{"id":7346,"date":"2018-01-16T12:45:09","date_gmt":"2018-01-16T10:45:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.travel-advisor.eu\/?p=7346"},"modified":"2018-01-16T12:45:09","modified_gmt":"2018-01-16T10:45:09","slug":"bella-italia","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/travel-advisor.eu\/sr\/bella-italia\/","title":{"rendered":"Bella Italia (1.deo)"},"content":{"rendered":"

Bella Italia<\/p>\n

Venecija. Njene kitnjaste \u0107o\u0161kaste ulice od kojih je svaka trodimenzionalna slika, u koju se mo\u017ee uranjati stalno iznova i nikada iz nje ne izroniti. Venecija, ne samo slika, to je poezija koja recituje samu sebe kroz boje. Ne samo poezija, to je muzika koja svira samu sebe kroz linije. Ne samo muzika, to je vajarska ruka koja da\u0161kom vetra oblikuje razli\u010dite privide lepote. Ne samo lepota, to je bajka koja samu sebe stvara, nesvesna svoje fabule, pustaju\u0107i se da se iznova samoj sebi otkriva.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Nedodirljiva i neponovljiva, sebi dovoljna, jer Venecija ne mari za druge gradove. Ona i ne zna da oni postoje, niti joj trebaju. Kao da se sam Bog ume\u0161ao u stvaranje Venecije, i toliko se zaljubio u svoje delo, da ga ni on sam nije mogao da napusti.<\/p>\n

\"Bella
\nOnda, Toskana. Nepregledna polja zelenih livada, sa ponosno uzdignutim drve\u0107em koje bode nebo. Kad mislim na Toskanu, mislim na izobilje. Mislim na korpicu punu gro\u017edja i jabuka, na vino, sir i masline, postavljene na nekoj prostirci, spontano ba\u010denoj preko trave. Mislim na bose noge jedne devojke u lepr\u0161avoj haljini kako tr\u010de okolo po toj livadi, sve dok se napokon ne zaustave na prostirci i zavr\u0161e u vazduhu. Mislim na uvojke te devojke kako su se razbe\u017eale po travi, dok \u0161e\u0161ir sa njene glave nespretno pada, a onda se u\u017eurbano zakotrlja u nepoznatom pravcu. Devojka zatim bere masla\u010dak i duva njegove atome u kosmos. Mislim kako bi masla\u010dak mogao preleteti \u010ditavo nebo. Mislim kako njegovi atomi sada sti\u017eu i do mene. Mislim kako bi ta devojka mogla biti ja.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Na severo-istoku svetli Trst. Moje prvo sretanje sa jednom morskom meduzom. U Trstu me je \u010dekala ona, ple\u0161u\u0107i izmedju kopna i belih jedrilica. Na severo-istoku svetli Trst. Moje prvo sretanje sa vespama poredjanim niz sive ulice kao sardine. U Trstu su me \u010dekale one, ne ple\u0161u\u0107i izmedju zidova zgrada koje su se skupljale i zatvarale sve dok se nisu otvorile i nastavile u Beogradu. Trst, nekada Jugoslovenski, tako je pitom i drag, tako doma\u0107i. Ostalo je progutalo vreme.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Vreme je progutalo i Veronu. Ostala je samo terasa iz ku\u0107e Romea i Juli\u0435, zid njihovog dvori\u0161ta na kome stoji natpis \u201eMira i Branka\u201c zalepljen \u017evakom, i jedne maslinasto zelene starke do kolena. Od Padove je ostalo samo ime, i jedna pijaca.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Godinama posle krstarim italijanskim morima. Otkrivam neke manje, nepoznate gradove i uvek se iznova za\u010dudim kako i tamo \u017eivot rado buja, potpuno ravnodu\u0161an na \u010dinjenicu da ja za njega ne znam. Ne zna ni on za mene. Svaki mali grad ima svoje male obi\u010daje, i svoje male ljude koji \u017eivotare na svoj mali na\u010din. I svi su oni tako veliki, na svoj mali na\u010din. Tako me je op\u010dinio mali veliki grad Viareggio, za koga se uop\u0161te nisam emotivno pripremala.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Ni\u0161ta nisam o\u010dekivala od ovog grada, osim lekova za morsku bolest. Plovili smo 4 dana zarobljeni na brodu duga\u010dkom samo 26 metara, ne videv\u0161i kopna. Po\u010dela sam da ose\u0107am klaustrofobiju, napade panike i konstantnu nauzeju. Kada smo napokon stigli po\u010dela sam da tr\u010dim prema vratima deru\u0107i se na sav glas: \u201eSono libera! Sono libera!\u201c.<\/p>\n

Onda sam udarila \u010delom o staklena brodska vrata (kao \u010cendler u \u201eUbici mekog srca\u201c) i pala unatra\u0161ke. Onda nastaje jedan duga\u010dak usporen trenutak, kao da je vreme stalo, \u0161to se ina\u010de de\u0161ava prilikom udaraca glave, a \u0161to je u crtanim filmovima predstavljeno pti\u010dicama koje lete u krug oko \u010dela. Cela posada se ustru\u010dava da vri\u0161ti od smeha, prvih par sekundi, a onda kona\u010dno i kre\u0107e da vri\u0161ti, dok ja ustajem sa poda dr\u017ee\u0107i se za nos. Posle par minuta kona\u010dno i postajem- \u201elibera\u201c. Izlazim na krmu, bacam bove, sva ponosna na svoje novo mornarsko zanimanje, a onda puna entuzijazma vi\u010dem brkatim ribarima: \u201eCiao ragazzi!\u201c Oni veselo otpozdravljaju ma\u0161u\u0107i mi, kako to samo Italijani znaju. Pogotovo ako su ribari. Pogotovo ako su brkati.<\/p>\n

Zatim iska\u010dem sa tog ukletog broda, dodirujem zemlju, padam ni\u010dice i ljubim tlo. Da mi je iko rekao da \u0107u jednog dana poljubiti beton \u2013 ne bih verovala. Ali evo me, na kolenima, dodirujem usnama asfalt i ponavljam u sebi: \u201eHvala ti boze\u201c. \u017durno sam istr\u010dala, krenuv\u0161i u grad da nadjem apoteku, a u njoj tablete za morsku bolest.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Grad se, dakle, zvao Viareggio. Nisam ni\u0161ta o\u010dekivala, a dobila sam sve. Jedno veliko more, koje se zavr\u0161ava peskom. Jedno ogromno pe\u0161\u010dano prostranstvo, koje se zavr\u0161ava stazom za bicikle. Jedna duga\u010dka \u0161arena staza za bicikle, po kojoj su izrasle drvene ku\u0107ice sa cve\u0107em na prozorima i drvoredi. Jer ja sam vrlo jednostavna: dajte mi more i pesak i jednu stazu pored njih kojom mogu da vozim bicikl- i ja \u0107u biti zadovoljna. Iz tog mora iz kog je izrastao pesak, i iz tog peska iz kog je izrastao asfalt, podi\u017eu se elegentne zgrade klasi\u010dne italijanske arhitekture, sa svojim kulturnim sadr\u017eajima.<\/p>\n

Sa svojim rasko\u0161nim buticima gde moda nije ki\u010d i sa svojim gurmanskim restoranima gde hrana nije pro\u017ederavanje, Italija i od mode i od kuvanja pravi \u2013umetnost. Sve \u0161to je naizgled banalno ona podi\u017ee na vi\u0161i nivo i pretvara ga u poeziju. Tako i ovaj grad Viareggio, kao ponosni predstavnik svoje rase, pravi magiju od obi\u010dnih malih stvari.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Zanimljivo, pomislih, kako jedan sasvim mali, obi\u010dan i nepoznat grad, ima tako bogat kulturni \u017eivot. Naglo sam postala odu\u0161evljena Viareggiom, jer ja sam vrlo jednostavna: kada mi dosadi more, njegova pe\u0161\u010dana pla\u017ea i njihova staza za bicikle sa drvoredom i cve\u0107em, treba mi samo malo umetnosti i kulture. Nespretno sam se izrazila: meni ne mo\u017ee da dosadi more, ja samo nekad namerno odem od njega, da bih ga jo\u0161 vi\u0161e \u017eelela. Dakle, kada mi ne dosadi more, potrebno mi je malo kulture i umetnosti. Tada skinem svoje \u0161krge, presvu\u010dem se u noge i krenem da \u0161etam velikim gradskim ulicama sa zaslepljuju\u0107im svetlima.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Kako je Viraggio tik uz pla\u017eu imao ba\u0161 jednu takvu ulicu, pomislila sam- kakva simultanost, \u010dim ne\u0161to po\u017eelim ovaj grad to automatski za mene stvori, samo da bi mi udovoljio. Re\u0161ila sam da ga isku\u0161am i pomisila kako bi bilo lepo da tu jo\u0161 negde iznad grada stoji jedna planina, koja bi hladila ove tople obale i slale vetrove sve\u017eine na njih. Kako bi bilo lepo penjati se brdima te planine, skupljati \u0161i\u0161arke i pe\u010durke, udisati mirise \u010dempresa, a onda le\u0107i na travu, rasplesti pletenice, izgubiti \u0161e\u0161ir i ubrati jedan masla\u010dak. Onda ga dugo duvati, duvati. Dok se ne pomeri \u010ditav kosmos.<\/p>\n

Jer ja sam vrlo jednostvana: dajte mi samo par\u010de trave sa jednim masla\u010dkom i ja \u0107u biti zadovoljna. Osim \u0161to mi treba i ono more. I onaj pesak. I ona staza za bicikle. I drvoredi. I cve\u0107e. I psi. I prozor\u010di\u0107i. I ona ulica. A eto sada i ova planina, sa samo jednim masla\u010dkom, dodu\u0161e.<\/p>\n

Dok o svemu tome ma\u0161tarim, Viareggio \u010detkicom doslikava na svojim rubovima jednu planinu samo za mene, i \u0161apu\u0107e mi: \u201eOstani\u201c. A ja brzo kupujem tablete protiv morske bolesti i di\u017eem sidra.<\/p>\n

Par godina kasnije nalazim se u Americi u jednoj italijanskoj kafeteriji. Na zidu me \u010deka poznata slika. Slika kakvu i sama imam. Sa \u010dudjenjem pitam koji je to grad na zidu, ne pomi\u0161ljaju\u0107i da usred jednog malog nebitnog grada u Americi mogu da naletim na sliku jednog drugog malog nebitnog grada u Italiji- kojeg znam. \u201eTo je Viareggio\u201c, dobijam odgovor, \u201e\u2026gazda je odatle\u201c. Uskoro upoznajem gazdu i pokazujem mu svoje slike iz njegovog grada i shvatam da ne postoje mali gradovi, samo mali ljudi.<\/p>\n

Kada smo napustili Viareggio, nastavili smo prema Kanu, a onda se vra\u0107ali dole niz Korziku i Sardiniju. Se\u0107anje mi ne razlikuje Sardiniju od Korzike i u mojoj glavi su sada izme\u0161ani mediteranski zagasiti zalasci sunca, bele stene iz kojih se za \u017eivot bori divlje zeleno rastinje i no\u0107i na\u010di\u010dkane zvezdama koje se mogu rukom ubrasti.<\/p>\n

\"Bella<\/p>\n

Ne znam da li zasluge idu Francuskoj ili Italiji, ali to nije ni bitno, jer su dr\u017eave i njihove granice ionako samo iluzija. Odatle je trebalo da nastavimo ka Siciliji, i pisala bih i o njoj, da mi se zdravstveno stanje nije pogor\u0161alo i prinudno sam bila iskrcana u Kaljarima gde sam hvatala prvi avion za Rim. Tako sam shvatila \u0161ta zna\u010di \u2013 svi putevi vode u Rim.<\/p>\n

 <\/p>\n

O tome \u0107ete \u010ditati u slede\u0107em postu.<\/p>\n

Bella Italia
\nAuthor : Mirjana Vasiljevic\u00a0<\/a><\/p>\n

Travel Advisor<\/a> \u2013 YouTube kanal<\/a>.<\/p>\n

Vinska karta Italije – avantura probanja vina.<\/a><\/p><\/blockquote>\n