Maroko za tri dana – nedovoljno da ga upoznate, dovoljno da se zaljubite u njega

Autor članka:
Objavi:

Maroko za tri dana

Koliko je velika radost putovanja, shvatila sam tek kada sam dobila poziv za Maroko i za manje od nedelju dana izvadila pasoš, uradila PCR test (ne stariji od 48 sati koji je neophodan za one koji nisu vakcinisani ili preležali COVID-19), aktivirala svoju već ušuškanu letnju odeću iz ormana i zakoračila na tlo aerodroma Marakeš Menara sa ozarenim licem u sredu kasno uveče.

Your dreams come true

„Dragi putnici, ostvaruju vam se snovi! Dobrodošli u Marakeš!“, tako nas je na kraju leta dočekao pilot aviona kojim smo stigli u Maroko. To je bio i moj prvi korak na vanevropskom tlu. Putovanje u doba korone vreme može biti izazovno, ali je s druge strane i neopisivo lepo, jer – nemojte mi zameriti, turista je manje nego ikada hvala Bogu. I zbog toga je upravo sada odlično vreme za putovanja za sve one koji se plaše horde Azijata ili Amerikanaca koji poslušno koračaju dva po dva u koloni.
Ulica u Marakešu
© Jean Carlo Emer
Bili smo mala, ali vesela ekipa od 15 dobro raspoloženih i srećnih ljudi koji su sredinom oktobra krenuli na svojevrsno izviđačko putovanje za potrebe budućih čarter tura u organizaciji Globtour Eventa iz Zagreba.  Moj prvi dolazak u Maroko, jer sam već drugog dana shvatila da se obavezno vraćam u ovu zemlju, bio je vezan za dva grada – Marakeš, marokansku prestonicu kulture, i Esauiru, grad vetrova na Atlantiku.

Prvo ukratko o Maroku

Glavni grad ove severnoafričke države je Rabat, zvanični jezici su arapski i berberski, ali mnogi razumeju i francuski, pošto je Maroko stekao nezavisnost od Francuske tek 2. marta 1956. godine. Danas Maroko ima više od 40 miliona stanovnika i izuzetno je mlada zemlja, sa čak 35% Marokanaca mlađih od 15 godina zahvaljujući porodicama sa 4 do 7 dece.  Valuta je dirham, a odnos prema evru je otprilike 1 evro = 11 dirhama.
Zgrada u Rabatu koji je glavni grad Maroka
© soulaymane Elyoussfi
Iz razgovora sa našim vodičem zaključila sam da sadašnjeg kralja Muhameda VI izuzetno cene i vole Marokanci.  Važi za modernog državnika koji je skroman i širokih pogleda, između ostalog i zato što je svima dao do znanja kako izgleda njegova supruga, princeza Lala (gospođa) Salma. Naime, njegovi prethodnici to nisu dozvolili. Osim toga, obezbedio je škole i bolnice svim gradovima, podsticao stanovanje i pronašao način da neudate, razvedene žene i udovice zarađuju za život kroz zadruge.

Marakeš – živahan grad u koji ćete se zaljubiti na prvi pogled

Smešten u podnožju Atlasa, čiji je najviši vrh Tubkal (4167 mnv) ujedno najviši vrh Maroka i severne Afrike, Marakeš je jedan od četiri marokanska kraljevska grada (uz Fez, Meknes i Rabat, koji je glavni grad Maroka) osnovan 1062. godine.
Marokanska prestonica kulture i četvrti po veličini marokanski grad, nazivaju ga i crvenim gradom zbog prepoznatljivih crvenih zgrada. Grad sa više od milion stanovnika je najživlji i najveseliji u starom delu grada, medini, koja je okružena sa 19 km gradskih zidina i u koju se ulazi kroz gradske kapije Bab Agnaua.

Medina – stari opasan grad sa 19 km zidina

Svaka medina ima 5 elemenata: hamam ili javno kupatilo, malu džamiju, javnu pekaru (gde možete doći da ispečete hleb), fontanu i vrtić. Centar života unutar gradskih zidina je trg Jemaa el-Fna i souk gde se možete izgubiti satima. Sam trg je nekada bio velika pijaca i stratište gde se kralj vrlo brzo i efikasno obračunao sa svim svojim neistomišljenicima. Danas je mesto gde vam gužva i šarenilo dižu adrenalin dok fotografišete krotitelje zmija, dresere majmuna, žene koje će vam crtati ruke kanom…
Trg Jemaa El Fna u Marakešu
© CALIN STAN
U neposrednoj blizini trga Jemaa el-Fna nalazi se prepoznatljiva džamija Kotubia iz 1162. godine, čiji je minaret visok 77 m i koji će biti odličan orijentir ako se izgubite u razgledanju Marakeša. Naime, vidi se sa mnogo mesta, s obzirom da je Marakeš grad čije zgrade ne prelaze visinu od 4 do 5 spratova, a put za Kotubiju je i put do trga. Na drugoj strani trga lako se možete izgubiti u souku, mreži isprepletenih ulica u kojima trgovci prodaju svoju robu.

Souk – mesto gde možete sniziti bilo koju cenu za 50%

Orijentalni začini, šalovi prirodnih boja, kožni novčanici, torbe, papuče i stolice, farbana grnčarija, lampe, nezaobilazni magneti i privesci… Urme, slatki bademi, pistaći, kikiriki, smokve… Pletene korpe za odlaganje hleba ili smokava… Šta god da vam padne na pamet naći ćete u ovim ‘uličicama’. Cenkanje je, naravno, neizbežno.
Brojni začini na tržnici
© hp koch
Lepa je to predstava u kojoj se smešite jedni drugima i delite komplimente dok ste na pola puta u svojoj ponudi i njenoj potražnji.  Najbolji pregovarači spuštaju cene na jednu trećinu početne cene, a ako niste baš oduševljeni onim što kupujete, ne kupujte ako prepolovite traženu početnu cifru!
Ako pažljivo gledate, možete videti i funduq u uličicama, zgradu koja je nekada bila neka vrsta prenoćišta za trgovce koji su dolazili sa robom i kamilama ili konjima da posluju u medini. Dakle, funduci se nalaze u blizini soukova. Prepoznaćete ih po veoma visokim ulaznim vratima da kroz njih mogu da prođu kamile sa robom.

Bahia – kraljevska palata nazvana po kraljevoj omiljenoj ženi

Ako želite da vidite kraljevsku palatu, idite u Bahiu. Kartu ćete platiti 70 dirhama (nešto manje od 7 evra). Kraljevska palata Bahia iz 1866. godine izgrađena je u vreme Hasana I i dobila je ime po kraljevoj omiljenoj ženi, a u prevodu bahia znači briljantna, dragocena.  Iako danas u Maroku nema poligamije (kako nam je Hamza, naš vodič, objasnio, danas samo izuzetno bogati Marokanci mogu da imaju dve žene), tada je kralju bilo dozvoljeno da ima četiri žene.
Palača Bahia u Marakešu
© Paradigm Visuals
Uvek je birao prvu iz velike, moćne, bogate i ugledne porodice, a ona je imala poseban mali rijad (neku vrstu vile) u kraljevoj palati. Posle nje je birao žene koje su mu se dopale i živele su u njegove tri sobe. U sklopu palate nalazio se harem sa velikim mermernim dvorištem u kome su živele 24 kraljevske konkubine sa decom.
Primetićete da u medini Marakeša postoje zgrade bez prozora.  Razlog tome leži u činjenici da se sav život u muslimanskim kućama odvija u unutrašnjem dvorištu. Prelepo uređene bašte sa fontanama, otomanima i zelenilom mesto su pravog opuštanja. Ali ako primetite prozore na ulici, vrlo je verovatno da ste u jevrejskoj četvrti. Naime, Maroko je imao izuzetno jaku jevrejsku populaciju. Do 1950-ih bilo ih je 400.000 širom zemlje. Između 1950. i 1960. Jevreji su emigrirali u Izrael, a svedoci njihovog nekadašnjeg života u Maroku su skoro 170 sinagoga.

Parkovi i bašte Marakeša – Menara i Majorel

Menara Gardens u Marakešu
© arhihou anas
Mesto gde će stanovnici Marakeša provoditi slobodno vreme, otići na piknik ili u šetnju je javni park Menara izgrađen u 12. veku. U njemu su zasađene brojne palme i masline, a centralno mesto zauzima bazen sa letnjikovcem. Po lepom vremenu, ako prošetate oko velikog bazena, videćete fascinantan Atlas iza paviljona/vile. To je razglednica koja se često šalje iz Marakeša, ali je još lepše videti scenu uživo.
Iako potpuno turistički orijentisano, mesto koje je nezaobilazno za posetu Marakešu je park Majorel. Nalazi se u novom delu Marakeša, Gelizu, a ime je dobio po francuskom slikaru Žaku Majorelu koji je sa suprugom živeo u Marakešu od 1923. godine i zapravo zasadio i negovao ovaj park. Veći deo parka zauzima više od 3.000 vrsta biljaka koje je Majorel doneo sa svojih putovanja širom sveta, sa pet kontinenata. Mažorelom dominiraju četiri boje: boja Maroka – žuto crvena, boja neba – bebersko plava, boja sunca – žuta i boja islama – zelena. Posebno je zanimljiva nijansa plave. Iako je inspirisana nebom i plavom Tuaregom, ova nijansa tamnije plave se zove Majorelle plava.
Plava zgrada u vrtu Majorelle u Marakešu
© titouanc
Kada je nakon smrti Žaka Majorela park počeo da propada, kupio ga je poznati francuski dizajner Iv Sen Loran sa svojim partnerom Pjerom Beržeom. Otvorili su Berberski muzej, gde ćete saznati izuzetne stvari o kulturi nomada koji su prvi put došli na prostor današnjeg Maroka u 7. veku, i imati priliku da vidite eksponate, posebno odeću i nakit koji su nosili Berberi. Nakon njegove smrti 2008. godine, pepeo samog Lorana razvejan je po bašti, pa se u njoj nalazi spomen obeležje.

Od 1985. godine medina Marakeša, ali i vrtovi Menara nalaze se na UNESCO-vu popisu meesta svetske baštine u Africi.

Esauira – grad velikih vetrova i velikih talasa

U zapadnom Maroku, oko 200 kilometara udaljen od Marakeša, nalazi se grad vetrova – Esauira. Ovaj grad na obali Atlantika pravi je raj za jedrenje i surfovanje na talasima. Kombinacija ulica lakih za navigaciju i kombinacija arapskog i berberskog sa onim što su doneli Evropljani, Portugalci i Francuzi, čini Esauiru šarmantnim gradom u koji se možete odmah zaljubiti.

Pogled na utvrdu u gradu Essaouira
© Anastasia Dimitriadi
Od 16. veka do sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine, ovaj grad je bio poznat kao Mogador, po istoimenom obližnjem ostrvu koje štiti obalu Esauire od talasa Atlantskog okeana i čini ga jednom od najboljih luka na marokanskoj obali. Samo ostrvo je takođe bilo karantin za putnike za vreme kuge, pa su svi koji su želeli da uđu u grad prvo ostajali na ostrvu 40 dana.
Esauira se od 2001. nalazi i na Uneskovoj listi svetske baštine u Africi, upravo zbog zidina iz 18. veka koje okružuju grad.  Svaki okrug nosi ime nekog od plemena koja su bila uključena u izgradnju grada, a današnje stanovništvo se uglavnom bavi ribolovom i proizvodnjom kože.  Dobar je osećaj prošetati do citadele i posmatrati prelepe talase koji se razbijaju o liticu dok se galebovi bore sa jakim naletima vetra.

Leteće koze su najsrećnije životinje u Maroku

Na putu ka ili iz grada vetrova, duž puta ćete sigurno sresti „leteće koze“. Argan je autohtona biljka Maroka, a njegovo lišće je omiljena hrana letećih vegetarijanaca. U rano jutro koze se penju na argan i dan provode listajući njegovo lišće. I da, oni su apsolutna turistička atrakcija. Ali argan nije zanimljiv samo zbog „letećih kozica“, arganovo ulje je danas izuzetno cenjeno u kozmetici zahvaljujući svojim antioksidativnim svojstvima i vitaminima koje sadrži.
Maroko proizvodi oko 800.000 litara arganovog ulja godišnje, a za samo jedan litar ulja potrebno je 40 kg arganovog voća (semena). Pre nego što su otkrivene kozmetičke prednosti arganovog ulja, odnosno pre 2000. godine, arganovo ulje se koristilo u marokanskim berberskim porodicama za kuvanje. Kako je cena porasla do neba od ranih 2000-ih, danas niko osim veoma bogatih ne koristi arganovo ulje u svojoj ishrani.
Argan rodi tek posle 5 godina, a sa jednog velikog drveta može se dobiti jedva 2 litra ulja. Ulje se dobija samo iz semenki – pri pravljenju ulja za kuvanje seme se prži pre cedjenja, pa je ukus pržen i orašasti. Ali kada je u pitanju kozmetičko ulje, nema prženja pre zatvaranja kako bi eterična ulja bila što bolja.
Tri dana u Maroku svakako nisu dovoljna za upoznavanje ove zemlje, ali su i više nego dovoljna da se zaljubite u nju. U dobroj organizaciji i sa pažljivo isplaniranim programom i nakon tri dana u Maroku osećaćete se kao da ste tamo proveli nedelju dana. Povratak na severne paralele nije lak ako volite sunce i vrućinu, ali je lakše ako počnete da razmišljate o putovanju u Maroko povratnim avionom.
Oktobar i novembar su ‘visoka sezona’ u ovoj prelepoj zemlji Magreba, pa ako ste u potrazi za suncem i toplinom, ako tražite putovanja i nove destinacije, pogledajte ponudu Globtour Event-a, spakujte kofere i prepustite se dobrim vibracijama Marakeša u sigurnim rukama.  Uživajte! Zaljubiti se u Maroko je lako.

Nove objave

Kategorije

Категорије