Život u Americi ili na Balkanu. Gde je bolje?
Kao srednjoškolka, dobila sam priliku da godinu dana provedem u Americi, živeći u američkoj porodici i pohađajući američku srednju školu, a kasnije sam jednog leta radila u Americi kao student. Sve vreme mi je bilo izuzetno zanimljivo da analiziram razlike života u Srbiji i ostatku Balkana naspram Amerike. Sa vama delim 13 razlika koje su meni bile interesantne.
1. Različitost i multikulturalnost
U Americi imate poznanike, kolege i prijatelje svih rasa, nacionalnosti i različitih religijskih verovanja. Naravno, mnogi od nas na Balkanu prijatelje različitih nacionalnosti i vera, ali je to mnogo češće i izraženije u Americi. Razlog je to što je stanovništvo Amerike jako heterogeno i ima puno imigranata ili njihovih potomaka. U školi sam se družila sa Afroamerikancima, belcima i Azijatima, a kolege sa posla su bile iz Meksika, Indonezije, Kolumbije, Filipina, El Salvadora, sa Balkana i iz različitih delova Amerike. Uživala sam u tome da upoznajem najrazličitije ljude, družim se sa njima i učim o njihovoj kulturi, običajima. Zbog tolike različitosti, u Americi se nikada nisam ni osećala kao pravi stranac. Nisam bila jedinstvena po tome što dolazim iz druge zemlje, jer tu živi mnogo ljudi iz svih krajeva sveta, a i oni koji su rođeni u Americi imaju pretke iz neke druge zemlje.
2. Upozorenja vs parola snađi se
U Americi postoje jasna upozorenja i (pre)detaljna uputstva za sve što vam padne na pamet. Od uputstva za proizvode do znakova na putevima. Ponekad su uputstva toliko očigledna da je to smešno. Npr. „Ne stavljajte kućnog ljubimca u mikrotalasnu pećnicu” ili „Ne peglajte odeću dok je ne skinete sa sebe”. Na potencijalno opasnim turističkim mestima kao što su litice sa pogledom takođe ima mnogo znakova upozorenja.
Naravno, i kod nas postoje osnovna uputstva, ali ona očigledna se ne pominju. Na opasnim mestima u prirodi se računa na ličnu odgovornost, a ne na praćenje uputstva. Takođe, na Balkanu neretko izostane detaljno uputstvo ili upozorenje i tada važi parola snađi se.
3. Putovanja – u zemlji i van nje
Iako često nalazimo mane života na Balkanu, postoji jedna velika prednost u odnosu na Ameriku. Mnogo država Evrope nam je u blizini i možemo za vikend da skoknemo do druge države ili da nađemo jeftini aranžman za putovanje u mnoge evropske gradove.
U Americi putovanja van zemlje zahtevaju više novca, a i organizacije, pošto nema toliko zemalja u blizini. Takođe, nema jeftinih letova od 20-30 evra kao kod nas. Zato, Amerikanci najviše putuju po svojoj zemlji, a imaju sreće da je ona ogromna pa mogu obilaziti i planine i plaže i svetske metropole. Samo 42% Amerikanaca poseduje pasoš.
4. Kultura ispijanja kafe
Kod nas na Balkanu, kafa je jedan poseban ritual i vid socijalizacije. Svi volimo da odemo kod prijateljice na kafu ili da sednemo u kafić i isćaskamo se sa društvom. Kafa u Americi se uvek ispija u žurbi i često se uzima za poneti. Gotovo nikad nećete sesti na kafu sa društvom uz neobavezan razgovor koji može da potraje satima. Ako želite da se vidite sa društvom, otići ćete da zajedno radite neku aktivnost ili možda da pojedete nešto, ali neće se desiti da vas neko zove na kafu.
5. Individualizam
Živeći u Americi, stekla sam utisak da su Amerikanci mnogo više individualisti nego mi na Balkanu. Delovalo mi je da svako gleda svoja posla i trudi se da uspe ne obazirući se na to šta kažu drugi ljudi. Nekoliko situacija me je uverilo u ovo. Nikome nije glupo da prijavi čoveka koji radi nešto pogrešno i ne postoji strah od toga šta će reći odeljenje ili kolege sa posla. Kada se rade testovi u školi, niko ne prepisuje i pomaže drugima, već se fokusiraju samo na svoj rezultat. Zato nije čudno da đaci sami prijave nekog kada prepisuje, što ne mogu da zamislim da se desi kod nas.
Takođe, čini mi se da se kod nas lakše sklapaju prijateljstva iako su Amerikanci ultra prijateljski nastrojeni prema ljudima koje ne poznaju. Međutim, kada na Balkanu upoznate kolege sa faksa ili sa posla, često ćete otići na kafu ili pivo i ubrzo posle toga postati prijatelji. U Americi će svi biti fini i druželjubivi dok ste na faksu ili na poslu, ali se teže dešava da to preraste u pravo prijateljstvo.
Još nešto što sam primetila je da se Amerikanci generalno ranije odvajaju od porodice i počinju da žive samostalno, kao i da bi bilo krajnje neobično da sin nakon ženidbe ostane da živi u istoj kući sa roditeljima i tu odgaja porodicu.
6. (Ne)nošenje obuće po kući
Verujem da većina nas ne može da zamisli da uđe u kuću i da ne izuje cipele. To je navika koja se stiče od malih nogu i verujem da bi i vas mama grdila ako uđete u kuću obuveni.
Za razliku od nas, mnogi Amerikanci nemaju tu naviku i hodaju po kući obuveni. Uvek mi je bilo neobično kako im nije neudobno da ne izuju cipele čim dođu kući. Zato, ako želite da se vaši američki prijatelji izuju kada dođu kod vas, uglavnom to morate da im naglasite, pošto nije običaj.
7. Plaćanje: keš vs kartica
Amerikanci retko nose keš i navikli su da plaćaju karticom. Apsolutno sve možete platiti karticom i stvarno je retkost da neko mesto ne prima kartice. Sa druge strane, kod nas je teže poći u grad bez imalo keša, jer postoje mesta koja i dalje ne primaju kartice, kao što su neka uslužna mesta, trafike, kopirnice i dr.
Amerikanci čak i bakšiš ostavljaju preko kartice. Samo napišu koliki procenat od računa žele da ostave kao bakšiš i restoran im taj iznos skine sa kartice.
8. Škola
Glavna razlika između naših i Američkih škola su odeljenja. U američkoj srednjoj školi ona uopšte ne postoje, odnosno svaki predmet slušate sa drugom grupom ljudi koji su izabrali taj predmet. Zato ne postoji koncept odeljenja kao male grupe sa kojom idete kroz školovanje, ali i kao zajednice sa kojom proživljavate sve lepe trenutke i slatke muke školovanja.
Druga velika razlika je biranje predmeta. U našim srednjim školama birate tip škole i smer i to je jedini izbor koji pravite. Amerikanci nemaju stručne škole i smerove, ali zato đaci sami biraju koje predmete žele da slušaju, iako postoje i neki obavezni. Ne bira se samo predmet, već i njegov nivo. Npr. u mojoj školi ste za engleski za četvrtu godinu mogli da birate ili žurnalistiku ili klasičan engleski ili AP nivo – ekvivalent fakultetskom nivou engleskog.
Treća razlika – ima mnogo više vannastavnih aktivnosti i skoro svi učenici su uključeni u bar neku aktivnost, bilo da je to sport, umetnost, klub za neko interesovanje ili takmičenja u nekoj veštini. I na kraju, ne postoje smene. Svi idu u isto vreme u školu, a ne pre i posle podne.
9. Lični prostor ili personal space
Amerikanci imaju neko nepisano pravilo udaljenosti od 2 stope (60cm) kada razgovaraju sa nekim sa kim nisu bliski ili stoje pored nekoga koga ne poznaju. Sa druge strane, na Balkanu ne postoji ovakvo pravilo i pozdravljamo se tako što se ljubimo u obraz i to ne samo sa najbližim prijateljima. Ako ovo uradite u Americi, mnogi Amerikanci će vam reći da im je neprijatno. Takođe, stekla sam utisak da kada se čeka u redu, mi Balkanci stojimo tik iza osobe ispred nas, a Amerikanci drže neku distancu.
10. Opuštenost
Ako bih morala da opišem Ameriku jednom rečiju to bi bila opuštenost. U svemu, od načina oblačenja i sređivanja preko atmosfere na poslu do odnosa sa profesorima. Sve je mnogo manje formalno nego na Balkanu. U našim školama profesorima persirate i oslovljavate ih sa profesore, dok u Americi neki profesori čak zatraže da ih zovete imenom. Kod nas se fino obučete ako idete u školu i devojke se često šminkaju, dok za Amerikance nije neobično da u školu dođu u pidžami ili papučama i čarapama.
11. Vreme provedeno na poslu
Živeći u Americi, stekla sam utisak da Amerikanci veći broj sati provode radeći, a sasvim malo vremena im ostaje za odmor. Česta je situacija da neko ima dva posla i da radi duple smene svakog dana. Čak su i godišnji odmori mnogo kraći nego kod nas, kao i trudničko ili porodiljsko odustvo.
12. Javni prevoz i automobili
U kategoriji javnog prevoza, Evropa definitivno odnosi pobedu. Javni prevoz je češći, pristupačniji i ne očekuje je se da svako poseduje automobil. Takva je situacija i u gradovima kao što je Njujork, ali za ostatak Amerike, automobil je neophodan. Javni prevoz ili ne postoji ili je redak, a taksi je nerealno skup, tako da su kola jedina opcija.
13. Usluga u restoranima
Ručavanje u restoranu na našim prostorima i u Americi su dva potpuno različita iskustva. Glavna razlika je posvećenost američkih konobara vašem boravku u restoranu. Kako veliki deo njihove plate predstavlja bakšiš koji ljudi ostavljaju, američki konobari se trude da budu što ljubazniji i stalno proveravaju da li ste zadovoljni uslugom i hranom. Konobari stalno dolaze do vašeg stola da vam sipaju još vode ili dopune piće, a i da vas pitaju da li je sve u redu, da li vam treba još nešto, i tako dalje. Takođe, u američkim restoranima se često nećete susresti samo sa jednim konobarom koji će se brinuti o vašem stolu, već će vas jedna osoba dovesti do stola, druga uzeti porudžbinu, treća doneti jelo i tako dalje. Kod nas češće važi postupak jedan konobar-jedan sto.
Nadam se da ste se zabavili čitajući tekst i možda saznali nešto novo. Život u Americi je zanimljiv i drugačiji. Za više ovakvih priča posetite moj blog i Instagram profil.
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Ski & Outdoor, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savetnik za putovanja Srbija
