Kristofor Kolumbo napustio je Španiju 1492.u potrazi za novim svetom. Tada se u Evropi kao jedan od najraširenijih začina koristio crni biber. Koristio se u medicini i kao začin jelima još od doba Rimljana. Čili je heroj globalizacije.
Uvozio se iz Azije i toliko je vredeo da je značajno podignuo ekonomije lučkih gradova poput Aleksandrije i kasnije Genove i Venecije. U Srednjem se veku koristio i kao sredstvo plaćanja.
Nakon jačanja Otomanskog carstva prekinute su rute prema Aziji te je trebalo naći novi put prema Indiji i dalje na istok. Tako je i Kolumbo krenuo na put prema zapadu u potragu za novom trgovačkom rutom.
Nije našao Indiju, ali je našao čili koji je krenuo na svoj pohod zauzimanja sveta. Ne samo da je taj začin postao deo kuhinje južne Evrope, nego i udaljenih zemalja poput Indije, Tajlanda i Kine. Čili se toliko udomaćio u kulturi tih zemalja da kad bi pitali stanovništvo verojatno bi ih 90% reklo da čili potiče baš iz Indije, Kine ili Tajlanda.
I danas je čili na neki način luksuz. Sirotinja iz slamova, koji čine velik broj stanovništva, koristi čili svakodnevno. Hranjivošću ne može da se meri s prinčom ili krompirom, no stotinama miliona ljudi je čili jedini začin koji koriste.
Koja ga to hemija čini toliko poželjnim?
Svoj ljuti ukus papričice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin. Što više kapsaicina sadrži, tim je ljući. U većim količinama kapsaicin peče usne, jezik i grlo i tera suze. Kapsaicin papričicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva zbog kojih ih možemo svrstati među najzdravije namirnice sveta.
Čili je možda prva biljka koja je postala primer globalizacije. Ubrzo su sledile i druge poput kukuruza i krompira i paradajza. Njima je trebalo puno duže da se rašire svetom.
Čili je na svoj pohod u pokoravanje sveta krenuo iz Južne Amerike gde se sadi i prodaje više od 6.000 godina.
Veruje se da mu je domovina današnji Peru i Bolivija. Lako ga je bilo saditi pa se brzo raširio po kontinentu i dalje na Karibe. Čilija ima na hiljade raznih boja i oblika. Evropljani u početku nisu bili zaljubljeni u novi začin koji je Kolumbo doneo iz Novog sveta. To nije zaustavilo čili na putu osvajanja.
Nekih tridesetak godina nakon Kolumbovog otkrića su Portugalski moreplovci posadili prve biljke čilija u Goi u Indiji. Verovatno je došao iz Brazila te se preko Lisabona raširio svetom i brzo postao zvezda kuhinje.
Portugalci za kratkog boravka u Tajlandu nisu uspeli da pokrstite domoroce pa su brzo otišli. No, za sobom su ostavili čili koji je potpuno promenio lokalnu kuhinju.
Svega pedesetak godina nakon što je čili krenuo na put iz Južne Amerike, koristio se na raznim krajevima sveta. Azija, Zapadna Afrika, zemlje Magreba i Bliski istok, Italija, Balkan, Istočna Evropa te Gruzija ga koriste svakodnevno.
Čili je zaslužan za prvu uspešnu globalizacijsku avanturu!
Posetite naš YouTube kanal.
