Da li ste nekada bili u Rumuniji, zemlji sa preko 250 dvoraca, među kojima je i čuveni dvorac i zavičaj grofa Drakule, zemlji jednog od retkih autentičnih srednjovekovnih gradova, Crnog mora i Karpata? Ako niste, predlažemo da počnete od vikend putovanja i obilaska najbližeg evropskog grada. Na udaljenosti kao do Čačka, samo 150km od Beograda i oko 2h vožnje nalazi se pravi neotkriveni dragulj – Temišvar.
Najveći grad i centar zapadne Rumunije
Glavni grad Rumunije je Bukurešt, a Temišvar je glavni grad rumunskog Banata, ujedno treći po veličini u Rumuniji, i moje odredište ovog vikenda. Poznat je i kao kulturni, obrazovni i trgovački centar zapadne Rumunije. Udaljen 45km od granice sa svojih 320.000 stanovnika rodni je grad Dosteja Obradovića i nekadašnji centar srpske kulture. Danas ovde živi 85% rumunskog stanovištva, a ostatak čine Mađari, Nemci i Srbi. Smešten je na reci Tamiš – stoga naziv Temišvar, u prevodu sa rumunskog znači grad na Tamišu.
S obzirom da imam familiju ceo svoj život dolazim u Temišvar, tako da ga doživljavam kao ’drugu kuću’, medjutim svaki put kada dođem u ovaj grad otkrijem i doživim nešto novo. Tako je i ovog puta.
Prvi vikend decembra, petak popodne, idealan momenat da se skokne u kraću posetu na vikend druženje u Temišvaru. Ovo je prvi put da idem od kako živimo u covid eri, već nekoliko puta su mi covid zabrane ili nedostatak vremena remetili planove, a s obzirom da nam preti i omikron, nekako sam zaključila da je momenat ’sad ili nikad’. Proveravam na sajtu šta je potrebno za ulaz u zemlju – potvrda o vakcinaciji ili PCR test, s obzirom da imam već 3 doze vakcine i Zeleni pasoš e-uprave, spremna sam za put.
Idealna vikend evropska destinacija
Krećem iz Beograda oko 16h, preuzimam rent-a-car fiat 500, firme @500.for.you ispred Arene i ulećem u popodnevni špic na Brankovom mostu. S obzirom da putujem sama i da je put ravan jer je u pitanju Banat i ravnica, popularni ’fića’ je idealan za ovu avanturu i za švrćkanje po Temišvaru.
Nakon sipanja goriva, izvršenih kupovina poklona i jedne kafe u Vršcu, stižem na granicu negde oko 19:15. Na izlazu iz Srbije, nakon 20ak minuta čekanja, pokazujem pasoš i saobraćajnu, a na ulazu u Rumuniju prilažem uz pasoš i svoj Zeleni pasoš, odnosno potvrdu o izvršenoj vakcinaciji, puna entuzijazma što konačno stižem u dugo planiranu i kovidom odlaganu posetu.
Rumunski policajac, naravno smrknut i preozbiljan, (ukorenjeno još iz Čaušeskovog vremena) imun na moj osmeh i šarm, pita ’Gde ide’, u Temišvar – odgovaram. ’Zašto?’ – kod familije, ’gde ti je EU sertifikat’ – upravo sam Vam dala, ’EU, EU’ počinje da maše sa mojim papirom. Pa to je sertifikat, zeleni – pokušavam da se sporazumem i objasnim. Nije, kaže, nema EU sertifikat – nazad u Srbija. Ali kako nemam, to sam dobila od e-uprave na mejl, pokažem mu sa telefona u digitalnoj varijanti sa QR kodom, kaže to nije EU, taj se ne priznaje – nema sertifikat, ne može da uđe u Rumunija!
Potpuno šokirana i u čudu, gledam u spuštenu rampu i Rumuniju na samo nekoliko metara ispred sebe, razmišljam da li da se zaletim i projurim kroz rampu, međutim ipak odlučujem da izbegnem međunarodni incident i okrećem se nazad.
Baš u tom momentu nailazi čovek sa nekim papirima u ruci, i pokazuje mi da stanem, zaključio je o čemu se radi – kaže mi da svaka pošta, a najbliža mi je pošta u Vršcu, izdaje taj ’EU’ sertifikat skeniranjem pasoša. On vozi kamion i ista stvar mu se dogodila dan ranije na prelazu. Međutim, s obzirom da je već bilo 19:50, a da pošte u Srbiji rade do 19h, zovem policijsku stanicu u Vršcu da proverim da li oni slučajno izdaju ove sertifikate – ne, samo u pošti. Odlučujem da prespavam u Vršcu i ujutru probam sve ispočetka.
Neplanirani boravak u Vršcu
Stižem u kafe Izlog u centru Vršca, da na miru nađem smeštaj, ispostavilo se da je uskoro zatvaranje, pa ’s nogu’ pijem čaj i tražim smeštaj. Vila Breg je popunjena, a nisam ponela ni kupaći kostim, tako da bukiram najpovoljniji apartman jer svakako ranom zorom krećem ponovo u akciju.
Ujutru mraz -4, proveravam koja pošta radi subotom, stižem oko 7:15, a unutra sedi 6,7 žena za šalterima, sve me nekako začuđeno gledaju, ispostavilo se da je zato što je radno vreme zapravo od 8h, iako na sajtu piše od 7h?!… Još jedna u nizu dezinformacija.
Objasnim svoj slučaj, da još od sinoć pokušavam da stignem gde sam krenula, sažali se jedna od gospođa na mene i reši da mi pomogne i pre početka radnog vremena. Skenira mi pasoš, pošalje na mejl i odštampa potvrde o svakoj pojedinačnoj izvršenoj vakcinaciji. Razlika u odnosu na Zeleni sertifikat koji izdaje e-uprava je u tome što na EU sertifikatu piše i broj pasoša, ova usluga se ne naplaćuje.
Puna samopouzdanja krećem u nastavak svog putovanja, i novu rundu pregovora sa rumunskim policajcima. Stižem na rumunski prelaz, ovaj put odlazim prvo da kupim Rovinjetu, iako je obično kupujem na nekoj od usputnih pumpi na rumunskoj strani. Može se kupiti na granici ili na benzinskim pumpama usput – nije neophodna za sam ulaz u zemlju, ali jeste obavezna, a država Rumunija naplaćuje ovu taksu umesto putarina, jer nema naplatnih rampi kao kod nas. Za auto je najmanje trajanje 7 dana i iznosi 3e, nije nalepnica kao u drugim zemljama već je kao fiskalni račun na kom pišu podaci o vozilu.
Stižem ponovo do kućice, novi policajac, mlađi, deluje mi pitomije i modernije. Dajem mu pasoš, saobraćajnu, rovinjetu i sve tri EU potvrde o vakcini. Gde ide? U Temišvar. Zašto ide? Kod familije. Uzima skener, lupa pečat i otvara rampu – Dobrodošla u Rumuniju i srećan put.
Nakon 45min vožnje, 14h putovanja i dve godine odlaganja stižem u Temišvar, kod familije na mini reunion.
Odmah posle pravog banatskog fruštuka i prepričavanja dogodovština, odlučujemo da krenemo u centar jer je lep i sunčan dan, pa da ne gubimo vreme.
Brodom do Temišvara
Osim Tamiša i reka Begej protiče kroz Temišvar, a nekada je, zapravo od 1732. godine pa do pre 60ak godina, upravo kanal reke Begej svojim plovnim putem ovaj grad povezivao sa Zrenjaninom, ulivanjem Begeja u Tisu, pa Tise u Dunav i sa Beogradom – verovali li ne.
Poslednjih godina se radi na tome da se ovaj plovni put ponovo uspostavi, jer svakako ima ogroman potencijal kako za turizam i putovanja tako i za rečni transport. Obišli smo rečnu prevodnicu na Begeju i ubrzo stigli u centar.
S obzirom da je početak decembra baš ovog vikenda je otvoren Božićni market, a ceo grad je dekorisan u novogodišnjem maniru. Krećemo u šetnju od čuvene katedrale, Rumunske pravoslavne crkve Catedrala Mitropolitana din Timisoara, koja je sedište arhiepiskopa i mitropolije Banat. Ova prelepa crkva pravi je simbol Temišvara, izgrađena je neposredno pre II svetskog rata i predstavlja mešavinu vizantijskog i rumunskog stila gradnje.
Razbijanje predrasuda
Temišvar je pravi evropski grad sa dugom istorijom, ovde su svojevremeno živeli i Rimljani i Turci, a svoj preporod doživljava u 18. veku padom turske i dolaskom austrougarske vlasti, a potom i početkom 21og veka ulaskom Rumunije u EU.
Veliki izbor kafića i restorana nacionalne i internacionalne kuhinje čini ovaj grad pravom ’must visit’ destinacijom za sve ljubitelje gastro uživanja. Cene nisu mnogo veće nego u Srbiji, a lokali su svojim ambijentom i izborom hrane i pića u rangu svetskih. Ovde je u ugostiteljskim objektima već 15 godina zabranjeno pušenje, tako da se svakako nećete usmrdeti na duvanski dim tokom zimskog perioda.
U strogom centru grada nalazi se i veliki broj hotela tako da predlažemo da prespavate u nekom od njih kako bi vam sve bilo u blizini.
Opera Nationala Romana din Timisoara je pravi kulturni centar u kom se osim opera održavaju baletske i pozorišne predstave koje sam više puta imala priliku da gledam, jer su moje bratanice balerine, a i sama sam do svoje 15. godine bila balerina.
Evropska baština
Čitav centar grada pretvoren je u pešačku zonu sa nekoliko velikih trgova koji čine građevine iz 18. i 19. veka. Većina su rekonstruisane, a svaka je bogata istorijom i zaista je pravo uživanje prošetati ovuda. Veliki broj muzeja, crkava, spomenika uz nezaobilazne restorane i kafiće ovi trgovi su mesta za organizovanje raznih gradskih manifestacija i koncerata. Iz centra odlazimo na periferiju u ’muzej sela’ Muzeul Satului Banatean Timisoara gde je na ogromnom imanju sa šumom napravljen muzej banatskih sela, gde možemo videti autentične kuće ili replike kuća i domaćinstava svih narodnosti i manjina koji žive na ovom području.
Unutar kompleksa nalazi se i luna park za decu (roditelje i tetke), a po potrebi se i ovde održavaju koncerti i druge kulturne manifestacije. Ovde je takođe sve okićeno u prazničnom maniru, a brojni štandovi sa hranom, pićem, slatkišima dodatno doprinose prazničnom osećaju i raspoloženju.
U korak sa trendovima
Nakon što smo se dobro smrzli i našetali odlazimo na ručak u italijanski restoran L’Osterietta, čiji je vlasnik Italijan koji živi ovde i jednom nedeljno donosi svežu ribu iz Italije. Specijaliteti italijanske kuhinje – pice, paste, losos ili rižoto sa morskim plodovima kao i veliki izbor specijaliteta od mesa zaista su pravi gurmanski doživljaj učiniće da progovorite italijanski, a lava cake dezert je nešto što ne smete da propustite.
Shopping spree
Naredni dan je red da se malo ide u shopping. Poslednjih godina su posebno popularni shopping izleti i jednodnevne ture do Iulius Mall-a i Shopping City-ja. Veliki izbor svetskih i lokalnih brendova, povoljnih cena i odličnih popusta prosto mame sve kupoholičare.
Primera radi, pre oko 10 godina sam u jednoj radnji italijanskog brenda obuće čija proizvodnja je smeštena u Temišvaru kupila dva para kožnih čizama koje su i dalje kao nove, urkos što ih svake sezone nosim, a toliko su dobre da mi još nisu dosadile.
Osim ovih popularnih shopping objekata, postoje i brojni butici lokalnih kreatora i dizajnera, gde možete kupiti unikatne modele za sve prilike. Grej’Art je jedan od mojih omiljenih.
Nešto pre 17h krećem polako nazad ka Beogradu, iako je nedelja uveče, na graničnom prelazu nema gužve. Laganom vožnjom već oko 19:30 stižem puna utisaka kući. Iako je bilo malo vremena, bila je prava avantura i veoma zabavno, a već posle novogodišnjih praznika ponovo planiram ovaj put.
Uskoro sledi detaljan pregled ponude hotela i restorana Temišvara, kao i ostalih zanimljivosti ovog evropskog grada.
Jedva čekam da nastavim svoja istraživanja destinacija u Rumuniji, u planu su obilasci dvoraca Transilvanije, odlazak na Crno more i Bukurešt.
Ako nameravate skorije na ovu stranu, ne zaboravite – prvo idite u poštu po EU potvrdu o vakcinaciji, pa onda u avanturu.
Posetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
