{"id":34394,"date":"2019-02-10T17:31:22","date_gmt":"2019-02-10T15:31:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=34394"},"modified":"2019-02-10T17:31:22","modified_gmt":"2019-02-10T15:31:22","slug":"sirakuza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/sirakuza\/","title":{"rendered":"Sirakuza – istorijski i mitolo\u0161ki centar Sicilije"},"content":{"rendered":"

Sicilija, najve\u0107e ostrvo u Mediteranu, sasvim je primaknuta uz \u0161pic italijanske „\u010dizme“. Na raskrsnici pomorskih puteva bila je izlo\u017eena pohodima Grka, Rimljana, Saracena, Francuza, Austrijanaca i \u0160panaca.<\/strong> Svi su ostavili svoje tragove kako kroz zapise o krvavim bitkama tako i kroz sa\u010duvane anti\u010dke hramove, amfiteatre i akvadukte, srednjevekovne katedrale i palate, rasko\u0161ne vile, remek dela knji\u017eevnosti i slikarstva.<\/p>\n

Dok je Palermo najve\u0107i grad Sicilije, Katanija trgova\u010dka i otmena, Taormina i \u0110ardini Naksos turisti\u010dki, dotle je Sirakuza istorijski i mitolo\u0161ki centar iz kojeg je sve krenulo i u koji se vra\u0107a.<\/strong>
\nSirakuzu, grad Arhimeda, Pindara i Eshila, sme\u0161tenu na obali Jonskog mora i udaljenu oko 130 kilometara od Katanije, otkrili su Korin\u0107ani 734. godine p.n.e. i nazvali je Ortegia.<\/p>\n

\"sirakuza\"<\/p>\n

Paradoksalno je da je ovaj grad svoj vrhunac do\u017eiveo prilikom samog osnivanja da bi odmah potom po\u010deo da slabi. Kada su je Grci u 3. i 4. veku pretvorili u svoju koloniju, Sirakuza postaje najva\u017eniji grad Velike Gr\u010dke<\/strong> i apsolutni rival Atini. Rim, Kartagina i Atina bila su jedina tri grada Mediterana koji su mogli da se mere sa prosperitetom Sirakuze Zlatnog doba u kojoj su \u010dak i Atinjani bili robovi. Sirakuza je tada imala preko 300.000 stanovnika da bi danas u njoj \u017eivelo svega 200.000 ljudi.<\/p>\n

Na trgu Pankali<\/strong> na slavnu istoriju podse\u0107aju skromni ostataci tvr\u0111ave Apolona, ili Artemisa, najstarijeg gr\u010dkog hrama na Siciliji podignutog 565. godine p.n.e. u dorskom stilu. U ne\u0161to boljem stanju su delovi tvr\u0111ave Minerve iz doba Velike Gr\u010dke, koju su Rimljani pretvorili u crkvu. Lepotom pleni i katedrala podignuta na temeljima hrama boginje Atine.<\/p>\n

Mitolo\u0161ko sredi\u0161te Sirakuze je fontana sa izvorom potoka Aretuze<\/strong>, izgra\u0111ena sasvim uz more. Po legendi, nimfa Aretuza, umorna od lova krenula je da se osve\u017ei u reci Alfus. Bog reke, zaljubljen u nimfu, uze ljudski oblik i odlu\u010di da je zavede. Da bi je za\u0161titio od tako „stra\u0161ne“ sudbine, Artemis Aretuzu pretvori u potok koji kao ponornica, sve teku\u0107i ispod zemlje, pobe\u017ee Alfusu do ostrvceta Ortige. Kao i sli\u010dne fontane po drugim gradovima sveta, i ova je puna nov\u010di\u0107a koje turisti ubacuju za sre\u0107u. Pa kako bude.<\/p>\n

\"sirakuza\"<\/p>\n

Dok Palermo, osim mafije, nudi vi\u0161e baroknih i srednjovekovnih spomenika nego i jedan drugi grad na Siciliji, dotle Sirakuza obiluje najo\u010duvanijim primercima arhitekture starog doba.<\/strong> Na minula vremena podse\u0107aju i dva amfiteatra: gr\u010dki, bukvalno isklesan u steni, i Rimski sa potpuno sa\u010duvanim hodnicima kroz koje su u arenu pu\u0161tane \u017eivotinje spremne za krvave obra\u010dune sa gladijatorina. Gr\u010dki je polukru\u017ean, otvoren, sa sedi\u0161tima klesanim u kamenu da se ne bi odronjavala, rimski ovalan, zatvoren i tajnovit. \u010cuvari ovih lokaliteta pomno paze na turiste koji rado preska\u010du ograde u potrazi za boljim uglom fotografisanja. U toj igri nadmudrivanja rezultat je prili\u010dno nere\u0161en.<\/p>\n

U Sirakuzi je Platon po\u010deo da pravi svoju dr\u017eavu uz podr\u0161ku Dionizija starijeg.<\/strong> Tiranin Dionizije mla\u0111i nije pokazao o\u010devo razumevanje za demokratske tokove i proterao je Platona koji je svoje \u017eivotno delo zavr\u0161io na drugom mestu. Sin astronoma Fidije, ro\u0111eni Siraku\u017eanin Arhimed, jedan od tri najgenijalnija matemati\u010dara svih vremena, ovde je osmislio svoju ratnu ma\u0161inu-katapult, i ovde je, nakon \u0161to su ga gra\u0111ani, koji nisu vi\u0161e mogli da ga trpe neokupanog, potopili u kadu , uzviknuo „Eureka“ otkriv\u0161i budu\u0107i zakon fizike po kome telo potopljeno u vodu istisne onoliko te\u010dosti koliko je te\u0161ko.<\/p>\n

Arhimedova smrt<\/strong> za vreme opsade Sirakuze, kada je ljutitom rimskom vojniku rekao da „ne dira njegove krugove“, poznata je zahvljaju\u0107 Plutarhu. Siraku\u017eni nisu smeli da odr\u017eavaju grob svog velikog mislioca ali ga je ipak prona\u0161ao Ciceron zahvaljuju\u0107i crte\u017eima lopte i valjka koje je ugledao na spomeniku iznad nekoliko stihova urezanih velikom matemati\u010daru u spomen.
\nNajve\u0107u turisti\u010dku atrakciju Sirakuze \u010dine kamenolom i pe\u0107ine „Latomie“ od \u010dijeg su kamena gra\u0111ene ku\u0107e. Da kamenolom ne bi slu\u017eio samo jednoj svrsi, tiranin Dionisije deo pe\u0107ina pretvorio je u zatvore. Najve\u0107a od njih, 65 metara duga i 23 metra visoka, sasvim ironi\u010dno nazvana je „Raj“.<\/p>\n

\"sirakuza\"<\/p>\n

Dionisijevim idejama nije bilo kraja<\/strong> te je, ka\u017ee legenda, naru\u010dio da se napravi pe\u0107ina koja na vrhu ima mali otvor kroz koji je on, odozgo sa vijadukta, prislu\u0161kivao \u0161ta zatvorenici govore o njemu. Prate\u0107i na iskopavanjima arheologa Vi\u0107enca Mirabelu, 1571. godine slikar Mikelan\u0111elo Merisi, poznatiji kao Karava\u0111o, ovekove\u010dio je na platnu ovu pe\u0107inu i nadenuo joj ime „Dionizijevo uvo“.<\/p>\n

Oko Sirakuze pru\u017ea se 27 kilometara dug bedem koji je Dionizije stariji podigao kao odbranu od neprijatelja svih vrsta.<\/strong> Ova kamena tvorevina odvaja grad od mora i pla\u017ea kojih nema previ\u0161e i vi\u0161e su plod napornog ljudskog rada nego \u0161to je priroda bila dare\u017eljiva. Zato turisti „Kontikija“ letuju u Taormini i \u0110ardini Naksosu, hlade se na obroncima Etne, pazare u baroknoj i neoklasicisti\u010dkoj Kataniji, a u Sirakuzi sklapaju kockice mozaika koji pokazuje kako kada se sru\u0161i veliko carstvo, nestane mo\u0107 i pro\u0111e vlast mo\u017ee da ostane lepota.<\/p>\n

Travel Advisor<\/a> – Putovanja<\/a><\/p>\n

Posetite na\u0161 \u00a0YouTube kanal.<\/a><\/p>\n

Spinalonga – \u017ealosna i sme\u0161na pri\u010da<\/a><\/p><\/blockquote>\n