{"id":6301,"date":"2017-11-24T20:44:04","date_gmt":"2017-11-24T18:44:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=6301"},"modified":"2019-10-15T17:13:12","modified_gmt":"2019-10-15T15:13:12","slug":"price-prozora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/price-prozora\/","title":{"rendered":"Pri\u010de koje kriju prozori"},"content":{"rendered":"

Svaki put kada stignem u neki novi grad, ono \u0161to uvek rado opa\u017eem jesu prozori i vrata na ku\u0107ama.<\/strong><\/p>\n

Jedna od prvih stvari koje sam nau\u010dila da crtam kao dete bile su upravo ku\u0107e. Prozore sam do\u017eivljavala kao o\u010di, a vrata kao usta ku\u0107e.<\/strong> Nos mi je uvek zadavao muke, dok bi u\u0161i mogle da prodju kao od\u017eaci ili eventualno oluci. Ku\u0107a je jedan veliki simbol, otvoren za tuma\u010denja. Ku\u0107a mo\u017ee biti kutija, moja ve\u010dita inspiracija. Ku\u0107a mo\u017ee biti glava, ku\u0107a mo\u017ee biti knjiga, mo\u017ee biti grad, mo\u017ee biti ceo svet. Pravila sam ku\u0107e barbikama od kutija za cipele, a kutije od \u0161ibica su bile deo enterijera. Uprkos tome, kada sam odrasla, opirala sam se da postanem barbika, a pogotovo barbika zatvorena u kutiju. Istovremeno, te\u017eim za domom i mirom, i na svakom putovanju tra\u017eim mesto gde \u0107u ostati i tako razgledam ku\u0107e, zami\u0161ljaju\u0107i da je jedna od njih moja.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

U ku\u0107ama se odvijaju romani<\/strong>, i ako dovoljno duboko zavirite u prozore, mo\u017eete pomalo naslutiti fabulu koja se odvija iza zavesa koje se nji\u0161u na prole\u0107nom vetru.<\/p>\n

 <\/p>\n

Valjda je svaka osoba koja voli da pi\u0161e ili fotografi\u0161e pomalo voajer.<\/strong> Mene li\u010dno ne zanimaju drugi ljudi kao realna bi\u0107a, nego isklju\u010divo kao arhetipovi, kao izmi\u0161ljeni likovi romana koji nesvesno pi\u0161em. Kada ih \u0161pijuniram, ne radim to zato \u0161to \u017eelim da saznam ne\u0161to o njima kao ljudima, nego da saznam o \u010dove\u010danstvu uop\u0161te. \u00a0Najvi\u0161e mi pa\u017enje privla\u010di misterija vezana za sitnice kojima ljudi ispunjavaju \u017eivot, a koje meni golicaju ma\u0161tu da ih rastuma\u010dim. Beskrajno me zabavlja boja zidova i tapeta u ljudskim sobama, dizajn \u0161oljica za kafu, boje jastu\u010dnica i posteljine (da li su u paru ili ne), materijal od koga su napravljene zavese (ru\u010dno ili ma\u0161inski), putanje igala vunenih d\u017eempera (analiza: klot, frket, pletenica), \u00a0sadr\u017eaj \u017eenskih torbica, knjige po policama, olovke i bojice u pernicama, slike u nov\u010danicima i tako dalje. Ako nisam u prilici da ku\u0107u vidim iznutra, onda je pa\u017eljivo analiziram spolja<\/strong>. Po izgledu prozora mo\u017ee se mnogo \u0161to\u0161ta zaklju\u010diti o ku\u0107i samoj. Prozor je uvod u jedan beskrajan svet, koji se nigde ne zavr\u0161ava.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

Moji omiljeni prozori nalaze se \u0161irom Meditarena, razbacani medju starim primorskim kamenim gradovima.<\/strong> Moj omiljeni prozor izgleda ovako: on mora da ima zelene ili plave \u017ealuzine, koje su \u0161irom otvorene,ili makar da je jedna strana otvorena, a druga zatvorena, \u010disto radi misterioznosti. Iza viri \u010dipkana ru\u010dno heklana zavesa, za koju svira vetri\u0107 i svojom melodijom podsti\u010de je da ple\u0161e nji\u0161u\u0107i se iz ku\u0107e kroz prozor na ulicu i natrag, taman dovoljno da bi zagolicala ma\u0161tu prolaznika. Na prozoru stoji cve\u0107e u pa\u017eljivo biranim saksijama.<\/p>\n

Poneka ma\u010dka zastane i izle\u017eava se na tom prozoru<\/strong>, a onda pobegne, kad prozor \u0161irom otvori jedna \u017eena sa viklerima, koja dodje da zalije cve\u0107e vodom koja lagano curi iz pa\u017eljivo birane \u010dinije, plave boje sa belim tufnama. \u017dena zatim baca pogled levo na ulicu, pa desno, a onda duboko udahne vazduh i ponovo nestane iza zavese, koju je, nadam se, sama isplela.<\/p>\n

I onda se ponovo javi misterija za nas koji kri\u0161om motrimo sa druge strane prozora<\/strong>. Gde li je oti\u0161la, \u0161ta li sada radi? Ako dovoljno dugo sa\u010dekamo, mo\u017eda nas nepoznata gospodja obraduje jo\u0161 nekim perfomansom, poput \u0161irenja ve\u0161a u razli\u010ditim bojama na tom istom prozoru koji, blago meni, visoko iznad ima i \u017eicu za su\u0161enje, a koju prvenstveno nisam primetila.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

Kada iznese i ra\u0161iri ve\u0161, na osnovu njega mo\u017eemo zaklju\u010diti broj, pol i starost uku\u0107ana.<\/strong> Medju njima nekada bude i poneka beba, pa se mo\u017eemo dugo diviti razli\u010ditim odelcima i portiklicama koje vise i iz kojih se \u0161iri miris omek\u0161iva\u0107a za ve\u0161. Onda se pitam koji li pra\u0161ak i omek\u0161iva\u010d za ve\u0161 ta gospodja koristi, da li je u pitanju plavi Lenor, ili Bohor? Bohor je mo\u017eda podjednako lep kao Lenor, ali je Lenor skuplji, pa mi se \u010dini da neke pokondirane tikve kupuju Lenor, \u010disto iz pomodarstva. Ja kupujem Lenor samo kada je na sni\u017eenju. Poku\u0161avam da shvatim za\u0161to je tako popularan, kada i svi drugi omek\u0161iva\u010di lepo miri\u0161u. Toliko se istakao da sada vi\u0161e i ne \u010dujete pojam \u201comek\u0161iva\u010d za ve\u0161\u201d, nego samo \u201cLenor\u201d, kao da je postao sinonim omek\u0161iva\u010da za ve\u0161- op\u0161ta imenica, a ne vlastita. Onda primetim da iz ve\u0161a curi nedovoljno iscedjena voda i kaplje svuda po cve\u0107u, pa se brinem da li \u0107e hemija omek\u0161iva\u010da za ve\u0161 uni\u0161titi cve\u0107e. \u010cini se da to gospodju ne brine, jer se vi\u0161e ne vra\u0107a na prozor. Mo\u017eda sada sprema ru\u010dak. Mada mirisi hrane jo\u0161 ne dopiru do mene, mogu da zamislim \u0161ta se kuva iza plota.\u00a0 Ako je na\u0161a famozna gospodja\u00a0 od onih \u017eena koje kupuju Lenor i kad nije na sni\u017eenju, sigurno sada kuva \u010dorbu sa brokolijem, ako kupuje druge jeftinije\u00a0 marke\u00a0 i Lenor na sni\u017eenju – kuva pasulj, sa puno luka.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

Moj savr\u0161eni prozor nikada nije bio moj.<\/strong> Na svim ku\u0107ama i stanovima u kojima sam \u017eivela, nikada nisam imala lep prozor. Njega \u010duvam kao ideju i kao neki budu\u0107i projekat. Kada jednog dana ne budem lutalica, nego \u201cobi\u010dna\u201d \u017eena<\/strong>, u bade mantilu, sa viklerima, decom, kuhinjom i sve po redu. Farba\u0107u \u017ealuzine svakog prole\u0107a u drugu boju, i uvek \u0107u malo pro\u0107i \u0161mirglom zavr\u0161ni sloj farbe, da bi mi se providila prethodna boja. Pravi\u0107u sama zavese na maminoj Singerici ako ikada nau\u010dim da \u0161ijem u cik cak, a da mi ne pukne igla, a onda \u0107u ru\u010dno heklati \u010dipkicu sa donje strane zavese, koja \u0107e se spu\u0161tati sve do saksija. Zaliva\u0107u\u00a0 uredno svoje cve\u0107e i paziti da na njega ne kaplje Lenor, pardon Bohor. I da na prozorska stakla ne pada para od \u010dorbe sa brokolijem, pardon pasulja \u2026koji \u0107e mi ionako sigurno zagoreti.<\/p>\n

Jednog dana, kada vi\u0161e ne budem lutalica, useli\u0107u se u jednu ku\u0107icu kraj mora<\/strong>, iz koje \u0107u gledati na svet kroz moje prozore- o\u010di ku\u0107e koje sam crtala kao devoj\u010dica. \u017daluzine \u0107e mi biti trepavice.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

Sada dok sam izgubljena lutalica, sa sveskom i fotoaparatom, pomalo zavidim tim misterioznim \u017eenama iza \u017ealuzina<\/strong>, na njihovom miru,sigurnosti i u\u0161u\u0161kanosti. Kada postanem jedna od njih, zavide\u0107u mladjim devojkama koje \u0107e sa apartom prolaziti ispod mojih prozora dive\u0107i se mom cve\u0107u i mom ve\u0161u i koje \u0107e zavideti meni. Neku od njih mo\u017eda privu\u010de miris mog ru\u010dka. Neku od njih mo\u017eda i pozovem na ru\u010dak.<\/p>\n

Re\u0107i \u0107e kako su zavese ba\u0161 lepe, a ja cu se pohvaliti kako sam ih sama sa\u0161ila, na maminoj Singerici staroj preko 30 godina. \u201cA ova \u010dipka?\u201d, pita\u0107e ona. \u201cI nju sam samu iskheklala\u201d, opet \u0107u se pohvaliti. Onda \u0107e me pitati za moje kaktuse, a ja \u0107u joj ispri\u010dati malu istoriju svakog od njih i kako ih presadjujem svakog prole\u0107a u sve ve\u0107e i ve\u0107e saksije.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

-\u201cZar se ne izbodes svaki put kad ih presadjujes?\u201d<\/p>\n

-\u201cDa\u201d, odgovori\u0107u, \u201cali sve \u0161to voli\u0161 te bode\u201d.<\/p>\n

-\u201cKako to misli\u0161?\u201d<\/p>\n

-\u201cOvi kaktusi nisu izabrali da \u017eive u mojoj saksiji. Njihovi preci su davno doneti iz pustinje<\/strong> i sada ovi kaktusi nose genetsku informaciju o svom prazavi\u010daju i kroz ta nesvesna se\u0107anja i dalje te\u017ee ka svom pravom domu\u2026 A ja sam im stvorila ve\u0161ta\u010dki dom, zarobila ih u ovim lepim saksijama sa malo zemlje i peska da bi ih to se\u0107alo na njihov zavi\u010daj. Samo zato \u0161to ih volim.\u201d<\/p>\n

– \u201cZar ti onda nisi zla prema svojim kaktusima?\u201d, upita\u0107e ona \u010dudno.<\/p>\n

-\u201cI jesam.\u201d, smireno \u0107u joj odgovoriti. \u201cSvi smo zlli prema stvarima koje volimo, jer \u017eelimo da ih posedujemo, da ih pripitomimo i oduzmemo im slobodu.<\/strong> A oni nas zauzvrat bodu. \u201d<\/p>\n

\u201cZanimljiva teorija.\u201d , zamisli\u0107e se ona i upitati: \u201cJe l\u2019 uop\u0161te mogu\u0107e voleti nekoga , a ne \u010diniti mu zlo?\u201d<\/p>\n

-\u201cJeste\u201d, jedva \u0107u do\u010dekati da poentiram.<\/p>\n

-\u201cKako?\u201d<\/p>\n

\u201cTako \u0161to \u0107e\u0161 ga ostaviti na miru.\u201d<\/strong><\/p>\n

Nasta\u0107e \u010dudna ti\u0161ina, a onda \u0107e ona nastaviti:<\/p>\n

\u201cRazumem tvoje kaktuse\u2026I ja bih radije \u017eivela slobodno u prirodi, nego u ovako lepoj saksiji na tvom savr\u0161enom prozoru.\u201d<\/p>\n

\u201cZar misli\u0161 da ih ja ne razumem?, odgovori\u0107u joj. \u201cZar ne vidi\u0161 da je i ova ku\u0107a moja savr\u0161ena saksija?\u201d pomisli\u0107u, ali ne\u0107u izgovoriti.<\/p>\n

-\u201cPa za\u0161to ih onda ne oslobodi\u0161?\u201d<\/p>\n

-\u201cSad je kasno za njih, tamo u divljini- ne bi mogli da se snadju. \u00a0Stekli su nove navike i zaboravili su svoje pravo poreklo, i sada vi\u0161e ne mogu bez svojih saksija, a ni bez mene.\u201d<\/p>\n

\u201cAli i dalje na tebe pu\u0161taju bodlje?\u201d<\/p>\n

-\u201cTo je samo podsvesna osveta.\u201d, odgovaram joj ja, \u201cMogu toliko da podnesem.\u201d<\/p>\n

Posta\u0107e mi neprijatno, pa \u0107u naglo skrenuti sa teme: \u201cA za\u0161to si uop\u0161te zastala da slika\u0161 moju ku\u0107u?\u201d<\/p>\n

-\u201cZato \u0161to bih \u017eelela da i ja jednog dana \u017eivim ba\u0161 u ovakvoj ku\u0107i.\u201d<\/p>\n

-\u201cJednoga dana \u0107e brzo do\u0107i\u2026\u201d, promrmlja\u0107u ja, a onda \u0107u shvatiti da se previ\u0161e pribli\u017eavam opasnom terenu, pa \u0107u opet skrenuti sa teme: \u201cPoka\u017ei mi sliku.\u201d<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

Obe smo se slo\u017eile da slika nije najsjajnije ispala, jer ku\u0107a izgleda malo krivo, kao \u0161to sve zgrade na fotografijama obi\u010dno i izgledaju.<\/strong> Obja\u0161njavam joj da se ta pojava u fotografiji zove distorzija, i da se mo\u017ee ispraviti u Photoshopu, ali joj ne\u0107u pokazati kako, jer ni sama ne znam. Ona \u0107e biti vidno razo\u010darana svojom fotografijom i uporno \u0107e ponavljati kako ona ne mo\u017ee da do\u010dara lepotu moje ku\u0107e u stvarnosti i svega \u0161to je osetila i do\u017eivela kada ju je ugledala. Re\u0107i\u0107u joj da ne brine toliko o tome \u0161to fotografija ne mo\u017ee da prenese utisak, sve dok njeno se\u0107anje mo\u017ee.<\/p>\n

\u201cLjudi danas vi\u0161e brinu o fotografijama, nego o spostvenim (o)se\u0107anjima, jer valjda ove prve mogu da poka\u017eu.\u201d<\/strong><\/p>\n

Onda \u0107u joj re\u0107i kako i dalje pamtim jedan oluk u Kotoru<\/strong> iz koga je oblak plakao, i kako nijedna moja fotografija nije uspela da do\u010dara tugu tog oluka. Kao i jedan od\u017eak u Ohridu<\/strong>, mali \u010dadjavi slatki, koji je dimio u svoj svojoj skromnosti, dok su mo\u017eda neki stari ljudi lo\u017eili vatru duboko ispod njega, kuvaju\u0107i \u010daj na starom \u0161poretu. I kako nijedna moja fotografija nije uhvatila ka\u0161alj tog od\u017eaka, dok se on gr\u010dio na tu\u0161noj ohridskoj zimi.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

\u201cMo\u017eda bi bilo bolje takve fotografije ni ne napraviti.\u201d, re\u0107i \u0107e ona, misle\u0107i kako nas neuspele fotografije spre\u010davaju da se se\u0107amo prave lepote prizora, jer ru\u017eno\u0107a fotografije protivre\u010di virtuelnoj lepoti. \u201cDa nema tih fotografija uvek bi mogla da ma\u0161ta\u0161 o tim prizorima i da ih ulep\u0161ava\u0161 u svojoj ma\u0161ti. Po\u0161to fotografija postoji ona predstvalja dokaz protiv lepote.\u201d<\/strong><\/p>\n

\u201cIpak je bolje rizikovati i fotografisati, jer nenapravljene fotografije znaju kako da se osvete<\/em>\u201d, pozva\u0107u upomo\u0107 nekog dalekog pesnika \u010dijeg se imena ne se\u0107am. Re\u0107i \u0107u joj da ne brine \u0161to nema novca da kupi \u201cveliki profesionali fotoaparat\u201d jer \u0107e njen \u201cmali amaterski\u201d napraviti mnogo vi\u0161e strastvenih fotografija, jer i sama re\u010d \u201camater\u201d poti\u010de od re\u010di \u201camor\u201d odnosno \u201cljubav\u201d.<\/strong><\/p>\n

Ona \u0107e gledati moje fotografije oka\u010dene po zidovima, slikane \u201cvelikim skupim profesionalim\u201d fotoaparatom i \u017eele\u0107e da i ona jednog dana tako fotografi\u0161e. \u201cI ho\u0107es.\u201d, smiriva\u0107u je,\u201dali \u0107e\u0161 vi\u0161e voleti onu neuspelu sliku lo\u0161e eskponiranog od\u017eaka\u201d.<\/p>\n

Pri\u010da\u0107u joj zatim o lepoti gipsanih izlivaka na starim zgradama Evrope<\/strong>, i o njihovoj \u010dadji koja se po uglovima uhvatila. I o tome kako patinom poku\u0161avamo da imitiramo tu \u010dadj, svaki put kad ne\u0161to farbamo. Onda \u0107u je nau\u010diti da mo\u017ee i sama da napravi patinu od svojih senki za o\u010di, kada jednog dana prestane da se \u0161minka. \u201cAli ja \u0107u se uvek \u0161minkati\u201d, odgovori\u0107e mi ona. \u201cNe\u0107e\u0161\u201d, re\u0107i \u0107u joj smireno i ute\u0161no, pokazav\u0161i joj njene sada stare istro\u0161ene senke koje su nekada bile nove i lepe. Prepozna\u0107e ih.<\/p>\n

Onda \u0107u joj dugo pri\u010dati o predivnim izlivcima terasa u Sidneju, o zanimljivim ameri\u010dkim po\u0161tanskim sanducima i znacima \u201cWellcome\u201d<\/strong> na svakoj ku\u0107i, o crnoj boji fasade zgrada u Njujorku, o vrtovima kao u filmu \u201cEdvard Makazoruki\u201d<\/strong>, o brdima Australije na kojima ima vi\u0161e krava nego \u0161to je ikada videla u Srbiji, i o tome kako su koale stalno pospane jer se drogiraju li\u0161\u0107em eukaliptusa, i da surferi i nisu tako dobro frajeri, kao \u0161to je to izgledalo u filmovima.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

\u201cBa\u0161 si mnogo putovala\u201d, re\u0107i \u0107e mi.<\/strong><\/p>\n

-\u201cTi si ipak videla mnogo vi\u0161e od mene.\u201d,odgovori\u0107u joj ja.<\/p>\n

\u201cKako kad ja skoro nikad nisam iza\u0161la iz svog sela?\u201d, zbunjeno \u0107e pitati.<\/p>\n

\u201cZato \u0161to je tvoje selo \u010ditav svet.\u201d<\/p>\n

Onda \u0107e kafa provriti, pa \u0107u morati da odem do kuhinje, a ona \u0107e znati\u017eeljno gledati za mnom odmeravaju\u0107i usput moje tapete.<\/p>\n

\u201cMoram da krenem, ve\u0107 je kasno.\u201d, re\u0107i\u0107e ona.<\/p>\n

\u201cAli \u010dorba od brokolija jos nije gotova, ostani na ru\u010dku.\u201d<\/p>\n

\u201cIskreno, ja ba\u0161 i ne volim brokoli, kod nas na selu toga nema.\u201d<\/p>\n

Dok odlazi, nudim se da pozovem taksi. \u2013 \u201cNe treba, pe\u0161ke \u0107u, nije daleko.\u201d<\/p>\n

-\u201cAli pada mrak.\u201d<\/p>\n

-\u201cNe pla\u0161im se ja mraka.\u201d<\/p>\n

-\u201cAli i ki\u0161a samo \u0161to ne padne.\u201d<\/p>\n

-\u201cNe pla\u0161im se ni ki\u0161e\u201d<\/p>\n

I onda \u0107e spontano istr\u010dati iz moje ku\u0107e, a ja cu iza\u0107i na prozor da gledam za njom. Samo jednom \u0107e se okrenuti. Pa\u017eljivo \u0107e pogledati otvorene plave \u017ealuzine, na kojima se provide zelena i \u017euta farba.<\/strong> Jo\u0161 malo \u0107e se diviti staroj zavesi koju je heklala moja mama i koju sam ja zavr\u0161ila, jer su se njoj tresle ruke. Pogled \u0107e joj \u0161etati od prvog do poslednjeg kaktusa, i luta\u0107e sa njima od Srema i Beograda, preko Tivta do svih svetskih pe\u0161\u010danih pustinja. Na kraju \u0107e pogledati u mene, i vide\u0107e sebe kako odlazi u Evropu, u Amerike, u Australiju, Aziju, Afriku, Antarktik, Mesec, Mars.<\/strong> Naglo \u0107e se trgnuti i re\u0107i\u0107e mi da je bolje da zatvorim prozore, jer kre\u0107e ki\u0161a. A onda \u0107e po\u010deti da tr\u010di bosa iz sve snage i ne\u0107e se okrenuti vi\u0161e nikad.<\/p>\n

\"Pri\u010de<\/p>\n

\u201cNe bojim se ni ja ki\u0161e!\u201d govori\u0107u za njom u prazno, u no\u0107. Ona me ne\u0107e \u010duti, jer \u0107e ve\u0107 biti daleko.<\/strong><\/p>\n

\u201cNe bojim se ni ja ki\u0161e!!!\u201d, viknu\u0107u glasnije ljutito, bore\u0107i se da nadja\u010dam zvuke ki\u0161e koja \u0107e padati sve ja\u010de, dok se moje bodlje besno uzdi\u017eu uvis.<\/p>\n

I osta\u0107u jo\u0161 dugo na prozoru, gledaju\u0107i u mrak u kom je nestala, dok oblaci padaju po meni, mojim bodljama i mojim kaktusima, dok svi zajedno kisnemo, svako u svojoj saksiji.<\/p>\n

Posetite na\u0161 YouTube kanal<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Travel Advisor.<\/a><\/p>\n

Tekst i fotografije iz privatne arhive Mirjane Vasiljevi\u0107<\/p>\n

Najlep\u0161e moderne biblioteke<\/a><\/p><\/blockquote>\n