{"id":55048,"date":"2019-06-02T20:29:48","date_gmt":"2019-06-02T18:29:48","guid":{"rendered":"https:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=55048"},"modified":"2019-06-02T20:29:48","modified_gmt":"2019-06-02T18:29:48","slug":"izazov-koji-treba-prihvatiti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/izazov-koji-treba-prihvatiti\/","title":{"rendered":"Izazov koji treba prihvatiti"},"content":{"rendered":"
Najrazvijeniji turisti\u010dki i skija\u0161ki centri Rumunije sme\u0161teni su na Karpatima, planinskom masivu koji je, posle Alpa, drugi po veli\u010dini u Evropi. Nalaze se usred Transilvanije, \u201ctihe zemlje tihih ljudi\u201d kako pi\u0161e na tabli na ulasku u ovu provinciju. Prostiru se du\u017e trideset kilometara duge doline reke Prahove, svi su iznad hiljadu metara nadmorske visine i premre\u017eeni su hotelima, dvorcima i skijali\u0161tima.<\/strong><\/h5>\n

Transilvanija, \u010dije ime dolazi od latinske re\u010di \u201ctransilvana\u201d \u0161to u bukvalnom prevodu zna\u010di \u201czemlja iza \u0161uma\u201d, le\u017ei u srcu Rumunije i okru\u017eena je Karpatima<\/strong> sa svih strana. Kroz istoriju Transilvaniju su naseljavali Rumuni, Ma\u0111ari, Nemci (Saksonci), \u010cesi, Jermeni i mnogi drugi, govorili su se brojni jezici i me\u0161ale kulture te je ovaj deo zemlje sasvim razli\u010dit od ostatka.<\/p>\n

To je pre svega vidljivo u Sinaji, \u0161armantnom gradi\u0107u<\/strong> u kome \u017eivi oko petnaest hiljada stanovnika i koji neodoljivo podse\u0107a na \u0160vajcarsku. Udaljen je stodvadeset kilometara od Bukure\u0161ta i iznikao je na obroncima planine Furnice,<\/strong> na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Pun je drvenih ku\u0107a u alpskom stilu, tornjeva, rezbarenih drvenih ramova za prozore i preko dvadeset hotela, me\u0111u kojima je najstariji \u201cKaraiman\u201d podignut 1880. godine, a najdostojanstveniji \u201cPalas\u201d iz 1912. godine.<\/p>\n

\"Izazov<\/p>\n

Sinaju je u 17. veku, po povratku sa hodo\u010da\u0161\u0107a manastirima na Sinajskom poluostrvu, osnovao princ Kantakuzen<\/strong> a ime je dobila 1.decembra 1874.godine. Dolaskom na presto prvog kralja Rumunije Karla I Hoencolerna (1866-1914) Sinaja je poprimila sada\u0161nji izgled. 1833. godine on gradi svoju letnju rezidenciju, dvorac Pele\u0161,<\/strong> u kome je danas najatraktivniji muzej u zemlji. Dvorac je delo arhitekata Vilhelma Dodera iz Be\u010da i Johana \u0160ulca iz Lavova. Karl Liman daje dvorcu sjaj renesanse i ekstravaganciju bavarskih dvoraca kralja Ludviga. Pele\u0161 ima 160 soba<\/strong> u kojima su se, osim Karla I, odmarali i kralj Ferdinand i kraljica Marija. Ne\u0161to kasnije i ne\u0161to malo dalje, Karl I gradi i manji dvorac Peli\u0161or koji je, za vreme svoje vladavine, \u010cau\u0161esku koristio da ugosti svetske dr\u017eavnike<\/strong> poput Niksona, Kartera, Honekera ili \u017diskara d Estena. Zli jezici ka\u017eu da su ta gostovanja trajala od 1971. do 1975. godine kada je \u010cau\u0161esku saznao da u drvenariji dvorca \u017eivi buba koja mo\u017ee da bude opasna po \u017eivot i odustao od daljih dolazaka.<\/p>\n

\"Izazov<\/p>\n

Do skijali\u0161ta Sinaje<\/strong> na 1.400 i na 2.000 metara nadmorske visine voze gondole koje na svakih pola sata kre\u0107u iz centra grada. Nakon \u0161est minuta vo\u017enje sti\u017ee se do prostrane visoravni sa koje, u letnjem periodu, kre\u0107u planinarske ture u Karpate,<\/strong> dok se u zimskom perodu, sve do aprila, skija stazama razli\u010dite te\u017eine. Iz gondole se pru\u017ea pogled na guste \u0161ume koje ostaju u podno\u017eju zaklanjaju\u0107i brojne prodavnice, kafi\u0107e i taverne, me\u0111u kojima i \u201cTavernu Surbului\u201d ili u prevodu \u201cSrpsku tavernu\u201d<\/strong> koja nudi takve srpske specijalitete<\/strong> da Rumuni iz \u010ditave zemlje, a naro\u010dito iz Bukure\u0161ta, nedeljama \u010dekaju na red za slobodno mesto. Najvi\u0161e se tra\u017ee \u010dorbast pasulj, tur\u0161ija i pljeskavice.<\/p>\n

Od Sinaje, uz reku Prahovu, put vodi dalje ka dubini Transilvanije.<\/strong> Na obroncima planine Tempe, na 650 metara nadmorske visine, nalazi se Bra\u0161ov,<\/strong> posle Bukure\u0161ta najve\u0107i industrijski, univerzitetski, istorijski i turisti\u010dki centar Rumunije.<\/strong> Glavna atrakcija u njemu je \u010duvena Crna crkva iz 14. veka sa jedinstvenom freskom Bogorodice u crnom, najve\u0107a gotska crkva na putu od Be\u010da do Istambula, koja je dobila ime po ogaravljenim zidovima nakon po\u017eara koji su izazvali Austrijanci 1689. godine. Tu su i Gradska ku\u0107a iz 18. veka kao i ru\u0161evine tvr\u0111ave iz koje je Drakula vodio rat sa saksonskim trgovcima oko poreza.<\/p>\n

\"Izazov<\/p>\n

Na \u010detrnaestom kilometru od Bra\u0161ova po\u010dinje turisti\u010dki raj, najve\u0107i zimski centar Rumunije \u2013 Poiana Bra\u0161ov.<\/strong> Na ulazu je raskrsnica sa putokazima i samo treba izabrati \u017eeljeni pravac. Oko jezera prostiru se hoteli Alpin, Tirol, Miruna, Limor i drugi sa bazenima, fitnes centrima, no\u0107nim klubovima, kockarnicama i sli\u010dnim zimskim \u201c\u010darolijama\u201d.<\/strong> Sam centar je na 1.030 metara nadmorske visine ali veliki broj ski-liftova i \u017ei\u010dara vodi do 14 staza \u010dija se du\u017eina kre\u0107e od 800 do 4.600 metara i koje sve zajedno nude pedesetak kilometara za skijanje. Postoje staze za no\u0107no skijanje i ure\u0111aji za pripremu ve\u0161ta\u010dkog snega.<\/p>\n

\"Izazov<\/p>\n

Poiana Bra\u0161ov je premre\u017eena i kafi\u0107ima i kafanama sa rumunskim specijalitetima.<\/strong> Kobasice i razne vrste iznutrica, poput d\u017eigerice sa ov\u010dijim sirom i pavlakom, kao i veoma za\u010dinjena tur\u0161ija, glavni su specijaliteti. Ne zaostaju ni razne musake, \u010dorbe od krompira ili mladog kukuruza, \u0161kembi\u0107i sa slaninom, pohovana sarma od kelja ili rumunski lonac sa povr\u0107em i mesom. Omiljena poslastica, osim u\u0161tipaka sa svim i sva\u010dim, je papana\u017e.<\/strong> To je krofna napunjena d\u017eemom i prelivena rastopljenom pavlakom. Jede se i topla i hladna, zavisi od ukusa.<\/p>\n

Pivo je dobro a vina su odli\u010dna. U Transilvaniji slu\u017ee laka i sve\u017ea bela vina poput leanjke, fetjarska i muskata belog i burgundca sivog.<\/strong><\/span><\/p>\n

Travel Advisor<\/a>\u2013\u00a0<\/a>lifestyle<\/a><\/p>\n

Posetite na\u0161\u00a0\u00a0YouTube kanal.<\/a><\/p>\n

Kako otputovati u Nepal?<\/a><\/p><\/blockquote>\n