A ko se informi\u0161e sazna\u0107e da je na svetskom nivou,\u00a0Vijetnam od jedne od najsiroma\u0161nijih zemalja do\u0161ao u red najbr\u017ee rastu\u0107ih svetskih ekonomija.<\/strong>\u00a0Ovakav skok doprineo je rastu BDP-a pa su sada rangirani kao 47. zemlja u svetu od ukupno 196, \u010demu zna\u010dajno doprinosi i turizam sa vi\u0161e od 15 miliona turista samo u 2018. godini. Tragovi rata su danas samo turisti\u010dke atrakcije. Turizam je u takvom zamajcu da se o\u010dekuje da \u0107e Vijetnam uskoro dosti\u0107i kod nas mnogo popularniji Tajland.<\/p>\n Osnovne \u010dinjenice o Vijetnamu mo\u017eete na\u0107i\u00a0ovde.<\/a><\/em><\/p>\n Ono \u0161to volim da radim dok sam u drugoj zemlji je da posmatram ljude na ulici \u2013 dok obavljaju svakodnevne aktivnosti, me\u0111usobno komuniciraju, \u0161etaju svoju odevnu kombinaciju, hrane decu ili se, na primer, sva\u0111aju.<\/p>\n Zbog teritorije koja je jako izdu\u017eena u pravcu sever jug vi\u0161e od hiljadu kilometara, Vijetnamci \u010dak i ne izgledaju u celoj dr\u017eavi isto. Na jugu su vi\u0161e kao Kambod\u017eanci, dok na severu podse\u0107aju na Kineze, a to zna\u010di da su vi\u0161i, a i o\u010di su im druga\u010dije zako\u0161ene.<\/p>\n Ipak, i severnjaci i ju\u017enjaci su\u00a0prili\u010dno niski za na\u0161e standarde, prose\u010dna visina mu\u0161karca je 167 cm, a \u017eena tek 156 cm.<\/strong>\u00a0Tako\u0111e, primetno je da nemaju ni vi\u0161ka kilograma, svi su prili\u010dno fit. Na\u010din ishrane obja\u0161njava i za\u0161to (dosta vo\u0107a, pirin\u010da i supa sa mesom). Zanimljivo je i da se preterano \u010duvaju od sunca, posebno \u017eene. I na temperaturama od 40 stepeni Celzijusa i visokoj vla\u017enosti vazduha one su umotane od glave do pete, pomalo izgledaju kao \u0161arene nind\u017ee. Na nogama nose i neku vrstu grilon \u010darapa preko kojih navla\u010de japanke. Tek u ve\u010dernjim satima mo\u017eete da ih vidite na ulici u \u201eredovnom\u201c izdanju.<\/p>\n Pored toga, zanimljivo je i da ve\u0107ina kozmeti\u010dkih preparata u sebi sadr\u017ei hemijske supstance za izbeljivanje ko\u017ee. Za\u0161to to rade? Da bi im ko\u017ea bila \u0161to svetlija, jer je to znak lepote, vi\u0161eg statusa, gra\u0111anskog porekla. Ne znam da li je to zaostav\u0161tina perioda kada su belci bili gospodari na ovim geografskim \u0161irinama ili ne\u0161to drugo. U svakom slu\u010daju, apsurdno je videti njih tako pokrivene \u010dak i na pla\u017eama, a nas u bikinijima kako se pr\u017eimo na suncu, jer smo suvi\u0161e blede posle zime. U Vijetnamu tamna boja ko\u017ee zna\u010di da radi\u0161 u polju, na suncu, i da si seljanka.<\/p>\n Jedan od simbola Vijetnama je kupasti \u0161e\u0161ir (non la<\/em>), koji danas \u010de\u0161\u0107e nosi seosko stanovni\u0161tvo.<\/strong>\u00a0Prvi crte\u017ei ovog \u0161e\u0161ira prona\u0111eni su na bronzanom bubnju koji datira jo\u0161 iz 2500. godine pre Hrista i od tada je ovo pokrivalo za glavu sastavni deo vijetnamskog folklora, knji\u017eevnosti, muzike.<\/p>\n \u0160e\u0161ir ima vi\u0161estruku ulogu \u2013 slu\u017ei kao za\u0161tita od sunca i ki\u0161e, jer su to vremenski uslovi koji naj\u010de\u0161\u0107e vladaju u ovoj zemlji, a kada se prevrne slu\u017ei i kao korpa za no\u0161enje namirnica. Pravi se od materijala koji je ljudima dostupan, naj\u010de\u0161\u0107e palminog li\u0161\u0107a i bambusa, a gotov se premazuje lakom kako bi du\u017ee trajao i lep\u0161e izgledao.<\/p>\n Vijetnamci vole da odmaraju na javnim mestima<\/strong>. Jedno od najneobi\u010dnijih za podnevnu dremku koje sam videla je motor! Po\u0161to su niski nije im problem da se \u201eugnezde\u201c i prekrate vreme koje imaju na raspolaganju. Drugo popularno mesto za odmor jesu platnene ljulja\u0161ke, posebno na selu. Mogu\u0107e je nai\u0107i na \u010ditave \u201espavaonice\u201c razvu\u010dene izme\u0111u drve\u0107a, a nakon jednog obilnijeg ru\u010dka ozbiljno sam razmi\u0161ljala da im se pridru\u017eim.<\/p>\n Hanoj je glavni grad Vijetnama i drugi najve\u0107i grad u zemlji sa oko 8 miliona stanovnika. Nalazi se na severu zemlje lenjo razvu\u010den\u00a0na obalama Crvene reke i spada u jedan od najstarijih gradova u regionu.<\/strong>\u00a0\u0160etnjom kroz grad uo\u010davaju se razli\u010diti arhitektonski uticaji, od starokineskih, budisti\u010dkih i francuskih, pa do modernih. Sa starim delovima grada koji \u201enose\u201c potpuni haos smenjuju se \u0161iroki bulevari sa elegantnim prodavnicama skupe garerobe. \u010cuvena\u00a0Opera haus<\/em>\u00a0je sredi\u0161te kulturnog \u017eivota grada i unosi da\u0161ak evropskog uticaja u grad.\u00a0 Centrom grada dominira veliko jezero\u00a0Hoan Kiem<\/em>, ina\u010de istorijski centar grada, a prostor oko jezera je prelep ambijent za \u0161etnju ili za ve\u017ebe, npr. taichi-ja u ve\u010dernjim satima.<\/p>\n Osim toga, Hanoj je dom i tipi\u010dno komunisti\u010dkom mauzoleju Ho \u0160i Mina, ali i prvom hramu Konfu\u010dijonizma. I svakako novom poslovnom delu sa visokim zgradama od metala i stakla. Dakle, grad je sve to \u2013 lonac u kom se pro\u0161lost kr\u010dka zajedno sa sada\u0161njo\u0161\u0107u. Ima taj neki \u0161mek koji sam o\u010dekivala od Vijetnama, to neko ludilo, ali fino dozirano. Kao na primer \u2013 dok se provla\u010dite izme\u0111u malih klupa u starom delu grada na kojima ljudi jedu i poku\u0161avate da izbegnete udarac nekog skutera, pored vas na biciklu pro\u0111e \u017eena koja vozi stotine belih ljiljana na prodaju.<\/p>\n Hram literature<\/strong>\u00a0je sagra\u0111en u XI veku i posve\u0107en je Konfu\u010diju, mudracima i u\u010denjacima. Hram je bio sedi\u0161te i Carskog univerziteta, prvog vijetnamskog univerziteta koji je radio sve do XVIII veka, a na kome su studirali predstavnici tada\u0161nje dru\u0161tvene elite. Ovo mesto predstavlja svojevrsni centar znanja, pa i danas svr\u0161eni diplomci dolaze da se slikaju ispred glavne kapije hrama i time obele\u017ee zavr\u0161etak \u0161kolovanja.<\/p>\n Unutra\u0161njost kompleksa je zaista velika, zauzima ceo kvart. Osnovna podela je na 5 dvori\u0161ta, ulazi se iz jednog u drugo kroz posebne kapije, deluje kao da prelazi\u0161 nivoe na nekoj igrici i ne zna\u0161 \u0161ta te slede\u0107e o\u010dekuje. A o\u010dekuje te sva\u0161ta: parkovi, ribnjaci, bonsai drve\u0107e u ogromnim kamenim saksijama, stoletna stabla, kamene stele sa urezanim imenima svr\u0161enih diplomaca, mesto za po\u0161tovaoce Konfu\u010dija i njegovih u\u010denika. I sve odi\u0161e patinom, kao da je neka vremenska pra\u0161ina pala na ovo mesto i konzervirala ga.<\/p>\n Mauzolej posve\u0107en Ho \u0160i Minu<\/strong>, predsedniku Severnog Vijetnama od 1945 \u2013 1969. godine, vo\u0111i Vijetnamskog narodnog pokreta, revolucionaru i jednom od najuticajnijih komunisti\u010dkih vo\u0111a XX veka, je mesto koje u najmanju ruku deluje zanimljivo. Znala sam da \u0107e biti velelepan, ali ove razmere su me ipak zatekle. Drug predsednik je umro 1969. godine, ali kult njegove li\u010dnosti i dalje je \u017eiv, rekla bih \u010dak \u017eivahan. Kompleks obuhvata ogroman trg i u centru mermerni mauzolej visok dvadesetak metara, a zapo\u0161ljava oko 300 osoba uklju\u010duju\u0107i i po\u010dasnu gardu sastavljenu od vrlo nao\u010ditih mladi\u0107a u savr\u0161eno belim uniformama. Kasnije sam saznala da biraju samo najbolje da \u010duvaju druga Mina, \u0161to podrazumeva i natprose\u010dnu visinu za vijetnamskog mladi\u0107a. Koliko pak ko\u0161ta odr\u017eavanje ovakvog kompleksa nisam uspela da saznam.\u00a0Ulazak u mauzolej podrazumeva stroga pravila za posetioce<\/strong>\u00a0\u2013 nema fotografisanja, glasne pri\u010de, sun\u010danih nao\u010dara na o\u010dima, niti ulaska u npr. bermudama (ako ste do\u0161li tako odeveni morate u prodavnicu otvorenu u te svrhe da kupite adekvatnu garderobu).<\/p>\n Telo, pripremljeno za ve\u010dni \u017eivot specijalnim ruskim tehnikama, sme\u0161teno je u staklenu kutiju u mra\u010dnoj i hladnoj prostoriji unutar mauzoleja. Uobi\u010dajeno je da jedan za drugim, u ti\u0161ini i sporim korakom, prolaze posetioci \u2013 po\u0161tovaoci njegovog lika i dela ili prosto znati\u017eeljni turisti. Ranije su jednom godi\u0161nje balzamovano telo slali u Moskvu na reparaciju, a onda su obu\u010dili svoje ljude za taj posao. Danas postoji dr\u017eavna komisija za odr\u017eavanje tela i sastoji se od 11 osoba.<\/p>\n Ipak, najve\u0107e iznena\u0111enje sam do\u017eivela kada sam videla da decu iz vrti\u0107a (od otprilike tri godine starosti) dovode u mauzolej da vide balzamovano telo!<\/p>\n Zaliv na severu Vijetnama je jedno od najpoznatijih svetskih turisti\u010dkih destinacija. Sastoji se od skoro 2000 ostrva, ostrvaca i stena koje se iz mora izdi\u017eu poput zelenih brda.\u00a0\u00a0Ceo predeo je kre\u010dnja\u010dkog porekla, pa su prirodne formacije nastajale milionima godina radom sila mora i vetra, ali i tektonskim poreme\u0107ajima.<\/strong>\u00a0U prirodne formacije izme\u0111u ostalih spadaju i pe\u0107ine sa pe\u0107inskim nakitom, ali i prelepe pe\u0161\u010dane pla\u017ee. Naziv Ha Long zna\u010di\u00a0Zmaj koji se spu\u0161ta<\/em>, jer su po legendi bogovi poslali zmajeve da spasu narod od neprijatelja. Zmajevi su, umesto vatre, bljuvali drago kamenje koje se u vodi pretvaralo u ostrva i pravilo branu da neprijatelji ne bi mogli da pro\u0111u sa svojim brodovima.<\/p>\n Ve\u0107ina ostrva je nenastanjena, bar ljudima, ali zato je dom brojnim biljnim i \u017eivotinjskim vrstama, od \u010dega \u010dak 14 biljnih i 60 \u017eivotinjskih vrsta spadaju u endemske.<\/p>\n Mene je najvi\u0161e impresionirao uspon na vidikovac od preko 200 stepenica i pogled sa tog mesta. Nije bilo izmaglice tako \u010deste ovde, pa je zaliv paradirao pred mojim o\u010dima\u2026<\/p>\n Ve\u0107 sam napisala da Vijetnamci obo\u017eavaju motore odnosno skutere kao prevozno sredstvo, i da ih u zemlji ima oko 45 miliona. Ali nisam do\u010darala \u0161ta to prakti\u010dno zna\u010di kada, na primer, po\u017eeli\u0161 da pre\u0111e\u0161 ulicu. A deluje kao smrtna presuda, bar prvi dan. Naime, stotine skutera u svakom trenutku se pred vama kre\u0107e ulicama, dok je njihovo zaustavljanje na semaforu u ve\u0107ini slu\u010dajeva diskutabilno. Da ne spominjem raskrsnice bez semafora. Pravilo ka\u017ee da prilikom prelaska ulice\u00a0ne sme\u0161 da tr\u010di\u0161<\/strong>\u00a0\u2013 poginu\u0107e\u0161, ve\u0107 podigne\u0161 ruku i polako pre\u0111e\u0161 na drugu stranu. \u201eKao na modnoj pisti,\u201c obja\u0161njava vodi\u010d. Nekako mi je bilo lak\u0161e da okrenem glavu u kontra stranu da ne vidim \u0161ta se de\u0161ava \u2013 pa \u0161ta bude.<\/p>\n Ostrvo se nalazi ju\u017eno od Vijetnama, u Tajlandskom zalivu, naspram obale Kambod\u017ee. Sve do XIX veka bilo je pod upravom Kambod\u017ee, da bi kasnije pre\u0161lo u ruke jednih pa drugih. I danas je tema spora izme\u0111u ove dve susedne zemlje, iako je sada zvani\u010dno deo Vijetnama. Ostrvo je po povr\u0161ini sli\u010dno Krfu, sa prose\u010dnom godi\u0161njom temperaturom od 27 stepeni, bujnom vegetacijom i prirodom koja je bila izda\u0161na.\u00a0Veliki deo isto\u010dnog dela ostrva zauzima naciolnani park sa \u0161umama<\/strong>u kojima mo\u017eete da nai\u0111ete na skoro 200 \u017eivotinjskih vrsta (od kojih su mnoge i ugro\u017eene), vodopade, staze za pe\u0161a\u010denje. Ono \u0161to ostrvo krasi su i bele pe\u0161\u010dane pla\u017ee i tirkizno more koje je uvek toplo. Phu Quoc je poznat po tradicionalnom uzgoju bibera, zatim ribarstvu i uzgoju \u0161koljki za proizvodnju bisera.<\/p>\n Sve u svemu, zvu\u010di kao idealno mesto za odmor i provod. Me\u0111utim, u zadnjih desetak godina ostrvo je zadesio cunami turizma i posledice su vidljive na sve strane. \u0110ubre se nekontrolisano odla\u017ee, pa i na prelepim pla\u017eama poput ove na mojoj fotografiji (fabrika za preradu otpada je tek u fazi izgradnje).\u00a0Nekontrolisana gradnja sme\u0161tajnih kapaciteta je uzela maha<\/strong>, pa je mogu\u0107e videti stilove u rasponu od \u201cstarogr\u010dkog hrama\u201d do \u201cMenhetn poslovne zgrade.\u201d A prisutno je i podila\u017eenje turistima koji dolaze u ve\u0107em broju, pa njima prilago\u0111avaju i natpise na radnjama.<\/p>\n Kao jednu od zanimljivijih lokacija na ostrvu svakako treba spomenuti\u00a0no\u0107ni market<\/strong>. To je jedna ko\u0161nica koja o\u017eivi sa prvim sumrakom, kombinacija na\u0161e pijace i mediteranske rive, a pre svega mesto gde mo\u017eete da pojedete kvalitetne morske plodove, i to po izboru:\u00a0street food<\/em>\u00a0ili restoranski. Sve\u017einu robe proveravate pogledom ka izlo\u017eenim posudama sa vodom, u kojima se jo\u0161 uvek pra\u0107akaju \u0161kampi, hobotnice, lignje, \u0161koljke, razne vrste ribe. Obi\u010dno dobijete i priliku da izaberete primerak koji ho\u0107ete da pojedete, pa onda gledate kako mu na licu mesta prekra\u0107uju muke pa ga termi\u010dki obra\u0111uju. Morske plodove volim da jedem i moram da priznam da sam u\u017eivala u hrani. Ako ste na ostrvu \u2013 nemojte da propustite ove delicije.<\/p>\n Ovo je najve\u0107i grad u zemlji, ekonomski i privredni centar, kao i dom za 13 miliona ljudi.\u00a0 U stvari, te\u0161ko je i re\u0107i koliko ta\u010dno du\u0161a deli kiseonik u ovom gradu, jer mnogi svakodnevno dolaze i odlaze zbog posla. Nalazi se na jugu zemlje, na reci Sajgon, u blizini delte mo\u0107ne reke Mekong, a tokom vijetnamskog rata bio je glavni grad republike Ju\u017eni Vijetnam. Da biste upoznali i osetili Sajgon potrebno je da posetite\u00a0ulicu Bui Vien<\/strong>\u00a0koja se nalazi u prvom distriktu.<\/strong>\u00a0Ako ste to videli \u2013 videli ste Sajgon, ili bar njegovu su\u0161tinu \u2013 Vijetnam na steroidima.<\/p>\n U ve\u010dernjim satima to izgleda tako \u0161to se sa obe strane ulice smenjuju klubovi sa muzikom nepoznatog broja decibela (umesto unutra, zvu\u010dnici stoje sa spoljne strane) i restoran\u010di\u0107i sa lokalnom kuhinjom i plasti\u010dnim hoklicama na ulici umesto normalnih stolica; LED rasveta ja\u010dine kojom udara direktno na neurone u mozgu; uli\u010dni prodavci svega i sva\u010dega na biciklima i motorima (uklju\u010duju\u0107i i hranu koja se upravo pe\u010de\/kuva\/pr\u017ei), lokalno stanovni\u0161tvo koje je iza\u0161lo u grad da pro\u0161eta, slu\u0111eni turisti koji ne znaju kud pre da pogledaju, a onda i pokoji automobil koji poku\u0161ava da se provu\u010de izme\u0111u svega ve\u0107 nabrojanog. I uspeva, ne bih mogla da opi\u0161em kako.<\/p>\n Malo mirniji i evropskiji Sajgon mo\u017ee da se oseti tokom \u0161etnje od nekih 20 minuta, i dalje u prvom distriktu. Tu se izdvaja\u00a0zgrada glavne po\u0161te, sagra\u0111ena krajem XIX veka<\/strong>\u00a0u vreme francuskog protektorata. Sagra\u0111ena je u kombinaciji gotskog i renesansnog stila, ali ima i primese francuskog. Vrlo zanimljiva gra\u0111evina i danas, posebno njen unutra\u0161nji deo koji je prilago\u0111en turistima, posebno obi\u010daju koji ve\u0107 izumire \u2013 \u00a0slanju razglednica. Nisam propustila priliku da i ja po\u0161aljem jednu koja je stigla na odredi\u0161te nakon tri sedmice.<\/p>\n Jo\u0161 jedna zanimljiva gra\u0111evina koja poti\u010de iz istog perioda, a koja se nalazi uz po\u0161tu jeste\u00a0katedrala Notr Dam<\/strong>. Ono \u0161to je zanimljivo u vezi ove katedrale je da je kompletno sagra\u0111ena od materijala koji je dovezen iz Francuske. Spoljni zidovi konkretno od cigle iz Tuluza, koja je do dan-danas sadr\u017eala istu svetlo crvenu boju.<\/p>\n Ima Sajgon i moderne delove, oblakodere od stakla i metala, odakle svetske korporacije vuku konce za sve br\u017ei rast ovog dela planete. Ali taj deo nekako nije Vijetnam, pa ga ne bih ni opisivala.<\/p>\n Mekong je dvanaesta najdu\u017ea reka na svetu, te\u010de kroz \u0161est dr\u017eava i u svom slivu vodom opskrbljuje 60 miliona ljudi. U Vijetnamu se uliva u Ju\u017enokinesko more formiraju\u0107i devet rukavaca koje lokalno stanovni\u0161to naziva devet zmajeva. Obilazak delte Mekonga i upoznavanje za seoskim na\u010dinom \u017eivota ljudi koji \u017eive na vodi i od vode za mene su bili potpuno egzoti\u010dno iskustvo.\u00a0Simbol delte su duguljasti drveni \u010damci na vesla koji predstavljaju osnovno a u nekim delovima i jedino sredstvo transporta<\/strong>. \u00a0U delti je ina\u010de vrlo prometno, \u010damci se mimoilaze u ponekad vrlo uskim rukavcima, desi se da se o\u010de\u0161u jedan o drugi (pa nipo\u0161to ne treba da se dr\u017eite za ivicu \u010damca, ina\u010de odo\u0161e prsti). Voda je mutna i preliva se u pedest nijansi braon boje, sa vrlo bujnom vegetacijom, pa deluje kao da se vozite kroz pravu tropsku mo\u010dvaru. Ukoliko se dobro zagledate mo\u017eete da, tik iznad vode, primetite i vodeni kokosov orah veli\u010dine fudbalske lopte. Kada se drvenasti plod boje kafe prese\u010de sekirom dolazi se do sluzavog beli\u010dastog jezgra. Lokalno stanovni\u0161tvo ga pije u kombinaciji sa kokosovom vodom i ledom. Blagog je ukusa, slatkasto, ali prijatno za popiti pod u\u017earenim suncem Mekonga.<\/p>\n A od druge vrste kokosa (kao onaj koji mo\u017ee kod nas da se kupi)\u00a0mogu\u0107e je napraviti i karamele.<\/strong>\u00a0Rad je uglavnom manuelni, sve se obavlja na otvorenom. Kokos se prvo re\u017ee i melje dok se ne dobije mleko koje se zatim me\u0161a sa sladom dobijenim od pirin\u010da, pa se sve kuva na odre\u0111enoj temperaturi. Tokom kuvanja se dodaju i arome (kafa, \u010dokolada, ananas) ili se ne dodaje ni\u0161ta. Nakon \u0161to masa postane lepljiva, smesa se istresa u kalup da bi se dobili duguljasti \u0161tapovi. \u0160tapovi se zatim re\u017eu na male delove, pakuju u papiri\u0107e,\u00a0 a zatim i u plasti\u010dna pakovanja. Sve je organski, prirodno, sve\u017ee.<\/p>\n Delta je nekada bila i veliko stani\u0161te krokodila<\/strong>\u00a0koji su u me\u0111uvremenu nestali, najvi\u0161e zbog lova i mesa. Danas je mogu\u0107e posetiti nekoliko farmi krokodila koje su tu vi\u0161e kao atrakcija za turiste a ne kao poku\u0161aj da se obnovi \u017eivi svet u svom izvornom stani\u0161tu.<\/p>\n Mrzim sve na temu rata, toliko da ne gledam ni holivudske ratne filmove. Ali pisati o Vijetnamu, a ne pomenuti Vijetnamski rat bilo bi, u najmanju ruku, \u010dudno. Vijetnamci ovaj rat ne zovu vijetnamski, nego ameri\u010dki. I jeste bio ameri\u010dki, \u010dini se, vi\u0161e nego bilo \u010diji. Trajao je od 1955. do 1975. godine a po\u010deo je tako \u0161to su Amerikanci odlu\u010dili da spre\u010de ja\u010danje komunisti\u010dke vlade na severu pod vo\u0111stvom Ho \u0160i Mina, pa su do\u0161li da pomognu Ju\u017enom Vijetnamu koji je bio vi\u0161e naklonjen Zapadu. U principu, pri\u010damo o periodu hladnog rata, pa su SAD i Sovjetski Savez poku\u0161avali preko tre\u0107ih zemalja da do\u0111u do prevalasti na globalnom nivou.\u00a0Rat je bio brutalan, poginulo je izme\u0111u 1,5 \u2013 4 miliona ljudi.<\/strong>\u00a0Najvi\u0161e Vijetnamaca, zatim stanovnika Kambod\u017ee i Laosa. Amerikanci su izgubili ne\u0161to manje od 60 000 vojnika. Ta\u010dne cifre o\u010digledno nikada ne\u0107emo ni saznati.<\/p>\n Jedna od stvari koja me je ozbiljno \u201eprodrmala\u201c u Vijetnamu je poseta\u00a0biv\u0161em zatvoru na ostrvu Phu Quoc,<\/strong>\u00a0a koji je bio pod upravom snaga Ju\u017enog Vijetnama. U njemu je bilo zato\u010deno od 30000-40000 pristalica komunisti\u010dke vlade na Severu ili ju\u017enjaka odanih severnoj dr\u017eavi. Ostaci zatvora su pretvoreni u muzej i danas slu\u017ee kao turisti\u010dka atrakcija, sa \u017eicom, hangarima, gipsanim lutkama krvolo\u010dnih pasa i zatvorenika u razli\u010ditim scenama mu\u010denja. Rat je bio brutalan, ali zatvor je bio krvolo\u010dan. Ne bih prepri\u010davala scene koje sam videla, ali ono \u0161to su Vijetnamci sa juga radili svojim sunarodnicma sa severa grani\u010di se sa umobolnim.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, Amerika je non\u0161alantno u\u0161la u sukob, ne o\u010dekuju\u0107i otpor na koji je nai\u0161la. Posle im je bilo te\u0161ko da se izvuku, pa su se tek nakon 18 godina povukli, pobe\u0111eni. Vijetnam se ujedinio pod vladom Severnog Vijetnama i do danas ostao socijalisti\u010dka republika koja zahvaljuju\u0107i prili\u010dno liberalnim ekonomskim zakonima krupnim koracima grabi napred.<\/p>\n izvor: priceizkofera.com<\/a><\/p>\n Travel Advisor<\/a>\u2013\u00a0<\/a>lifestyle<\/a><\/p>\n Posetite na\u0161\u00a0\u00a0YouTube kanal.<\/a><\/p>\nLJUDI<\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_101015-1.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/IMG_1839.jpg?fit=683%2C1024&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/IMG_1830.jpg?fit=683%2C1024&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190326_112531.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_093100.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/IMG_1835.jpg?fit=736%2C491&ssl=1\")
HANOJ<\/u><\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_193439.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190401_162214.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/IMG_1866.jpg?fit=736%2C491&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190403_221837.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_125715.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_125458.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_130430.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190402_101244.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
HALONG BAY<\/u><\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190403_154233.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190403_201846-1.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
SKUTERI<\/u><\/h4>\n
PHU QUOC (Fu Kok) OSTRVO<\/u><\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190329_222929.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190331_155112.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190331_135924.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190330_111012.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190328_181520.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190328_182816.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
HO \u0160I MIN (SAJGON)<\/u><\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190326_134023.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190326_120146.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i0.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190326_115947.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
DELTA MEKONGA<\/u><\/h4>\n
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190327_105307.jpg?fit=736%2C552&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190327_123121.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i2.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/IMG_1836.jpg?fit=736%2C491&ssl=1\")
![\"Vijetnam](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190327_113832.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
![\"\"](\"https:\/\/i1.wp.com\/priceizkofera.com\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/20190327_134057.jpg?fit=736%2C981&ssl=1\")
VIJETNAMSKI RAT<\/u><\/h4>\n