Saigon ili Ho Chi Minh jedan je od najživljih gradova Azije. Grad pršti mladenačkom energijom ranog kapitalizma. Kako je u Vijetnamu više od 60% ljudi mlađe od 30 godina energija jeb skoro opipljiva. Saobraćaj u Saigonu je poseban doživljaj.
Danju i noću bez prestanka teče saobraćaj, reke ljudi i tsunamiji skutera. Kažu da je više od osam miliona motora u gradu koji ima dvostruko više stanovnika, a možda i više. To niko ne zna, ni ne broji. Vožnja skuterom je za svakoga ko ostane duže u gradu nešto na šta mora da se navikne.
Vozim motor oduvek, a i kod kuće u Zagrebu barem šest meseci godišnje, ali na ovu vrstu saobraćaja je trebalo da se p.ipremi. Pravila izgleda da nema, ali ipak postoje neka kojih se mnogi pridržavaju. Crveno svetlo se uglavnom poštuje iako ne uvek i ne baš svi. Najvažnije je pravilo jačeg, dakle kamioni i autobusi idu bez obzira na milion malih osica koje zuje oko njih. Motori se itekako sklanjaju pred većim vozilima. Automobili kojih je relativno malo su u najlošijem položaju jer za njih nema mnogo mesta s obzirom na to da se motori naguraju svuda oko njih.
Važno pravilo je i ono poput skijaškog gde onaj koji je iza mora da pazi na sve ispred sebe. To znači da motori koji se uključuju iz sporednih ulica ne gledaju levo ili desno. Traka na ulicama nema ili ih nitko ne shvata ozbiljno pa se svi voze svuda, skreću iz leve strane desno bez žmigavca, a paze oni iza. Motori ulaze u svaki slobodni prostor, kad ga nema na ulici presele se na trotoar. Kako niko ne hoda po tom kaosu, trotoari su prazni. Sudara nema, vozi se maksimalno 30 km na sat jer su gužve enormne.
Strancima je šok preći ulicu . Treba krenuti postojanom brzinom i ne zastajati. Motori će da paze na pešake.
Najveći problem mi je bila navigacija. Od stana do centra je trebalo oko pola sata vožnje. Zbog tolikog broja motora i haotičnog saobraćaja nema puno vremena za gledanje naokolo i pamćenje orijentira. Dosta ulica je jednosmerno, pa je i to bilo sve teško pamtljivo. Ulice su uglavnom jednolične s istim ili sličnim prodavnicama. Najbolje je imati google maps, a za to treba da imate lokalnu telefonsku karticu.
Drugo rešenje je Uber taxi motor pa za njim do željene adrese, ako on zna, što je u gradu takve veličine i s tako slabim oznakama skoro nemoguće.
Saigon, Teheran, Jakarta, Bangkok, Shangai…lista haotičnih gradskih saobraćaja bi bila podugačka…
Posetite naš video kanal na YouTube.
https://www.travel-advisor.eu/sr/prica-o-zivotu-u-tokiju-i-slobodi-pogledajte-u-ovom-sjajnom-videu/
Putnici uvek traže nešto posebno – vodič po neobičnim mestima i događajima
https://www.travel-advisor.eu/sr/put-oko-sveta/
