Volim da putujem, da upoznajem nove predele, nove ljude, novu kulturu, način života. Oduvek sam tragala za novim, bežeći vešto od monotonije. Sigurna sam da je Srbija zanimljiva strancima baš kao što je meni odlazak van nje avantura.

Vraćam se bogatija za jedno iskustvo. Onaj osećaj kada možete da dodirnete sve o čemu vam je neko nekada pričao, kada možete slobodno da koračate tuđim stazama, a da se osećate kao da odavno pripadate tu, osećaj kada sa ponosom izgovarate reči engleskog jezika jer znate da će vam kao turisti trebati, vešto igranje stranim jezicima iako znate da vas odlično razumeju i kada govorite maternjim. Nova država, nova mogućnost, novi vi, slobodni.

Imala sam osećaj kao da me je Makedonija zagrlila čim je moja noga kročila tamo. Imala sam osećaj da je svaki osmeh na tim licima bio namenjen meni u znak dobrodošlice, imala sam osećaj da najlepše muzičke note u samom centru grada Ohrida služe da vas zadrže tu, kao i voda i verovanje da ukoliko popijete malo, vratićete se. I da je nisam popila, vratila bih se.

Nisam imala vremena da isplaniram svoje putovanje jer mi je sestra rekla da putujemo za dva dana. Ne možete da verujete moju sreću kada sam čula da putujemo. Nervozna jer nisam isplanirala šta ću sve da ponesem, srećna jer ću videti nešto što do sada nisam, željna novih predela i saznanja, kao i uzbuđena zbog celokupne situacije, neplanirane pred kojom sam se našla.

Ohrid je grad u Republici Makedoniji, na severoistočnoj obali Ohridskog jezera i središte Ohridske arhiepiskopije. Ohridska opština se sastoji od grada Ohrida i još 28 sela koji zajedno imaju oko 55.000 stanovnika. Leži u dnu Ohridskog Polja.

Krenule smo u večernjim satima (23h) . Smestila sam se sa svim onim grickalicama, tonom stvari koje sam ponela, a za koje sam znala da mi neće trebati…Nema veze, spremna sam. Putujem! Oči su mi ostajale na predelima Srbije. Ispraćala me je, a ja sam bila jako tužna jer je ostavljam, ali sam joj obećala da se vraćam. Vraćam se ja mojoj Srbiji.

Putovale smo dvanaest sati, što je bilo zaista puno i naporno. Sreća je moja što sam uspela da se odmorim, želeći da budem odmorna za ono što me očekuje, uskoro. Nakon dugog puta, silnih pauza, gužve i onog osećaja neugodnosti autobusa na svakoj koščici, stigle smo.

Većini je bilo užasno saznanje da ćemo odmah iz autobusa u obilazak. Meni je bilo fascinantno, odmoriću kod kuće. Tri dana sam želela da iskoristim maksimalno. Iskreno, ni ne sećam se kojim smo redosledom obilazili, ali ću se potruditi da vam maksimalno prenesem sve ono što smo obišle. Trudila sam se da upamtim i žao mi je što nisam zapisivala sve, ali sam sigurna da ćete razumeti da sam želela da udahnem svaki deo Makedonije,da primetim svaki ćošak, svaku sitnicu i svaku znamenitost. Nisam želela da se slikam tako često, slikala sam predele iako mi je sestra pričala da niko neće verovati da sam ja bila u Makedoniji, dodirivala sam sve na šta sam naišla, želeći da mi ostane u sećanju.

Oduvek sam se divila mome dedi koji je puno toga obišao, sve gradove u Srbiji zna, svaki kutak, kao i gradove van Srbije. Još kao mala sam ga molila da mi priča o tome, zamišljajući i diveći se. Eto, taj osećaj želim da imaju moja deca, moji unučići. To je život, verujte mi.

Ovaj grad spomenik u kome ima tačno onoliko pravoslavnih crkava koliko ima dana u kalendarskoj godini, grad u kome kao u nekom vremeplovu možete za čas proputovati kroz vekove i osetiti dah minulih vremena, je grad gde je osnovana prva srpska eparhija i koji je uprkos burne prošlosti uspeo je da ostane svetionik pravoslavlja.

Crkva Sv. Naum

Crkva Svetog Nauma i istoimeni manastir,koji se nalaze na stenovitoj obali Ohridskog jezera na oko 30 kilometara od Ohrida, sagradio je episkop Naum krajem IX i početkom X veka. Doživljaj za mnoge je obilazak pravoslavnog hrama brodićem uz dvočasovnu plovidbu savršeno čistim Ohridskim jezerom. Ušće Crnog Drima u Ohridsko jezero poznatije kao Biljanini izvori, nalazi se pod zidinama ovog pravoslavnog hrama i smatra se da kupanje u slapovima Crnog Drima ima vrlo lekovito dejstvo. Antička legenda o prelepoj Biljani je ovekovečena bistom devojke isklesane u kamenu. Zidovi crkve oslikani su predivnim freskama, ali ne iz vremena Svetog Nauma nego freskama oslikanim u XIX veku. Vrlo impresivne scene su iz života i čuda koja je tokom života načinio Sveti Naum Ohridski. U maloj kapeli sahranjen je Sveti Naum 910. godine i prema legendi njegovo srce i danas kuca u zagrobnom kovčegu. Ikonostas crkve je nastao 1711. godine od nepoznatih autora. Ikone ikonostasa nastale su pod uticajem svetogorske umetnosti i predstavljaju pravo remek delo i jedno od najvećih umetničkih ostvarenja XVIII veka.

Samuilova tvrđava

Na samom vrhu ohridske kamenite hridi nalazi se Samuilova tvrđava – najbolje sačuvana srednjevekovna tvrđava u Makedoniji. Dok stojite na ruševinama Samuilovog grada i dok gledate Ohrid kao na dlanu osećate kako istorija teče vašim venama. Tvrđava je podignuta krajem X i početkom XI veka, za vreme vladavine cara Samuila, na temeljima prvobitne tvrđave iz prve polovine prošlog milenijuma. U to vreme grad Ohrid bio je prestonica prve države makedonskih Slovena i utvrđenje nije sluzilo samo za odbranu nego i za život. U 15 veku posle invazije Osmanlijskih Turaka grad se proširio i na nize delove mada je hrišćanska populacija ostala unutar zidova grada. Nekadašnja Samuilova tvrđava je i dan danas opasana visokim zidovima dugačkim 3 kilometara, polukružnim i kvadratnim kulama i kapijama od kojih je samo gornja očuvana.

Manastir Svetog Klimenta od Svetog Pentelejmona na Plaosniku– čija je restauracija još uvek u toku nalazi se u Ohridskom starom gradu i podignut je na mestu poznatom pod nazivom Plaosnik, sto na staroslovenskom znaci ravno mesto na brdu. Zbog nekadašnje džamije mesto na kome se nalazi crkva poznato je pod nazivom ”imaret”. Crkvu je podigao 893. godine Sveti Kliment, zaštitnik Ohrida i čitave Makedonije, i posvetio je Svetom Pantelejmonu-lekaru iscelitelju. On je tu osnovao prvi Slovenski Univerzitet i Ohridsku Literarnu Školu i obrazovao vise od 3500 učenika koji su proširili slovensku reč i nastavili njegov rad. Sveti Kliment je u njoj sahranjen 916. godine. Za vreme otomanske vladavine, u XV veku crkva je pretvorena u džamiju “Sultan Mohamed” (imaret) a mosti Svetog Klimenta su prenesene u crkvu Bogorodice Privlepte – današnju crkvu Svetog Klimenta gde su ostale do 2002. godine U leto te godine crkva Svetog Klimenta je ponovo izgrađena i mosti Svetog Klimenta se vraćaju i njeno prvobitno prebivalište. Zbog islamizacije crkve i vekovnog neodržavanja mnoge originalne freske su propale.

Ohridski biser

Da li je, zaista, biser nastao one noći kada se Mesec okupao u okeanu? Legenda iz 13. veka kaže da je Mesečevo svetlo bilo toliko jako da je na morsku površinu izmamilo i – školjke. Otvorilo ih i spustilo na njih kapi nebeske rose.

Na obali Istočnog mora, ribaru se ukazala čudna svetlost iz dubine. Tada su se, kao, umiruće školjke oslobađale srca (jezgra), da bi ga pre nego što završe život podarile vodi. Ribar koji ih je pokupio imao je mnogo dece. Možda je u tome odgovor zašto su Kinezi najbrojnija nacija… Drugi, opet, veruju da biser ima afrodizijački znak… Kod nas se, međutim, veruje da biseri donose suze. Zato ih mlade, na venčanju, izbegavaju…

Smešteni smo u vili Joce, a vi možete pronaći svoj idealni smeštaj ovde.

Oduševljena sam kako izgledaju sobe. U svakoj imate tv, mini kuhinju, sa frižiderom. Preporučujem! Sam centar je pet minuta udaljen od vile.

Puna utisaka, zbunjena i pomalo tužna vraćala sam se kući oko 13h. U jedno sam bila sigurna, eto mene na leto ? . Mislim da je idealna destinacija da se opustite, odmorite. Što se tiče cena, nisam primetila da su nešto povoljniji u odnosu na naše. Svakako, oduševljena sam ljubaznošću.

Ostalo mi je u sećanju, kada sam kupovala tako neke sitnice mojima i sebi, za uspomenu, rečenica prodavaca: ,,Nek’ ti donese sreću…” . Zaista umeju da prodaju, a da se ne oseti da je prodato, već da je dar. Nema tih para koje mogu da zamene takvu rečenicu, ne postoji vrednost. Mene su ,,kupili”. Sigurno je da ću se vratiti, sledeći put u želji da zavirim dublje u istorijat same Makedonije.

Autor: Milica Milosevic

Objavljeno na: Lips & Heels