Prvi put posle 25 godina otišli smo sami na more. Deca su porasla i otišla svojim putem.
Tu i tamo neočekivano navru suze. Na sećanja na kantice i lopatice, malu šaku u svojoj, na to koliko je nekada bilo lako usrećiti jednim kupanjem ili sladoledom. Istovremeno, otkrivamo da uživamo i u nekim novim stvarima. Sporijim jutrima i slobodi da dan provedemo kako želimo.
Već deveti put smo na Sitoniji, drugi prst Halkidikija u Grčkoj. Smestimo se u Neos Marmarasu ili Sartiju, ili podelimo letovanje između ta dva mesta.
Jedina stvar na koju u Sartiju uvek upozoravaju jeste gradska plaža kada ima velike talase. Tada se mogu pojaviti jake morske struje koje otežavaju povratak ka obali. Zato crvenu zastavicu treba shvatiti ozbiljno i ne ulaziti u vodu, ma koliko talasi delovali primamljivo iz plićaka.
Svaki put otkrijemo nešto novo, iako se uvek vraćamo istim omiljenim mestima. Evo naših preporuka za ljubitelje peska i hlada.
Megaportokali nas je oduševio bojom mora, onom nestvarnom, maldivsko-plavom nijansom koja izgleda kao da je fotošopirana, a zapravo je potpuno prirodna. Cela oblast Kavourotripes (Portokali, Megaportokali i Paradiso beach) pruža isto iskustvo: kristalno čisto more i prirodnu hladovinu od borova koji se spuštaju gotovo do vode. Idealno za dane kada želite i plažu i hlad bez suncobrana.
Jednom smo, sedeći na plaži, čuli čoveka kako preko video-poziva razmenjuje utiske sa letovanja sa prijateljem. „Jeste, da, lepa ti je priroda“, rekao je, „ali pogledaj ovo“, i okrenuo telefon ka moru. „Ulazak u vodu po bijelom pijesku.“ I to je to.
Ako planirate posetu ovom delu obale, evo nekoliko praktičnih detalja. Portokali ima podjednako lepu boju mora, ali su gužve u vodi veće. Lepe kamene figure su poprilično uništene.
Na Megaportokaliju su u međuvremenu sklonili merdevine za silazak, pa je pristup plaži nešto teži. Paradiso je postavio ležaljke, što znači i više gužve. Uvala odmah pored je prazna i tiha, namenjena nudistima.
Lagomandra je posebna zbog kombinacije koja se retko sreće na jednom mestu: šuma, pesak i more ovde se stapaju u jednu celinu. Osećaj je kao da ste istovremeno na moru i na izletu u prirodi, što daje potpuno drugačiju atmosferu od klasičnih organizovanih plaža.
Za one koji vole plažne barove i opušteniju, egzotičnu atmosferu, Tigania je pun pogodak. Suncobrani od palminog lišća spuštaju se gotovo do same ivice peska, a ceo prizor podseća na scenu iz priče o Robinsonu Krusou. Sve je napravljeno od prirodnih materijala, izolovano je, jednostavno i lepo baš zbog te jednostavnosti.
Kada padne veče i sunce krene ka zalasku, najlepše je otići do gradske plaže u Neos Marmarasu. Spada u retko lepe gradske plaže, ima delova sa suncobranima, ali i slobodnih delova plaže. Plivanje u to doba dana, dok se nebo boji u narandžasto i roza a sunčevi zraci hipnotišu dok plešu po površini mora, ima nešto smirujuće što nijedno drugo doba dana ne može da ponudi.
A za hranu, naš favorit je restoran u Kalamitsiju: mesto gde stolice doslovno stoje u pesku, a talasi su vam nadohvat ruke dok ručate. Ima nečeg posebnog u tome da jedete sveže pripremljenu ribu dok vam se noge greju u pesku, a pogled puca pravo na more.
Tuga za onim što je prošlo i radost zbog onoga što tek dolazi mogu, ispostavilo se, sasvim lepo da koegzistiraju, negde na obali Sitonije, uz plivanje u zalazak sunca.
Sandra Đuričin, blog: Tamo daleko
Autor naslovne fotografije: © Stefanos Keramaris from Unsplash
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
