Deset dana, pet mesta i bezbroj prizora koji ostaju u sećanju.
Indija je zemlja za koju sam mislila da me ništa ne može iznenaditi, a onda sam stigla tamo. Živopisna, egzotična, zanosna i potpuno drugačija od svega na šta sam navikla. Zemlja toplih osmeha, širokog srca, neverovatnih kontrasta i svakodnevnih prizora koji deluju kao da su izašli iz filma.
Na put u Indiju krenula sam sa drugaricama i grupom putnika. Iako smo inače volele da same organizujemo svoja putovanja, za Indiju smo ovog puta izabrale agenciju. Priznajem, nismo bile dovoljno hrabre da krenemo same.
Tokom desetodnevnog putovanja obišli smo Nju Delhi, sveti grad Puškar, ružičasti Džajpur, Agru sa čuvenim Tadž Mahalom i Vrindavan, poznat po hramovima Hare Krišne.
Nju Delhi: prve slike Indije
Prvi susret sa Indijom počeo je u Nju Delhiju. Izmaglica, saobraćaj u kojem svi trube, tuk tukovi, bazari, šareni sariji i ljudi koji se provlače kroz svakodnevni haos. Majmuni su slobodno skakutali po ulicama, a meni se to sve dopalo.
Posebno volim da na putovanjima odvojim vreme za samostalnu šetnju. Dok su ostali čekali da se smestimo u hotel, ja sam jedva čekala da izađem i zavirim u ulice. Bez posebnog plana, samo da gledam ljude, fotografišem i upijam atmosferu. Naišla sam na devojčicu koja nekim točkom ide po žici i koja mi je poklonila najlepši osmeh.
Nju Delhi ima znamenitosti poput Humajunove grobnice koja je bila inspiracija Tadž Mahalu. Kuriozitet je i da se pored glavnog nalazi još jedan mauzolej za vladarovog berberina, jer su očigledno brada i brkovi bili od izuzetne važnosti ovde.
Razni hindu hramovi, koji su izuzetno fotogenični, raznih boja, oblika, sa figurama životinja, ne smeju da se slikaju unutar ograde.
Hram Lotos sagrađen je za sve vere.
Indija ima Indija gejt koji me podseća na Trijumfalnu kapiju.
Oko znamenitosti je sve besprekorno čisto i uređeno, a često se mogu sresti i đaci u uniformama.
Puškar: sveto jezero, majmuni i Holi festival
Oko svetog jezera ljudi dolaze na obrede, prinose cveće i traže blagoslov. Na ulicama šetaju svete krave, majmuni skakuću po kablovima, a u prodavnicama se smenjuju sariji, šarene haljine, začini, mirisni štapići.
U Puškaru smo dočekali i Holi, festival boja zbog kojeg smo i došli u ovaj deo Indije. Ulice su se ispunile ljudima, muzikom i obojenim licima. Svako ti poželi srećan Holi, namaže te bojom po obrazu, a boje lete na sve strane.
Uživamo u lokalnim poslasticama kao što je Hello to the Queen i ceđeni ananas u restoranima na krovovima.
Džajpur: ružičasta čarolija
Džajpur, poznat kao Pink City, osvojio me je čim sam ga ugledala, njegovom karakterističnom arhitekturom, lukovima, kupolama i ukrašenim fasadama.
Posebno mi se dopala Palata vetrova, Hawa Mahal, sa mnoštvom prozora koji podsećaju na saće. Jedan od mojih omiljenih trenutaka bio je zalazak sunca uz pogled na nju.
Tvrđava Amber Fort me je baš iznenadila lepotom i raznovrsnošću.
Patrika gejt je bila idealna za slikanje a hram majmuna za majmunisanje.
Agra: susret sa Tadž Mahalom
Postoje znamenitosti koje si toliko puta video na fotografijama da pomisliš kako te stvarni susret ne može posebno iznenaditi. A onda staneš pred njih.
Tadž Mahal je bio jedan od najvažnijih trenutaka mog putovanja kroz Indiju. Znala sam šta me čeka, ali jedno je gledati fotografije, a sasvim drugo biti tamo. Poseban doživljaj bio je i ponovni susret sa ovim čuvenim zdanjem u zoru.
Vrindavan: hramovi Hare Krišne
Vrindavan nam je doneo još jedan drugačiji pogled na Indiju. Posetili smo hramove Hare Krišne, mešavinu luksuza i kiča.
Povratak u Nju Delhi
Na kraju putovanja vratili smo se u Nju Delhi, gde smo obišli hram Akšardam, stari deo grada Čandi Čouk i živopisne gradske ulice.
Deset dana nije dovoljno da se upozna čitava Indija. Ali jeste dovoljno da shvatiš koliko je raznolika, koliko može da te iznenadi i koliko različitih uspomena možeš da poneseš sa jednog putovanja.
Indija me je iznenadila ljudskošću, skromnošću i toplinom koju sam dobijala od ljudi. Često su nam prilazili sa osmehom, samo da nam požele dobrodošlicu. Mahali su nam dok smo se vozili u tuk-tuku tako da je prijateljica izjavila da se oseća kao papa, samo odmahuje. Prilazili su nam i sa željom da se slikaju sa nama. Jedna mlada i lepa devojka je posle skakala od sreće.
Naravno, putovali smo u grupi, uz lokalnog vodiča i pratnju, što je uticalo na to kako sam doživela zemlju. Ne mogu da tvrdim da bih imala isto iskustvo da sam putovala sama.
Sandra Đuričin, blog Tamo daleko: https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko/putopisi.html
Pretplatite se na TikTok i naš YouTube
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
Tradicionalna indijska medicina stara 5000 godina: gdje je najbolje?
