„Krov Srbije“, Kopaonik, dobio je ime po vekovnoj delatnosti koja se ovde upražnjavala – kopanju ruda zlata, srebra, olova i cinka. Zato je u lokalnom žargonu i ostao naziv Kopanik.
Na nadmorskoj visini između 1.700 do 2.000 metara ima 11 vrhova, a padine većine njih su zimi skijaške staze a leti livade prekrivene borovnicama, kupinama, malinama, pečurkama i klekom.
Najatraktivnije su Suvo Rudište, Karaman, Greben, Gobelja, Krst, Bećirevac, Lednica, Markove stene, prevoj Jarak, Srebrnac, Duboka i druge. Najviša kota Kopaonika (2.017 metara), Pančićev vrh, ime je dobio po Josifu Pančiću, lekaru po zanimanju, botaničaru po opredelenju, prvom predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kopaonik, zajedno sa Starom Planinom spada u najsunčanije planine u Srbiji. Istovremeno je planina na kojoj se najduže zadržava sneg, prosečno 212 dana u godini. Visina snežnog pokrivača ide i do 2 m.
Snega najviše ima u Januaru i Februaru. Budući da je klima na ovoj planini lekovita, te je kao takva pogodna ne samo za sportiste, decu i astmatičare, već i za sve koji vole odmor u zdravoj prirodi, organizuju se pešačenja do izvora Metođe i Semeteškog jezera, vožnje planinskim biciklom, škole košarke, tenisa i jahanja, programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a sportski tereni odlični su za pripreme ekipa.
Zbog velike razuđenosti reljefa Kopaonik pruža idealne uslove za paraglajding.
Kopaonik cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i uživanje i od proleća do zime mesto je održavanja brojnih kongresa, seminara i ekskurzija. Po mišljenju turističkih novinara, Kopaonik je destinacija na kojoj je, u punom smislu te reči, „Zabava na vrhu“.
Posetite naš YouTube kanal.