{"id":39484,"date":"2019-03-11T19:26:00","date_gmt":"2019-03-11T17:26:00","guid":{"rendered":"https:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=39484"},"modified":"2019-03-11T19:26:00","modified_gmt":"2019-03-11T17:26:00","slug":"ostrvo-ukrstanja-civilizacija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/ostrvo-ukrstanja-civilizacija\/","title":{"rendered":"Ostrvo ukr\u0161tanja civilizacija"},"content":{"rendered":"

Ostrvo ukr\u0161tanja civilizacija, Rodos, oduvek je imalo veoma va\u017ean geografski polo\u017eaj budu\u0107i da je na raskrsnici pomorskih puteva od zapada ka istoku, severa ka jugu, od Peloponeza i Sicilije ka Siriji, od obala Jonskog i Crnog mora ka delti Nila.<\/strong><\/span><\/span><\/p>\n

Smatra se da su oko 1550. godine p.n.e. kritski trgovci prvi na obalama Rodosa osnovali svoja naselja. Ovo ostrvo je oduvek, dodu\u0161e sa razli\u010ditim uspehom, odolevalo raznim pritiscima slede\u0107i politiku procvata bezbednosti i trgovine svrstavaju\u0107i se na pobedni\u010dku stranu.<\/span><\/span><\/p>\n

\"Ostrvo<\/p>\n

Na Rodosu se, po predanju, rodio bog sunca Helios te se ostrvo i zove „ostrvo sunca“. Drugi naziv mu je ostrvo ru\u017ea (rodon na gr\u010dkom zna\u010di ru\u017ea) po ru\u017eolikom hibiskusu koji ovde cveta na sve strane. Rodos je \u010detvrto je po veli\u010dini ostrvo u Gr\u010dkoj. Sve sile koje su njime vladale ostavile su svoj trag. Dvorac vitezova u samom gradu Rodosu impresivno je zdanje \u010distih pravougaonih linija. Uzdi\u017ee se iznad luke Emporio iz koje se kroz neku od mnogobrojnih kapija, kao u kakvom filmskom spektaklu, uplovljava u stari grad, sigurno jedan od najatraktivnijih u ovom delu sveta. Ova tvr\u0111ava je bila akter u vi\u0161e od 100 filmova \u010dija se radnja doga\u0111ala u srednjem veku.<\/span><\/span><\/p>\n

Prvi, gr\u010dki deo grada, kosmopolitskog je karaktera a drugi, sa uskim ulicama, prolazima zasvo\u0111enim arkadama, ku\u0107ama poduprtim potpornim lukovima zbog \u010destih zemljotresa, starim d\u017eamijama i trgovima sa \u0161edrvanima je turski. Tre\u0107i deo je tekovina krsta\u0161kih vitezova po \u010demu je Rodos jedinstven me\u0111u gr\u010dkim ostrvima. \u010cuvena ulica vitezova, duga 200 i \u0161iroka 6 metara, nalazi se na mestu starog anti\u010dkog puta i izgra\u0111ena je u XV veku. Vodi do palate Velikog majstora i crkve Svetog Jovana, za\u0161titnika vite\u0161kog reda. Sa obe strane ulice su velike kamene palate vitezova sa grbovima Provanse, Italije, Aragonije, Kastilje, Engleske i Francuske.<\/span><\/span><\/p>\n

\"Ostrvo<\/p>\n

Boravak na Rodosu podrazumeva, osim kupanja i sun\u010danja, i brojne izlete. Na primer do Lindosa, stene na isto\u010dnoj obali ostrva ispod koje se pru\u017ea kao sneg beo gradi\u0107. Okre\u010dene srednjevekovne ku\u0107e me\u0161avina su vizantijskog, turskog i zapadnoevropskog stila koji su doneli krsta\u0161i. Uli\u010dice su strme, uske i poplo\u010dane crno-belim mozaikom od morskih oblutaka. Do hrama na vrhu stene, na 116 metara nadmorske visine, sti\u017ee se ili pe\u0161ke ili organizovano sa magare\u0107eg parkinga. Boginja kojoj je hram posve\u0107en u\u017eivala je veliki ugled \u0161to potvr\u0111uju i pokloni Aleksandra Velikog, Ptolomeja, Do kralja Minosa, Herakla, Jelene Trojanske. <\/span><\/p>\n

\"Ostrvo<\/p>\n

Malo je ostrva koja zapljuskuju vode dva mora te je sastavni deo zadovoljstva i plovidba brodom kako oko samog Rodosa tako i do obli\u017enjeg Simija, pitoresknog ostrva 6 kilometara udaljenog od Turske obale. Sve ku\u0107e na ostrvu gra\u0111ene su u istom stilu i u nijansama \u017eute, roze, plave i sme\u0111e boje. Ni manjeg prostora ni vi\u0161e crkava i hramova. Ima ih preko dvadeset te vam se \u010dini da se nalazite u nekom centru pravoslavlja usred mora. <\/span><\/span><\/p>\n

\"Ostrvo<\/p>\n

Na Rodosu ima svega osim Kolosa, jednog od sedam \u010duda anti\u010dkog sveta, koji je zavr\u0161io u – pe\u0107i. Ovu \u010duvenu 32 metra visoku bronzanu statuu sa bakljom u ruci, posle 12 godina rada na\u010dinio je rodoski vajar Hares iz Lindosa i to po narud\u017ebini svojih sugra\u0111ana. Veliki zemljotres koji je razorio Rodos 225. godine p.n.e. sru\u0161io je i kolosa. Ostrvljani su \u017eeleli da ga opet podignu ali su ljubomorni Atinjani, preko delfskog proro\u010di\u0161ta, rekli NE. Delovi d\u017einovske statue vekovima su le\u017eali rastureni dok ih neki Sirijac nije odneo na le\u0111ima 900 kamila i u velikoj pe\u0107i pretopio u – oru\u017eje. I danas postoje temelji na kojima su nekada stajala dva ogromna stopala ali sada su tu dve vitke statue srne i srnda\u0107a. Onako, po meri turista.<\/span> <\/span><\/p>\n

Travel Advisor<\/a> : Putovanja<\/a><\/p>\n

Posetite na\u0161 \u00a0YouTube kanal.<\/a><\/p>\n

Spinalonga – \u017ealosna i sme\u0161na pri\u010da<\/a><\/p><\/blockquote>\n