ne moraju raditi. Tek 1929. su dizajnirane prve sunčane naočare za šetnje po Atlantic Cityu, a 1936. je kompanija L’Oreal lansirala prvu kremu za sunčanje, Danas je to posao u kojem se okreću milijarde.
3) Vakcina
Tokom putovanja covek moze dobiti neku od egzoticnih bolesti. Preko devedeset posto lokalnog stanovništva pred Kolumbovske Amerike je bilo potpuno nespremno imunološki na dolazak osvajača. Obolelo je i umrlo od različitih bolesti koje su sa sobom doneli spanski osvajaci. U Evropi je tek 1721. Lady Montague, supruga britanskog ambasadora na Otomanskom dvoru predstavila vakcinu zapadu. Danas se vakcinacijom sprečava mogućnost zaraze u najopasnijim područjima sveta i nikada do sada medicina nije pružala toliko zaštite pred nekom od najsmrtonosnijih bolesti.
4) Bikini
Na udaljenim Marshallovim ostrvima postoji mali atol Bikini. Nakon rata 1946, godine je taj mali atol postao poznat po testiranjima nuklearnih bombi. Tog leta na vrhuncu sezone u Canne su se pojavile male krpe povezane trakom. Bikini je rođen na užas puritanaca kojima je i kostim Esther Williams nalik na atletski dres bio izvan pojma o moralu. Pravi ulazak u svet mode je doživeo osam godina kasnije kada ga je režiser Roger Vadim poklonio tada nepoznatoj starleti Brigitte Bardot poslavši je na sunčanje na Rivijeru u St.Tropez. Monokini je dizajniran kasnije i to u Austriji šezdeset i četvrte i nikada nije doživeo slavu svog oskudnog prethodnika.
5) Foto aparat
Od davnina kada su pećinski praljudi umočili prst u prah pomešan bojom i na zidu nacrtali prizore iz lova na mamute, ljudska bića žele zabeležiti ono što su videli. Kasnije su kroz vekove slikari bili glavne zvezde. Tek je izum foto aparata demokratizirao beleženje trenutka i napravio umetnike od svih nas. Prva fiksirana fotografija je nastala iz kamere obscure tek 1827. god. Postupak je mnogo puta unapredjen pa su krajem veka putnici već donosili prve dagerotipe (po imenu Daguerre, slikaru koji je najviše radio na procesu) s putovanja po Egiptu. George Eastman, koji je izumeo prvi film, a kasnije i foto aparat za masovno tržište je početkom prošlog veka lansirao reklamni slogan : « Vi fotografisite, a mi ćemo učiniti ostalo». Danas su samo umetnici naslednici Kodak opsesivnih umetnika. U doba potpune povezanosti procena je da se dnevno podigne na društvene mreže oko 4 milijarde fotografija dnevno.
6) Suveniri
Reč Souvenir potice iz francuske reci koja označava memoriju. Dokaz iz daleka koje smo doneli kući kako bi se prisećali lepih trenutaka i pravili važni pred komsijama i prijateljima. Skupljanje suvenira su u modu uveli razni osvajači, a dovoljno je posetiti Britanski muzej u Londonu koji je najveća svetska izložba suvenira pokradenih kroz duge godine turističkih putovanja kraljevske vojske. Suvenire kupuju gotovo svi, bez obzira radi li se o kičastim plastičnim gondolama iz Venecije, majice s natpisima « I get drunk in Tijuana» ili ukradenim glavama sa spomenika u Angkor Watu. Većina uspomena nikad ni ne završi na našim policama, a vek trajanja je par godina pre nego ih nekome poklonimo ili jednostavno bacimo. Upotrebna vrednost suvenira pada s udaljenosti od mesta kupovine.
7) Vodiči
Prelaskom putnika s konja u vozove, putovanja su ubrzo u Europi postala mnogo jednostavnija. Tako se pojavila i potreba za podacima o nekoj zemlji na domaćem jeziku. 1839. je izdat prvi turistički vodič. Nemački izdavač Karl Baedecker otac je vodica kakve danas poznajemo. Vise od stotinu godina njegovim imenom su zvani svi vodici. Crveno ukoričene knjige, koje je kasnije kopirao Michelin, bile su prave enciklopedije podataka i uputstva. Sedište kompanije Baedecker i njeni vredni arhivi su stradali za vreme bombardovanja Leipziga 1943. Kompanija je počela ponovo izdavati pet godina kasnije, a uskoro je preuzeo američki Fodor’s takođe izdavač vodiča. Decenijama su se vodiči nazivali uobicajno Bedekerima. Danas su daleko najpopularniji Lonely Planet i Rough Guide pogotovo za putovanja na druge kontinente koji pokrivaju gotovo svako mesto na našoj maloj planeti. Bez njih bi putovanje bilo bitno manje ispunjeno i zanimljivo. Danas u doba online informacija vodiči i dalje imaju svoje mesto na policama i u putnim torbama.
8) Internet
Internet je doneo potpunu demokratizaciju informacija tako da su dostupne svima i to besplatno. Nekada su turističke agencije i ljudi koji rade u njima bili najvažniji izvor informacija. Njihovo iskustvo ni danas ne mogu zameniti agencije i razni pretrazivaci koji nude smeštaj i razne vrste prevoza, mnogi putnici se osećaju bolje ako „sami“ organizuju put. Naravno, svaka web stranica koja nešto prodaje je agencija baš kao i svaka druga, te radi za određenu proviziju. To je rezultiralo enormnim rastom agencija poput Booking.com, Expedie, SkyScannera i drugih na račun TUI, Thomas Cook i ostalih klasičnih kompanija. U nekim zemljama poput Amerike, Engleske i Skandinavije turisti se ipak vracaju u agencije zbog licnog kontakta. Poslednjih godina je sve popularnija tzv. sharing ekonomija. Zbog novog poslovnog modela agencije poput AirBnb, Ubera, FridayFlat, web stranica poput Bla Bla car, Homeexchange i slično menjaju način poslovanja u svetu. Na radost potrošača i na žalost kompanija i njihovih zaposlenih koji ostaju bez posla pa i samih država koje ostaju bez raznih taksi i poreza. Slično je i u novinarstvu. Novine nestaju, a web portali zauzimaju njihovo mesto. U svakom slučaju sve se brzo menja, pa je uzbudljivo pratiti promene.
9) Low Cost Carrier
Niskobudžetni avio prevoznici. Potpuno novi poslovni model razvijao se decenijama do oblika kakvog znamo danas u Europi. Najveća LCC je američka Pacific Southwest kompanija koja od sedamdesetih nudi snizene cene avio karata u lokalnom prometu. U Europi je to Ryanair koji je nastao kao posledica deregulacije vazdusnog prostora u Europi 1997. Danas s 350 mašina istog tipa 737-800 leti u 32 zemlje Europe, plus Maroko i Izrael. Ideja je bila povezati manje regionalne aerodrome u blizini velikih gradova ili napustenih regija. Turistička središta plaćaju pozamašne svote LCC kompanijama, a ovi za uzvrat dovode prema ugovoru desetine hiljada posetioca koji verovatno ne bi došli i koji su statistički bolji potrošači od od onih dolaze drugim oblicima prevoza.
Štedi se i na samim avionima. Primera radi, novi Ryanair avioni dolaze sa sedištima koja se ne mogu spuštati, bez džepova i uputstvima u slučaju nužde. Pojasevi za spašavanje su u prostoru za prtljag , a ne više ispod sedišta što ubrzava čišćenje i skraćuje vreme boravka aviona na tlu. Takođe se u avionu naplaćuje sve što se može pa se uskoro očekuje da će se naplaćivati korištenje toaleta.
LCC su nemerljivo doprineli broju putnika. Praktički preko noći su počeli putovati mnogi koji ranije nisu mogli zbog visokih cena avio karata. Drugi razlog je što su povezane destinacije do kojih je ranije bilo leteti dugo i skupo.
9 izuma koji su promenili putovanja – ovo su samo neki od izuma.
Travel Advisor donosi razne priče s putovanja : Aerodromi Londona , Carpe Diem , VietJet
