{"id":20091,"date":"2018-11-17T13:00:51","date_gmt":"2018-11-17T11:00:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=20091"},"modified":"2018-11-17T13:29:37","modified_gmt":"2018-11-17T11:29:37","slug":"cili-je-heroj-globalizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/cili-je-heroj-globalizacije\/","title":{"rendered":"\u010cili je heroj globalizacije"},"content":{"rendered":"

Kristofor Kolumbo napustio je \u0160paniju 1492.u potrazi za novim svetom.<\/strong> Tada se u Evropi kao jedan od najra\u0161irenijih za\u010dina koristio crni biber. Koristio se u medicini i kao za\u010din jelima jo\u0161 od doba Rimljana. \u010cili je heroj globalizacije.
\n<\/strong><\/p>\n

\"<\/p>\n

Uvozio se iz Azije i toliko je vredeo da je zna\u010dajno podignuo ekonomije lu\u010dkih gradova poput Aleksandrije i kasnije Genove i Venecije. U Srednjem se veku koristio i kao sredstvo pla\u0107anja.<\/p>\n

Nakon ja\u010danja Otomanskog carstva prekinute su rute prema Aziji te je trebalo na\u0107i novi put prema Indiji i dalje na istok. Tako je i Kolumbo krenuo na put prema zapadu u potragu za novom trgova\u010dkom rutom.<\/strong><\/p>\n

\"<\/p>\n

Nije na\u0161ao Indiju, ali je na\u0161ao \u010dili koji je krenuo na svoj pohod zauzimanja sveta.<\/strong> Ne samo da je taj za\u010din postao deo kuhinje ju\u017ene Evrope, nego i udaljenih zemalja poput Indije, Tajlanda i Kine. \u010cili se toliko udoma\u0107io u kulturi tih zemalja da kad bi pitali stanovni\u0161tvo verojatno bi ih 90% reklo da \u010dili poti\u010de ba\u0161 iz Indije, Kine ili Tajlanda.<\/p>\n

I danas je \u010dili na neki na\u010din luksuz.<\/strong> Sirotinja iz slamova, koji \u010dine velik broj stanovni\u0161tva, koristi \u010dili svakodnevno. Hranjivo\u0161\u0107u ne mo\u017ee da se meri s prin\u010dom ili krompirom, no stotinama miliona ljudi je \u010dili jedini za\u010din koji koriste.<\/p>\n

\"<\/p>\n

Koja ga to hemija \u010dini toliko po\u017eeljnim?<\/strong><\/p>\n

Svoj ljuti ukus papri\u010dice duguju posebnom sastojku koji se zove kapsaicin<\/strong>. \u0160to vi\u0161e kapsaicina sadr\u017ei, tim je lju\u0107i. U ve\u0107im koli\u010dinama kapsaicin pe\u010de usne, jezik i grlo i tera suze. Kapsaicin papri\u010dicama daje ne samo ljutinu, nego i posebna lekovita svojstva <\/strong>zbog kojih ih mo\u017eemo svrstati me\u0111u najzdravije namirnice sveta.<\/p>\n

\u010cili je mo\u017eda prva biljka koja je postala primer globalizacije.<\/strong> Ubrzo su sledile i druge poput kukuruza i krompira i paradajza. Njima je trebalo puno du\u017ee da se ra\u0161ire svetom.<\/p>\n

\"
\n\u010cili je na svoj pohod u pokoravanje sveta krenuo iz Ju\u017ene Amerike<\/strong> gde se sadi i prodaje vi\u0161e od 6.000 godina.<\/p>\n

Veruje se da mu je domovina dana\u0161nji Peru i Bolivija.<\/strong> Lako ga je bilo saditi pa se brzo ra\u0161irio po kontinentu i dalje na Karibe. \u010cilija ima na hiljade raznih boja i oblika. Evropljani u po\u010detku nisu bili zaljubljeni u novi za\u010din koji je Kolumbo doneo iz Novog sveta. To nije zaustavilo \u010dili na putu osvajanja.<\/p>\n

\"<\/p>\n

Nekih tridesetak godina nakon Kolumbovog otkri\u0107a su Portugalski moreplovci posadili prve biljke \u010dilija u Goi u Indiji.<\/strong> Verovatno je do\u0161ao iz Brazila te se preko Lisabona ra\u0161irio svetom i brzo postao zvezda kuhinje.<\/p>\n

Portugalci za kratkog boravka u Tajlandu<\/strong> nisu uspeli da pokrstite domoroce pa su brzo oti\u0161li. No, za sobom su ostavili \u010dili koji je potpuno promenio lokalnu kuhinju.<\/p>\n

\"<\/p>\n

Svega pedesetak godina nakon \u0161to je \u010dili krenuo na put iz Ju\u017ene Amerike, koristio se na raznim krajevima sveta. Azija, Zapadna Afrika, zemlje Magreba i Bliski istok, Italija, Balkan, Isto\u010dna Evropa te Gruzija ga koriste svakodnevno.<\/strong><\/p>\n

\u010cili je zaslu\u017ean za prvu uspe\u0161nu globalizacijsku avanturu!<\/p>\n

Travel Advisor \u2013\u00a0<\/a>lifestyle<\/a><\/p>\n

Posetite na\u0161 \u00a0YouTube kanal.<\/a><\/p>\n

Znate li koji su insekti jestivi ?<\/a><\/p><\/blockquote>\n