Kako sam zavr\u0161ila na Floridi<\/strong><\/p>\n Zapravo, isto\u010dna obala Amerike\u00a0uop\u0161te i nije bila na mojoj listi, nego zapadna, ali sam sticajem okolnosti, zavr\u0161ila sa druge strane. Ma\u0161tala sam sve vreme o Kaliforniji, smatraju\u0107i je sinonimom za Ameriku. Medjutim, \u017eivela sam u Delaveru 2010. godine, u Merilendu 2011., u Njujorku 2016. a kasnije dodjoh ponovo na Floridu, odakle sve ovo i pi\u0161em, pitaju\u0107i samu sebe OTKUD JA OVDE?<\/p>\n Moje prvo spu\u0161tanje ka Floridi, bilo je tesno, gusto i vru\u0107e, u d\u017eipi\u0107u sa tablicama \u201eSunshine State\u201c, u koji smo se jedva potrpali Bane, Bojana, Zlaja, \u00a0\u0161est kofera i moja malenkost. \u00a0\u00a0Moji saputnici su, kao i ja, odve\u0107 umorni od mukotrpnog rada i svi zajedno \u017eelimo da se izle\u017eavamo na floridskom suncu i belom pesku Majamija, sa slam\u010dicom i ki\u0161obran\u010di\u0107em koji vire iz\u00a0 koktela serviranog u ananasu.<\/p>\n Bane, moj ve\u010diti saputnik, sedi za volanom i tvrdi da mu je za koncentraciju pri vo\u017enji nu\u017eno potreban Aca Lukas, pa tako mi od Merilenda pa sve do Floride vrtimo\u00a0 narodnjake i do Majamija ve\u0107 napamet znamo ceo repertoar. Kada su se mnogo kasnije odredjeni ljudi \u010dudili mom poznavanju \u017eivotnog dela i lika Ace Lukasa, ja bih se sme\u0161kala i mislila: \u201eNiste se vi vozili od Merilenda do Floide sa Banetom\u201c.<\/p>\n Bojana sedi napred uz izgovor da je ona savr\u0161en suvoza\u010d, po\u0161to po prirodi voli geografske mape i puteve, pa asistira Banetu tokom vo\u017enje. Zlaja i ja se laktamo pozadi, i merimo vreme da se rotiramo. Onda jedna od nas prelazi napred da sedne pored Baneta, dok Bojana prelazi pozadi uz gundjanje \u00a0kako je ona bolji suvoza\u010d od nas, jer Banetu obja\u0161njava navigaciju. Aca Lukas se sa svim tim sla\u017ee.<\/p>\n Zlaja je od nekuda iskopala taj crtani film Du\u0161ka Dugou\u0161ka u\u00a0 kome on tr\u010di ka Floridi, vri\u0161te\u0107i na sav glas: \u201eAjde da se trkamo do Majami Bi\u010da, ko stigne zadnji pla\u0107a koka kolu\u201c. Onda skrene pogre\u0161no kod Albukerkija i zavr\u0161i na severnom polu. Ista sudbina je i nas sna\u0161la.<\/p>\n Put je naporan. Kako se pomeramo ka jugu, postaje sve vi\u0161e vru\u0107e. Vozimo se niz \u00a0Interstate 95, ogroman autoput sa 7 traka u oba smera. To je za nas ne\u0161to potpuno novo, a Bane kao ne previ\u0161e iskusan voza\u010d poku\u0161ava da sakrije nervozu. Poja\u010dava Acu Lukasa da se skoncentri\u0161e, ka\u017ee. Mi ne vozimo pa je sve u njegovim rukama. Prolazimo Vir\u017einju, Karoline, D\u017eord\u017eiju. Stajemo u \u0160arlotu, \u010carlstonu, Orlandu, ali od ovih gradova pamtim samo nejasne fleke. Sti\u017eemo u Majami, posle dva dana jahanja, ka\u017eu putokazi i navigacija, ali nama to tako ne izgleda. Vozimo se dugo po Majamiju…tra\u017ee\u0107i Majami. Izgleda da smo i mi pogre\u0161no skrenuli kod Albukerkija, ili je Majami najru\u017eniji grad na svetu. Trljamo o\u010di, i shvatamo- da, mi smo zaista u Majamiju. Davno su nam budisti pri\u010dali da se ne vezujemo za svoja o\u010dekivanja, jer kada ne bismo imali prevelika o\u010dekivanja ne bismo ni bili razo\u010darani.<\/p>\n Moja o\u010dekivanja su bila slede\u0107a: ma\u0161tala sam o Majamiju kao logi\u010dnom produ\u017eetku Njujorka sa tropskim pla\u017eama. \u00a0\u0160ta pod tim podrazumevam? Pa podrazumevam veliki grad prepun kulturnih i umetni\u010dkih sadr\u017eaja u kombinaciji sa ronjenjem i surfovanjem. Umesto toga dobijam siroma\u0161nu, bezukusnu, ogoljenu arhitekturu i nulu od kulture i umetnosti. \u00a0Izlozi butika izgledaju ki\u010d i jeftino kao kod Kineza, a restorani kao prljave tezge na seoskim va\u0161arima sa pljeskavicama sumnjivog porekla. Prosjaci le\u017ee po razlupanom asfaltu okru\u017eeni svojim sme\u0107em i mirisom urina, i iako sam na to ve\u0107 u Njujorku navikla, nekako su tamo proredjeniji.<\/p>\n Parkiramo se ispred hostela, koji je jednako sumnjiv. I dalje nam se \u010dini da smo u nekoj skrivenoj kameri i da se neko sa nama samo sprda. Jeste li vi sigurni da je ovo Majami?<\/p>\n Ostavljamo stvari i brzo tr\u010dimo ka pla\u017ei. Ok, ovo sada ipak dobija smisao. Pla\u017ea je divna, velika, rasko\u0161na. Obiluje palmama, grmljem, zelenilom.\u00a0 Okean je \u010dist, tirkizno plav. Pesak je beo, mekan kao bra\u0161no. Raspolo\u017eenje nam se popravlja. Ok, sada kapiramo za\u0161to je Majami tako popularan. Skaku\u0107emo okolo radosno, kao de\u010dica. Bojana i Zlaja uska\u010du u vodu, Bane i ja nemamo kupa\u0107i, pa uska\u010demo u prvu kafanu. Ne slu\u017ee koktele u\u00a0 ananasu, a nemaju ni ki\u0161obran\u010di\u0107e.<\/p>\n Iz nekog razloga, na na\u0161u veliku \u017ealost, u celoj Americi je gotovo zabranjeno gradjenje pla\u017enih barova. Restorani i kafi\u0107i su obi\u010dno preko puta pla\u017ee, odse\u010deni ulicom. Same pla\u017ee su predvidjene za odmor, mir i sportove- \u0161to pozdravljam. Osim kad mi se pije koktel\u010di\u0107 iz ananasa sa ki\u0161obran\u010di\u0107em.<\/p>\n Pa ipak, uprkos tendenciji da pla\u017ee budu rezervisane za odmor i rekreaciju, ta ulica du\u017e pla\u017ee potpuno\u00a0 odstupa od toga. To nije ba\u0161 onaj ke\u017eual tropski stil, kao u pesmi Vlade Georgieva \u201eNe nose \u0161tikle, ne nose brus, jer nisu navikle\u201c . To sve pr\u0161ti od silikona, cirkona, \u0161ljokica, dekoltea, nargila, tompusa. Devojke ple\u0161u po \u0161ankovima, mu\u0161karci duvaju dim u njih nadmeno, i sve ima ukus jeftine pornografije. Iz kabrioleta razli\u010ditih boja koji ovuda mar\u0161iraju\u00a0 pr\u0161ti latino muzika, \u0161to je posle Ace Lukasa zvu\u010dalo kao \u0161lag na torti.<\/p>\n Odjednom kre\u0107e ki\u0161a. Be\u017eimo sa pla\u017ee kud nas noge nose. Usput prime\u0107ujemo kako svi ostali potpuno non\u0161alantno mirno kora\u010daju, ravnodu\u0161ni na ki\u0161u. Oni su ve\u0107 na nju naviknuti i kao da u njoj u\u017eivaju. \u0160to i ne \u010dudi, jer je mesec oktobar prvi u nizu hladnijih meseca posle letnje sparine i vreline, pa Floridjani u\u017eivaju u ovom mesecu i njegovom zahladjenju. Nama, koji smo tek do\u0161li sa severa Amerike, a posle se vra\u0107amo u evropsku jesen, ki\u0161a je do\u0161la kao so na ranu.<\/p>\n Ja i ina\u010de nisam ki\u0161ni tip. Volim da slu\u0161am zvuke ki\u0161e u\u0161u\u0161kana u krevetu dok \u010ditam knjigu…ali jednom godi\u0161nje. Zaista je ne \u017eelim na svom odmoru u tropskom pojasu. Medjutim \u00a0prvog na\u0161eg dana u Majamiju pala je ta prokleta ki\u0161a…i nije nikada vi\u0161e ni prestala. Legenda ka\u017ee da je sunce sinulo kada smo mi ve\u0107 bili u avionu za Srbiju.<\/p>\n Kako da se ne naljutim na \u017eivot? \u010cime sam to zaslu\u017eila? Pitala sam se svakog minuta…\u0160ta raditi po ki\u0161i\u00a0 u tom prokletom gradu koji nema ni\u0161ta drugo osim pla\u017ee?<\/p>\n Tada sam se setila Du\u0161ka Dugou\u0161ka i shvatila da mo\u017eda nismo skrenuli pogre\u0161no kod Albukerkija, ali smo definitivno stigli na severni pol. Koka kolu niko nije \u010dastio, ali smo koktel od \u0161kampi i luka skupo platili.<\/p>\n Od muke sam po\u010dela da izlazim po klubovima, i tu se apsurd nastavlja. Ta mesta su surova. Zaposleni nose bele rukavice, otvaraju vam vrata na ulazu u klub, a i u wc, a onda vam dodaju te\u010dni sapun i istisnu ga u va\u0161e ruke da ih operete. Onda \u010dekaju bak\u0161i\u0161 za taj \u010din. Ovo me je porazilo, zato \u0161to su te devojke bile na\u0161ih godina i apsolutno mi nije bilo jasno za\u0161to se bave takvim poslom. \u010cak ni na\u0161e tkzv \u201eBaba Sere\u201c nikada nikome nisu istisnule te\u010dni sapun u ruku, osim \u0161to je u \u201eTramvaju\u201c kod Vuka svojevremno postojala jedna baba koja je na ulazu delila par\u010dence toalet papira i zaista je precizno odmeravala koliko \u0107e da vam da. Ve\u010dito sam imala problem sa njom, po\u0161to imam razne alergije i nos mi \u010desto krvari, a ona se uvek \u0161tekala za taj papir. \u00a0Elem, ne treba se stiditi ni jednog \u010dasnog posla, pa tako ni ovog. To je, verujem, i dalje bolje nego igranje striptiza, za \u0161ta se prose\u010dna devojka u Majamiju \u010desto odlu\u010di.<\/p>\n Moje omiljeno mesto za izlazak je Nikki Beach. Bele baldahine uz pla\u017eu sa belim zavesama \u0161to se vijore na vetru su sve \u0161to mi je za sre\u0107u potrebno. Volim takodje mala kubanska mesta sa takosima u \u0161armantnoj maloj ulici zvanoj Espanjola Way, vrlo nedaleko od glavne ulice Lincoln Road. Ovde dve ulice mu dodju kao Knez Mihajlova i Skadarska: jedna poplo\u010dena, moderna i rasko\u0161na, a druga kaldrmasta, intimnija i\u00a0 boemska- obe lepe na svoj na\u010din.<\/p>\n Danju bauljamo po gradu, tra\u017ee\u0107i grad. Downtown je previ\u0161e izve\u0161ta\u010den, siv, ru\u017ean, depresivan i prazan. To je floridska verzija Wall Streeta, samo mnogo ru\u017enija i tu\u017enija. Na\u0161e razo\u010darenje ponovo raste. Onda se ukrcavamo na jedan drveni brodi\u0107 koji nas vozi po celom Majamiju, svim njegovim zavu\u010denim poluostvrima i kanalima, i tek tada shvatamo njegovu pravu lepotu. Daleko od South Beacha i Downtowna postoje samo te divna zelena prostranstva prepuna drve\u0107a i cve\u0107a i ogromnih velelepnih ku\u0107a sa terasama, bazenima i privatnim dokovima. Ovde, ka\u017ee na\u0161 turisti\u010dki vodi\u010d, \u017eive poznate li\u010dnosti. Odmah do njih je centar za bolesti zavisnosti, koji naravno nije tu slu\u010dajno.<\/p>\n Postaje mi dosadno i odlu\u010dujem se da skoknem do obli\u017enjeg grada- Fort Lauderdale, jer tamo imam neke prijatelje. Ve\u0107 smo bili pro\u0161li pored njega, dok smo i\u0161li I 95-icom, i izdaleka mi je mirisao na neke propu\u0161tene prilike. Trebalo je da se tamo preselim, ali nikada nisam. Barem ne do tada. Od celog tada\u0161njeg Fort Lauderdale pamtim samo jedan most, jedan kanal, Cheesecake Factory i jedan Starbuks gde pijem kafu sa jednim Vladom.<\/p>\n Imala sam zakazano ronjenje na koralnom grebenu u Fort Lauderdale-u, ali pogodite- zbog ki\u0161e je odlo\u017eeno. Legenda ka\u017ee da se ronjenje nastavilo kad sam ve\u0107 stigla u Srbiju.<\/p>\n Slede\u0107eg dana odlazimo na Key West. Prolazimo ostvro golubova, a zatim i most 7 bridge, kada Bojana, ponovo na mestu suvoza\u010da, nastupa sa tom \u010duvenom baksuznom re\u010denicom, koja je u\u0161la u anale: \u201eA \u0161ta ovi ostrvljani rade u slu\u010daju evakuacije?\u201c<\/p>\n Ja sam je samo presekla: \u201eBojana, kako mo\u017ees da razmislja\u0161 o evakuaciji pri pogledu na ovu lepotu.\u201c Pazite \u0161ta pri\u010date, sve \u0161to ka\u017eete okrene se protiv vas. Da mi je neko rekao da \u0107u ba\u0161 ja sedam godina kasnije biti na tom istom putu ba\u0161 u trenutku evakuacije- opet ne bih verovala. Ali \u010dudni su putevi gospodnji.<\/p>\n Po inerciji, baksuz nas je pratio, pa je i na Key Westu bila ki\u0161a. Moja ronjenja \u00a0na Key Westu su takodje otkazana. A izvan svega sam \u017eelela da ronim na tom ostrvcetu koje je tako blizu Kube, i \u010duva u sebi kapljice Karipskog mora, dok mu se meksi\u010dki zaliv sme\u0161ka izdaleka. Kroz glavu mi je pro\u0161la nejasna misao kako bi bilo lepo preseliti se zauvek na jug Floride i u\u017eivati do kraja \u017eivota u ve\u010dnom letu i tirkiznom moru, toliko dok vam to ne dosadi pa na kraju zavolite i ki\u0161u. Pazite \u0161ta mislite, i to se okrene protiv vas.<\/p>\n Hteli smo da posetimo ku\u0107u Ernesta Hemingveja, ali smo do nje stigli u minut posle zatvaranja. Zar smo posle svega, i\u0161ta bolje i mogli o\u010dekivati? U povratku svra\u0107amo u najlep\u0161u i najve\u0107u prodavnicu \u0161koljki koju sam videla ikada, a onda stajemo i u prodavnicu ronila\u010dke opreme u kojoj kupujem maskicu i disalicu, koje i dan danas imam. Onda odlazimo sa ovih ostrva dok se usput na ogromnom duguljastom zidu pru\u017eaju re\u010di: WISH YOU WERE HERE. I to mi je mirisalo na neke propu\u0161tene prilike.<\/p>\n Tom Pink Flojdu se nu\u017eno suprotstavio Aca Lukas, uz svog apostola Baneta koji ka\u017ee: \u201eKad ti bude\u0161 vozila slu\u0161a\u0107emo Pink Flojd, dok ja vozim u ovim kolima \u0107e se slu\u0161ati Aca Lukas\u201c. U redu je Bane, ako smo trpeli od Merilenda do Floride, istrpe\u0107emo i od Key Westa do Majamija.<\/p>\n Stigli smo u Majami, spremili se i krenuli za Njujork, pa za Srbiju.<\/p>\n Stigla sam ku\u0107i posle svega sa nekim nejasnim utiscima. Nisam bila nimalo odu\u0161evljena Floridom. \u010cak razo\u010darana. Pa ipak, ose\u0107ala sam da u toj dr\u017eavi ne\u0161to buji, neka energija zra\u010di ovim prostorima i da ispod tih ki\u0161nih oblaka mora da postoji jo\u0161 ne\u0161to. Mo\u017eda sa suncem Florida kre\u0107e da se budi i postaje ono \u0161to jeste. Mo\u017eda nikada nisam upoznala pravu Floridu. Ose\u0107ala sam da je ne\u0161to ostalo tu \u0161to nisam imala prilike da iskusim i do\u017eivim. To me je progonilo i tra\u017eilo je da se nadomesti.<\/p>\n Nedavno posle preselila sam se na more\u00a0 u Crnu Goru, ali tri meseca leta su mi donela radost, a ostalih 9 meseci hladno\u0107e donela su mi \u010de\u017enju ka moru, koje je tako blizu, a zbog zime- tako daleko. Tada su po\u010dele da mi se roje po glavi misli o ve\u010dnim letima.<\/p>\n Godinama kasnije vra\u0107am se u Njujork na par meseci. Posle \u00a0lomatanja po vozovima, preskakanja prosjaka na ulici, nedisanja sve\u017eeg vazduha, spavanja po raznim \u0107umezima i ostalih grozota o kojima sam pisala OVDE, ne\u0161to me ponovo nagodi da umesto Kalifornije, odem na Floridu.<\/p>\n Svih tih godina u medjuvremenu, uredno sam padala u depresiju svake zime. Nisam htela da idem kod psihologa zbog toga, jer \u0161ta da mu ka\u017eem? \u201cImam jednu bolest, zove se zima\u201c?<\/p>\n I tako sam postepeno zaboravljala i opra\u0161tala Floridi njeno duhovno i kulturno siroma\u0161tvo.\u00a0 Shvatila sam da moje intelektualno i spiritualno bogatstvo i jeste u meni, i da mi ne trebaju vi\u0161e nikakve institucije da ga razvijam. Kada sam to otpisala, ostalo je samo to ve\u010dno leto, to ve\u010dno sunce.<\/p>\n I negde, nekako, javio se i taj Ernest Hemingvej i njegova pisa\u0107a ma\u0161ina na kojoj je kucao \u201ePALM TREES, PALM TREES, PALM TREES, PALM TREES, PALM TREES\u201c. I negde, nekako, javila sam se samoj sebi i ja, kako sada kucam to isto.<\/p>\n Travel Advisor<\/a><\/p>\n Posetite na\u0161\u00a0YouTube<\/a>\u00a0kanal.<\/p>\n Izvor:\u00a0http:\/\/www.miracle-travel.life\/<\/a><\/p>\n Vi\u0161e slika na Instagramu:\u00a0https:\/\/www.instagram.com\/mira_cle_blog\/<\/a><\/p>\n Ameri\u010dka java sa primesama no\u0107nih mora<\/a><\/p><\/blockquote>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/DSCN0162.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida11.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/DSCN0148.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida4.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/keys4.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida-1.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida7.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida5.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/florida6.jpg\")
<\/p>\n![\"Kako](\"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/go\/wp-content\/uploads\/2018\/07\/keys3.jpg\")
<\/p>\n