{"id":12910,"date":"2018-07-22T08:47:13","date_gmt":"2018-07-22T06:47:13","guid":{"rendered":"https:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=12910"},"modified":"2018-07-22T08:47:13","modified_gmt":"2018-07-22T06:47:13","slug":"price-iz-rehoboth-beach-a","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/price-iz-rehoboth-beach-a\/","title":{"rendered":"Pri\u010de iz Rehoboth Beach -a"},"content":{"rendered":"

Ono \u0161to sam nau\u010dila od gradi\u0107a Rehoboth Beach jeste da je za nas nekada najbolje da ne dobijemo ono \u0161to smo \u017eeleli, jer \u0107emo umesto toga dobiti ne\u0161to mnogo bolje.<\/strong><\/p>\n

U ovaj grad sam dospela gre\u0161kom, i ubrzo shvatila da u svemiru nema gre\u0161ke.<\/strong><\/p>\n

Deluje mi nestvarno da je mesto Rehoboth Beach u dr\u017eavi Del<\/strong>aware ikada postojalo na kugli zemaljskoj pre mene, i da ono objektivno i dalje postoji- za geografe, istori\u010dare, politi\u010dare, turiste, pa i za same \u017eitelje ovog grada. Svi oni imaju neku, meni nepoznatu, ali neosporivu, relaciju sa njim, \u00a0iako se meni \u010dinilo da je taj grad samo produkt moje ma\u0161te: pozornica koju sam ja osmislila za jednu epizodu svog \u017eivota. I prirodno, nakon \u0161to se ta scena zavr\u0161i, i scenografija bi trebalo da nestane sa pozornice, kao i sama pozornica. Pa ipak, \u010dujem da i dalje postoji taj grad, i da neki drugi ljudi ka\u017eu da on njima pripada, kao nekada meni. \u201eA ne, ne znate vi moj Rehoboth…nije to TAJ Rehoboth\u201c, pomislim zbunjeno, poku\u0161avaju\u0107i da objasnim sebi nepojmiljivu \u010dinjenicu da je taj grad ostao tamo, da mirno\u00a0 le\u017ei pored okeana, dok se u njemu ama ba\u0161 ni\u0161ta ne de\u0161ava. Jer nemogu\u0107e je da se u njemu i\u0161ta de\u0161ava, dok ja nisam tamo.<\/p>\n

Dok ja nisam tamo…<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

\u010cudno je, kako skup odredjenih senzacija koje \u010duvamo u du\u0161i, a koji je vezan za odredjena mesta, nimalo ne li\u010di na ose\u0107anja drugih ljudi vezana za ta\u00a0 ista mesta. Tako sada neki metereolog mozda najavljuje ki\u0161u u Rehobothu, ili neki saobra\u0107ajac upozorava na klizave gradske puteve. Istori\u010dari\u00a0 pi\u0161u povest Rehobotha, nastavnici geografije mo\u017eda ponekad spomenu na svojim \u010dasovima lokaciju tog posve obi\u010dnog grada. Zaposleni u \u0161tamparijama\u00a0 \u0161tampaju razglednice sa slikom Rehobotha, a devojka zaposlena u turisti\u010dkoj agenciji u Pensilvaniji mo\u017eda sada prodaje avionske karte i pravi rezervaciju u nekom hotelu u Rehobothu u kome nikada nije bila, niti \u0107e. I svi oni imaju neki svoj pojam grada Rehoboth Beach u dr\u017eavi Delaware, i nijedan od tih pojmova nije moj.\u00a0 I \u010dini mi se kao da su dotakli jedan deo moje du\u0161e, ne\u0161to intimno u meni, \u0161to ni sami ne znaju da postoji. I dok tako rutinski preko usana prevaljuju ime \u201eRehoboth Beach\u201c nemaju uop\u0161te predstavu od kog je zna\u010daja za mene ta sasvim obi\u010dna ta\u010dka na mapi Amerike. \u010cak, \u010dini mi se da prljaju jednu svetinju kada koriste tako obi\u010dne pojmove i sme\u0161taju ovaj gradi\u0107 u svoje trivijalne konverzacije o vremenskim prilikama, putevima i turizmu.<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Pa ipak, sasvim sigurno je da je ovaj grad krajnje obi\u010dan.<\/p>\n

Da, krajnje obi\u010dan…<\/p>\n

U Rehoboth sam, dakle, dospela gre\u0161kom. Po\u0161to tada nisam znala da svemir ne pravi gre\u0161ke, poku\u0161avala sam da ispravim ne\u0161to \u0161to samo po sebi i nije bilo krivo. Od prvog dana od kako sam stigla u ovo mesto, smi\u0161ljala sam kako da iz njega odem. \u00a0Kasnije sam i oti\u0161la, ve\u010dito se pitaju\u0107i i poku\u0161avaju\u0107i da objasnim sebi: a \u0161ta mi je to uop\u0161te i falilo u tom Rehobothu? Mnogo kasnije sam shvatila koliko je za mene presudnu ulogu igralo to me\u0161tasce, i koliko se moja li\u010dnost\u00a0 ba\u0161 tamo formirala, zajedno sa budu\u0107im putevima koji \u0107e se preda mnom otvoriti.<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Sada mi se \u010dini da su sva mesta u kojima boravimo pomalo kao mi sami- da na izvestan na\u010din oslikavaju ono \u0161to i sami jesmo u datom trenutku. \u010cini mi se da se nigde ne zati\u010demo slu\u010dajno i da se svako mesto pojavi u na\u0161em \u017eivotu ba\u0161 onda kada smo za njega spremni. Tako onda zajedno istra\u017eujemo jedno drugo: mi grad, a on nas, i tako sazrevamo u toj zajedni\u010dkoj evoluciji. Na neki metafori\u010dki na\u010din, kao da se putevi na\u0161eg krvotoka i neurosistema kojima teku na\u0161e emocije i misli, preslikavaju napolje u vidu ulica i drvoreda gradova u kojima se tada nalazimo. Da je zapravo na\u0161a unutra\u0161nja arhitektura- odraz te gradske.<\/p>\n

Tada to svakako nisam naslu\u0107ivala. Provela sam nekoliko meseci u Rehobothu konstantno smi\u0161ljuju\u0107i kako da ga napustim, a kada sam ga kona\u010dno napustila, po\u010dela sam smi\u0161ljam kako da se u njega vratim. Jer dok sam smi\u0161ljala kako da ga ostavim, nisam primetila da sam se na njega ve\u0107 navikla i za njega vezala. Tako je uvek sa svim stvarima koje napu\u0161tamo. Taj paradoks se dugo poigravao sa mnom, i ja sam ostajala u ve\u010ditom \u010dvoru izmedju \u201etamo\u201c i \u201eovde\u201c, \u201eonda\u201c i \u201esada\u201c. Vreme koje je bespovratno prolazilo nizalo je slojeve nostalgije po ovom gradu i on se izdaleka \u010dinio sve romanti\u010dniji i \u0161armatniji.<\/p>\n

Nasela sam na tu fatamorganu i vratila se, ali nisam u njemu na\u0161la ni\u0161ta od onog \u017eivota koji je tamo ranije bujao. Pa ipak danima bih hodala istim ulicama \u010dude\u0107i se njihovoj praznini, koja je ispraznila i moju du\u0161u. Lepota nekih stvari je u tome \u0161to one vi\u0161e ne postoje. Ta obmana mo\u017ee dugo da vas progoni.<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Ne bih mogla jasno da preciziram \u0161ta me je, sa vidnim zaka\u0161njenjem, \u00a0toliko fasciniralo u ovom gradu, niti bih se usudila da nekoga povedem tamo posle ove pri\u010de, jer mislim da bi svako ostao razo\u010daran \u00a0zbog mojih preuveli\u010davanja. Jer ja sam duboko svesna da sve preuveli\u010davam.<\/p>\n

Rehoboth je mali gradi\u0107 sa fakti\u010dki jednom centralnom ulicom koja izlazi na okean\u00a0 kao ki\u010dma grada, \u010diji se pr\u0161ljenovi \u0161ire sa strane prave\u0107i okvir za dva jezera okru\u017eena drve\u0107em, svaki sa razli\u010dite strane. Tako \u00a0ovaj grad u\u0161u\u0161kan izmedju dva jezera i okeana, predstavlja savr\u0161enu me\u0161avinu plavog i zelenog- okeana i \u0161ume, vode i vegetacije.<\/p>\n

Pla\u017ea je poprili\u010dno jednoli\u010dna, kao i sve druge pla\u017ee na isto\u010dnoj obali. Atlantski okean se na ovom delu Amerike dosta ulenjio i izgubio inspiraciju prilikom kreiranja svojih obala, pa su one uglavnom puste: \u010dine ih beskrajne koli\u010dine peska nanete u jednoj pravolinijskoj du\u017ei. Po ovakvim pla\u017eama bih uvek dugo bosa hodala, posmatraju\u0107i otiske svojih stopala u pesku okupanom talasima. Kreiranje ovih otisaka ima razmere opsesije, i matemati\u010dku prezicnost projektovanja: otisci bi uvek bili na jednakoj udaljenosti jedni od drugih,\u00a0 i uvek bi bili pa\u017eljivo sme\u0161teni: \u00a0taman dovoljno blizu talasa da bi se bolje formirali u pesku, a taman dovoljno daleko da ih talasi ne izbri\u0161u. Onda bih dugo posmatrala te svoje kreacije, jo\u0161 du\u017ee im se divila. Ako bi ih neki talas pokvario, po\u010dinjala bih sve iz po\u010detka. Dugo se okre\u0107u\u0107i.<\/p>\n

Dugo se okre\u0107u\u0107i…<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Zami\u0161ljala sam kuda sve taj pesak dalje vodi, ose\u0107aju\u0107i se i sama kao deo ne\u010dega ve\u0107eg od sebe. Ponekad postane previ\u0161e tiho, pa se umirim i ja, \u010ditaju\u0107i neku knjigu. To bi se na kraju pokazalo kao suvi\u0161no, \u00a0jer bi okean sam po\u010deo da pi\u0161e poeziju, koju sam mogla\u00a0 direktno sa talasa\u00a0 da \u010ditam . Svaki talas bi bio novi stih, a ja bih u strahopo\u0161tovanju poku\u0161avala \u0161to vi\u0161e da ih uhvatim i ve\u017eem u jednu pesmu.<\/p>\n

Kada bi mi se o\u010di umorile od plavog i sivog, zakora\u010dila bih u \u0161ume i kupala se zelenom bojom. Malena jezera\u00a0 bila su puna tajni: svuda su se nalazile male drvene ku\u0107ice i terasice, nadomak vode, mali dokovi za vezivanje \u010damaca sa po dve drvene stolice za zaljubljene. U jezerima su plivale patke, a okolo po \u0161umici tr\u010dale veverice i poneki zec. \u0160i\u0161arke bi padale po meni kao ki\u0161a, dok su \u010detinari \u0161irili svoje \u0161iljato li\u0161\u0107e u krug.<\/p>\n

U svakom gradu moram da pronadjem svoju omiljenu ulicu i omiljeno mesto za kafu, ina\u010de se ose\u0107am kao da me ne\u0161to svrbi. U Rehobothu je to bila jedna mala uli\u010dica, crvenog asfalta, prete\u017eno zelenih zidova, na\u010di\u010dkana galerijama i radnjicama sa ru\u010dnim radovima i suvenirima, u kojima bih stalno kupovala neke razne d\u017eid\u017eabid\u017ee koje mi ama ba\u0161 ni za \u0161ta ne slu\u017ee. I dalje \u010duvam sve te sitnice, ma\u0161nice, trakice, magneti\u0107e za fri\u017eider, razglednice, i svaki put kad otvaram te magi\u010dne kutije sa uspomenama, ceo Rehoboth zatreperi kroz njih.<\/p>\n

U toj ulici se nalazio i gore pomenuti coffee shop. Tada se nisam \u00a0ba\u0161 razumela u vrste kafe, pa nisam znala ni \u0161ta da naru\u010dim, a Amerikancu kad ka\u017ee\u0161 \u201ekafa\u201c, on ti provereno daje onu njihovu brlju sa vodom, potpuno nesvestan da su i latte, cappuccino, espresso i machiato takodje KAFE! Elem, i pored \u0161to sam, delimi\u010dno zbog svog, a delimi\u010dno zbog prodav\u010devog neznanja, svakog dana pila ameri\u010dku brlju od kafe, ipak sam obo\u017eavala taj mali slatki coffee shop sa saksijama cve\u0107a na stolovima, usred svoje omiljene crvene uli\u010dice.<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Osim pla\u017ee, jezera, \u0161umice, i to malo ulica u centru grada, svuda okolo su razbacane ku\u0107e sa svojim bajkovitim fasadama, a opet tako krhkim, kao od kartona napravljenim. Nikada mi nije bilo jasno za\u0161to Amerikanci prave tako slaba\u0161ne ku\u0107ice, ali mi je jasno za\u0161to pri\u010da \u201eTri praseta\u201c nikada ne bi mogla da bude napisana od strane jednog Amerikanca.<\/p>\n

Ku\u0107e obiluju terasama, ljulja\u0161kama, tremovima, i svaka od njih ima simpati\u010dan znak \u201ewellcome\u201c, kamenu stazicu koja vodi od ulice \u00a0do ulaznih vrata i neko ogromno po\u0161tansko sandu\u010de koje izgleda kao umetni\u010dko delo. Jo\u0161 tada mi se javila \u017eelja da napravim kolekciju fotografija ameri\u010dkih po\u0161tanskih sandu\u010di\u0107a, ali nisam imala fotoaparat. Taj projekat je ostavljen za kasnije. \u00a0Na svakoj terasi se mogu videti razbacene novine koje i dalje neko dostavlja do svih vrata. Lako vam se desi da po\u017eelite da \u017eivite u nekoj od ovih ku\u0107a, osim \u0161to vam ponekad sve to izgleda isuvi\u0161e ve\u0161ta\u010dki.<\/p>\n

Ku\u0107a u kojoj sam ja \u017eivela nije bila ni blizu takva, jer i nije bila ku\u0107a, nego motel. I to na pla\u017ei. Mogla sam skoro sa terase da sko\u010dim u okean, i znala sam da to \u017eivot ho\u0107e da mi se iskupi, po\u0161to sam se nekom \u201egre\u0161kom\u201c rodila u mestu bez mora. Takodje sam znala da to ne\u0107e ve\u010dno trajati, jer kako i Bukovski ka\u017ee \u201e\u010dudo najkra\u0107e traje\u201c, pa sam maksimalno koristila vreme. Pu\u0161tala sam okean da se duboko utisne u mene da posle na zimi i snegu mogla da \u201epre\u017eivam\u201c od svojih uspomena na leto i Atlantik.<\/p>\n

Svakog jutra bih sedela na terasi i posmatrala zlatne jutarnje boje preda mnom kako se razlivaju po okeanu i pretvaraju u pesmu \u201eRoad Trippin\u2019\u201c:<\/p>\n

blue you sit so pretty west of the one <\/em><\/p>\n

sparkles light with yellow icing<\/em><\/p>\n

\u00a0just a mirror for the sun <\/em><\/p>\n

Just a mirror for the sun<\/em><\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Galebovi bi konstanto leteli iznad na\u0161ih glava, i radosno sletali kad god bih im neko bacao hranu, dok su se\u00a0 Afroameri\u010dka deca sa crnim gustim loknama br\u010dkala po pli\u0107aku i pravila kule od peska. Onda je i to postalo pesma:<\/p>\n

kakav radostan dan<\/p>\n

ptice pevaju aleluja<\/p>\n

kakav radostan dan<\/p>\n

Crnci pevaju aleluja<\/p>\n

Onda bi se spustila no\u0107. Tada bih jo\u0161 du\u017ee sedela na terasi, dok se ona otvarala i \u0161irila da obuhvati ceo okean okupan mrakom, sve dok nije usisala mesec i zvezde u moju sobu. Oni su postali moje li\u010dne sijalice u tom ogromnom prostoru, jer ionako niko drugi nije bio dovoljno lud da se rapravlja sa mnom oko vlasni\u0161tva.\u00a0 Uostalom \u010dinilo se da mesec i zvezde nikome drugom ba\u0161 i ne trebaju.<\/p>\n

Izabrala sam tu ti\u0161inu. Ono \u0161to\u00a0 je za mene bilo presudno u ovom periodu \u017eivota jeste da sam po prvi put bila su\u0161tinski sama, i da sam mo\u017eda sada jasno mogla sebe da preispitam ko sam i \u0161ta zapravo \u017eelim. Nisam imala nikoga oko sebe ko bi me ometao, ko bi me promenio, ko bi me usmerio ili ikako uticao na mene. Bila sam sama i slobodna, \u0161to je na neki na\u010din jedino i mogu\u0107e- slobodni smo samo ako smo sami. Slobodu sam izabrala, a samo\u0107a je do\u0161la kao nus pojava.<\/p>\n

Izabrala sam slobodu. Onda sam po\u010dela da se vra\u0107am tim su\u0161tinskim stvarima koje su \u010dinile sr\u017e moga bi\u0107a- prvenstveno, po\u010dela sam ponovo da pi\u0161em, \u0161to jako dugo nisam radila. Kupila sam jednu svetlo plavu svesku na cveti\u0107e, koju i dalje negde \u010duvam. Sedela bih na terasi gledaju\u0107i to ogromno plavetnilo ispred sebe, zapisuju\u0107i neke besmislene re\u010di o tome koliko me ono\u00a0 iracionalnom \u010dini. Nisam imala kompjuter, ni internet, ni fotoaparat, \u010dak ni smart telefon. Nisam imala ni\u0161ta osim velike praznine oko sebe i u sebi, koje su \u010dekale da budu ispunjene.<\/p>\n

Tada sam shvatila: ceo \u017eivot \u0107u provesti putuju\u0107i i pi\u0161u\u0107i o svojim putovanjima, i da \u0107e moja putovanja biti vodjena vodom. Znala sam da sam to kona\u010dno postala ja, i da ne\u0107u ni\u010demu vi\u0161e dozvoliti da to promeni. Isto sam tako znala da ne\u0107u nikada ostati u tom gradu, niti u toj dr\u017eavi. Isto sam tako znala da se nikada \u00a0ne\u0107u ni vratiti ku\u0107i. Shvatila sam tad da \u0107u zauvek ostati zarobljena u svom telu, u \u010dvoru svoje \u017eelje da uvek budem svuda i da ne budem\u00a0 nigde. Shvatila sam da nigde ne\u0107u stati i da \u0107u verovatno zato patiti, ali isto tako sam znala da patnju ne\u0107u izbe\u0107i ni ako negde ostanem.<\/p>\n

Izabrala sam slobodu. Prijala mi je samo\u0107a koja uz nju ide, i samo\u0107a me je\u00a0 otcepila od svega \u0161to sam nekada bila ja. Cela jedna li\u010dnost koju sam imala, ceo jedan \u017eivot koji sam vodila- raspali su se ispred\u00a0 mene, i ja sam ostala bez lica, bez identiteta i forme. Sada je trebalo ponovo da se izgradim iz temelja, iz pepela.<\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Shvatila sam koliko su me drugi oblikovali. Nisam shvatila da su i drugi oblikovali to moje shvatanje. Upravo tada, pred mene je do\u0161la jedna knjiga, koju sam zapravo celog \u017eivota imala, i sada sam je prvi put otvorila. Zanimljivo je kako vam \u017eivot sam donese neke stvari tek onda kada ste za njih spremni (kao i gradove). Da sam ikada ranije pro\u010ditala ove redove Reinera Marie Rilkea, ne bi mi ni\u0161ta zna\u010dili. Sada sam ih ose\u0107ala svom snagom. Pisalo je:<\/p>\n

Vi\u0161e i ne pi\u0161em pisma. Kome da ka\u017eem kako se menjam? Promenio sam se i ovaj novi ja vi\u0161e nema prijatelje koje je stari imao. Pisati dakle strancima- nemogu\u0107e je<\/em><\/strong>.<\/em><\/p>\n

Preda mnom je bilo opredme\u0107eno ono \u0161to sam ve\u0107 danima ose\u0107ala, a nisam mogla da formuli\u0161em. Spoznaja da sam se promenila i da ose\u0107am da u meni postoji ne\u0161to \u0161to ne mogu ama ba\u0161 ni sa kim na svetu podelim- sledila mi je kosti. Danima i nedeljama skoro da\u00a0 nisam imala sa kim da progovorim na svom maternjem jeziku. Pa ipak, mamila me je ta otudjenost, shvatila sam je kao test koji moram da polo\u017eim, kao eksperiment kojem moram da se izlo\u017eim.<\/p>\n

Ali i dalje nisam uspevala da zavolim taj grad. Medjutim,\u00a0 osvajao me je svaki dan malo po malo, otkrivaju\u0107i mi svoja nova lica. Ja sam polako popu\u0161tala, spustaju\u0107i dole svoj \u0161tit, neprimetno se prepu\u0161taju\u0107i. I dalje mi nije bilo jasno \u0161ta ja tra\u017eim tu i koja je moja uloga? Gledala sam taj mali gradi\u0107 oko sebe, sa svojim okeanom i dva malecka jezera, gledala bih u njegove ulice, i pitala se: \u0160ta to od tebe treba da nau\u010dim? Za\u0161to nas je \u017eivot spojio?<\/p>\n

 <\/p>\n

\"Rehoboth<\/p>\n

Kako ulice i drve\u0107e ne govore, odgovor je do\u0161ao od ljudi koje sam odjednom po\u010dela da upoznajem. Sa njima je grad krenuo da treperi novim bojama. Odjednom se sve transformisalo. Sunce je ja\u010de sijalo, cve\u0107e je vi\u0161e mirisalo, \u010dak je i li\u0161\u0107e na drve\u0107u postalo zelenije. Moja uspavana \u010dula su se probudila i po\u010dela da razotkrivaju dotad neprime\u0107enu slagalicu Demijurga koji me je postavio u Rehoboth Beach kao pijuna na svojoj \u0161ahovskoj tabli.<\/p>\n

A onda me okru\u017eio sa raznim lovcima, konjima, topovima i nijednim kraljem. Vrlo me je zanimao rasplet te divlje drame u kojoj sam se obrela, zajedno sa shvatanjem \u0161ta zna\u010di ono \u201e\u010dudni su putevi gospodnji\u201c. Rasplet se ipak nikada nije rapleo, kao da je re\u017eiser pustio reklame malo da nas u\u010dini jo\u0161 nestrpljivijim pred neizvesnim zavr\u0161etkom filma, a onda zaboravio da pusti kraj.<\/p>\n

A mi smo ostali zate\u010deni igrom koju smo igrali i nikad odigrali. Nemo posmatraju\u0107i grad.<\/p>\n

Ali o tome vam ne\u0107u ni pisati. Zar ste mislili da ho\u0107u?<\/p>\n

Travel Advisor<\/a><\/p>\n

Posetite na\u0161\u00a0YouTube<\/a>\u00a0kanal.<\/p>\n

Vi\u0161e fotografija na Instagramu:\u00a0https:\/\/www.instagram.com\/mira_cle_blog\/<\/a><\/p>\n

Izvor:\u00a0http:\/\/www.miracle-travel.life\/<\/a><\/p>\n

https:\/\/www.travel-advisor.eu\/sr\/prisilno-spustanje-aviona\/<\/p>\n

Ameri\u010dka java sa primesama no\u0107nih mora<\/a><\/p><\/blockquote>\n