Postoji nekoliko mitova i zabluda koji se stalno ponavljaju u diskusijama o putovanjima. Ko je turist, a ko putnik, koja je razlika i postoji li uopšte razlika? Kod nas se svi razumeju u turizam i putovanja baš kao što bi svi želeli da budu selektori fudbalske reprezentacije. Opustite se i uživajte na svom putu bez obzira šta drugi misle. Mitovi i zablude o putovanjima:
1) Samo daleka putovanja su „prava“ putovanja
Neki će uvek s visoka gledati one druge koji putuju po svojoj zemlji. Nakon što su bili na Tajlandu i Baliju odmah o sebi razmišljaju kao o svetskim putnicima. Svi drugi koji idu do Beča, Dubrovnika ili Beograda za takve nisu pravi putnici. Logika da treba po svaku cenu, putovati što dalje „dok smo mladi“ ili „dok mi se da“ ne drži vodu. Treba putovati bilo gde i bilo kada bez obzira na udaljenost destinacije. Svako putovanje je škola. Brojanje zemalja postalo je važnije od doživljaja. U nekim zemljama ima više zanimljivih destinacija i atrakcija pa traže više poseta. U neke ne treba ni ići. Kako kome odgovara. Ako pogledamo na zapad vidimo da su ljudi koji najviše putuju penzioneri jer imaju najviše vremena i novca.
2) Oni koji putuju sami su „bolji“ putnici od onih koji putuju u grupama.
Danas je pojam grupno putovanje nešto loše, nešto što treba izbegavati. Putovanje s grupom je “kao da vas vode u zatvor” ili još nešto gore. Stereotip mišljenja da je putovanje u grupi poput vojske koja mora marširati i slušati raširilo se poput vetra. Istina je bitno drugačija. Putovanje s grupom ima mnogo prednosti. Upoznate zanimljive ljude s kojima se družite na putu, a s nekima i dugo posle.
Ako je vodič dobar vidite i naučite puno više nego oni koji s google maps u ruci gube vreme na prevoze i slušaju vodiče kad uđu u neku crkvu ili muzej. Vodiči bi trebali da budu eksperti za mesta na koje vas vode. Sami putnici imaju više vremena za fotografisanje, promuvati se okolo, no uglavnom ne znaju ništa o tome gde su i šta je važno za lokaciju na kojoj se nalaze. Bilo bi idealno putovati u manjim grupama ili samostalno kada bi u glavi bio audio guide koji bi pričao priče o mestu na kojem se nalazimo. Možda će jednog dana i to biti ostvareno.
3) Neki troše više, neki manje.
O tome ko koliko troši na putovanju tj. koliko to utiče na kvalitet samog putovanja vode se debate. Backpackeri za sebe misle da su „pametniji i veći putnici“ jer plaćaju najjeftinije smeštaje i vrste prevoza. Za putnike koji vole da uživaju u udobnosti dobrih hotela misle da rasipaju pare i da u stvari nisu pravi putnici. Ovi drugi sažalijevaju prve jer spavaju bilo gde i ne dožive destinaciju kako treba.
Ne postoji ispravno i pogrešno. Koliko ko troši je individualna stvar pojedinca i ne utiče na doživljaj. Putnici koji dovoljno zarađuju spavaju u luksuznim hotelima. U istima u će spavati backpackeri jednom kad uspeju u karijeri i poslu. Oni koji mogu sebi da priušte luksuz nisu zato glupi niti rasipni. Uživaju u svom iskustvu baš kao i oni drugi. Poznajem puno putnika koji uvek plaćaju najskuplji hotel i ne razmišljaju o jeftinijem niti bi u njemu bili zadovoljni. Backpackeri su uglavnom mladi ljudi i steknu više poznanstva u zajedničkim spavaonicama hostela. Razviju osećaj za novac i vrednosti te ideju kako sa što manjim budgetom putovati što više. Ta škola može im pomoći kasnije u životu. Kad uspeju u svojim poslovima i sami će odlaziti u bolje hotele. Sve u svoje vreme.
4)Turistička mesta i glavne atrakcije nisu dovoljno dobre. Treba otići tamo gde niko ne ide.
Na svakoj destinaciji putnici porede mesta koja su posetili. Ako imate vremena otići ćete tamo gde ne idu svi putnici, no znači li to da treba preskočiti najrazvijenija turistička mesta? Naravno da ne.
Ono što privlači najviše posetitelja je i najbolje što ta destinacija ili zemlja može da ponudi. Offbeat mesta možda zvuče egzotično, no nisu toliko atraktivna jer da jesu bila bi puna turista. To ne znači da ih ne treba potražiti, ali prvo treba videti najbolje. Neka su mesta popularnija na Instagramu , a neka nisu što ne znači da ih ne treba posetiti. Najviše zavisi o vremenu. Ako imate vremena i volje istražit ćete više, ako ne onda manje.
5) Dužina putovanja je važna za doživljaj.
Mnogi „pravi“ putnici misle i tvrde da je dužina boravka u nekoj zemlji esencijalna. Tvrde da ako niste bili u svakom gradu i većem selu kao da niste ni posetili tu zemlju.
Istina je drugačija. Ljudi imaju svoj posao i razne obaveze. Imaju život i pored putovanja o kojem treba voditi računa. Nemaju svi slobodne mesece za putovanja, ali to ne znači da ne uživaju u tih nekoliko dana. Uz dobru organizaciju u nekoliko dana može da se doživi više nego u nekom dužem periodu. Svako ima svoj motiv dolaska i svoj jedinstveni doživljaj koji se ne može i ne treba meriti s tuđim iskustvom. Ako pitate pet različitih putnika šta su i kako doživeli u Parizu dobiti ćete pet različitih odgovora.
Odgovore na sva pitanja možete pronaći u našoj popularnoj grupi Savetnik za putovanja. U njoj se nesebično razmenjuju iskustva i saveti. Ponekad pojedinci zabrazde u moralizovanje ili nametanje svog stava, no to je retko. Deljenje informacija ljudi koji su negde bili onima koji nisu je velika pomoć koja se vidi tek kada se negde dođe.
Putovanja nisu natjecanje. Nitko neće dobiti medalju zato što je nabrojao više zemalja niti zato što ima bolje fotke na Instagramu. To je nebitno. Svatko ima svoje iskustvo i svoj doživljaj.
Bitno je šta je naučio jer kako se kaže: „Otišao je na put kao jedna osoba, a vratio se kao druga“
Posjetite naš YouTube kanal
Putnici uvek traže nešto posebno – vodič po neobičnim mestima i događajima
