Aspen – vodič
Gradić se smestio u dolini između četiri planine Aspen Mountain, Highlands, Buttermilk i Snowmass. Ekskluzivna skijaška destinacija, igralište za bogate i slavne ima reputaciju jedinstvenu u skijaškom svetu.
Iza glamura, skupih hotela i dizajnerskih salona, kad zagrebete malo dublje, stoji zanimljiva i burna prošlost. Ute Indijanci su živeli na području Stjenjaka najmanje 800 godina pre nego što ih je snašla pošast imigranata. U nekoliko uspešnih kampanja vojska ih je skoro izbrisala sa lica Zemlje. Kad su beli osvajači nanjušili srebro 1879.godine ono malo što ih je ostalo premešteno je u rezervat u državi Utah. To naravno nikom nije preterano smetalo jer u Aspenu počinje srebrna groznica. U 14 godina Aspen raste do 16.000 stanovnika. Grade se tramvaj i opera. Sve izgleda idealno dok Američka vlada nije odustala od kupovine srebra kao pologa za dolare. Tada počinje dug put prema dole. Prekinulo ga je nešto novo i nepoznato do tada, a to je bilo skijanje.
1946.je otvorena prva skijaška žičara, tada najduža na svetu. Ubrzo se otvaraju hoteli, gradi se aerodrom i Aspen postaje pojam. IN mesto za bogataše i one koji to žele da budu.
Aspen Skiing Corporation je vlasnik koncesije na skijalište, žičara, restorana, škole skijanja te nekih hotela i apartmanskih rezidencija. Mesto je vrlo pažljivo očuvano tako da image starog rudarskog grada s dvospratnicama od crvene cigle dominira promidžbom. Ime Aspen je po vrlo raširenom drvetu sa severa specifične bele kore. Raste na visinama i preko 3000 m.
Mnogi bogati i slavni žive u Aspenu cele godine. Obližnji aerodrom povezan je brojnim linijama s većim gradovima Amerike i uz njega je jedno od najvećih parkirališta privatnih aviona. Holivudski glumci, naftaši iz Teksasa ili njujorški bankari odlete par sati do posla i vrate se za vikend.
Kako kažu lokalci, ovde žive ljudi koji imaju tri kuće i oni koji rade tri posla. Jedni bez drugih ne mogu i jedni druge poštuju bez suvišnih pitanja. Kuće, one s pogledom, su vredne desetke miliona dolara. Održavanje takvih imanja je takođe vrlo skupo, a za to su potrebni pouzdani radnici. Tu nastupaju oni koji „rade tri posla“. Kvadrat stana u Aspenu je skuplji nego u New Yorku, tako da u gradu postoji poseban fond kojima se potpomaže siromašnije građane kako bi mogli da plaćaju najam. Najjeftiniji najam stana s jednom spavaćom sobom je 1.750 USD/mesec.
Većina od oko 6000 stanovnika radi u uslužnim delatnostima. Poznati glumci i pevači se ovde osjećaju vrlo sigurno jer ih nitko ne napada. Skijaju, piju u apres ski barovima, izlaze u restorane i što svi vole, ostavljaju bogate nagrade osoblju. Nije retkost da Kevin Costner ili Bruce Willis ostave konobarici i 1000 USD bakšiša. Zarade zaposlenih su primerene ceni života. Naprimer škola skijanja naplaćuje 900 USD za 6 sati privatnog učitelja skijanja za jednu do pet osoba. Čini se mnogo, no sam učitelj od toga dobije 300 USD plus bakšiš. Od toga može da živi i brine o porodici. Takva ponuda privlači bogataše iz čitavog sveta. Pogotovo iz Meksika i Južne Amerike, te nešto manje Evropljana.
Luksuzni hoteli Little Nell’s, St.Regis, The Innsbruck, legendarni Jerome, te rezidencije kao Dancing Bear su mesta u kojima najradije borave bogataši koji nemaju nekretnine. U pešačkoj zoni svi poznati brendovi od Prade do Ralph Laurenta imaju zimske butike i odgovarajuću ponudu. Tu sam prvi put video Pradine gojzerice za hodanje, ali i prodavnicu Gorsuch. Poznata je po tome što oprema skijašice do najmanjih detalja. Naime, deo gostiju koji odsedaju u najskupljim hotelima ne donosi svoju skijašku opremu. Uđu na jedna vrata u farmerkama, a izađu na druga u kompletnoj skijaškoj opremi od čarapa do rukavica. Prosečna cena garderobe za skijanje je desetak hiljada dolara.
Zanimljivo je da takve klijentice često ne nose te stvari kući. Ostave ih u hotelu jer ionako sledeće godine više neće biti u modi. A i ko bi to nosio u recimo Los Angeles ili Mexico City. Tada se sve skupi i pošalje u Thrift, prodavnicu u kojoj se sve nudi u pola cene. Prihod ide u dobrotvorne svrhe tj. nazad u zajednicu. Mnogo donacija u garderobi, knjigama, nameštaju, opremi za kuću i slično dobiju na kraju sezone od vlasnika vila kojima je to drugi dom. Prodavnica je poznata diljem Amerike kao jedana od najboljih second hand prodavnica.
Cene hotela su primerene klijenteli. U punoj sezoni 1000 USD po osobi na dan je neki prosek troškova. Soba oko 500, najam skija oko 70 USD/dan, karta za žičaru 150/dan, doručak 30, ručak 50, večera 100, vina u restoranima od 100 na više, pivo 15…nakupi se.
No nije baš sve tako skupo, te cene su top end u najboljim hotelima i restoranima. U mestu može da se boravi mnogo jeftinije, pogotovo izvan pune sezone. Ima odličnih apartmana, za 4 do 6 osoba već za oko 200 USD na dan. U njima možete da kuvate svoju hranu, skije mogu da se donesu sa sobom. Ski karta je na žalost neizbežna, kao i pivo za 10 USD u Red Onionu, glavnom lokalnom pubu. Ne moraju da se jedu pečeni krompirići s tartufima. Može i hamburger. Postoji ponuda za svakoga pa su tako ispod četiri skijališta naselja hotela i apartmana različitih cena.
Petnaestak kilometara udaljen je Snowmass – lepo skijalište širokih i dugih staza. Buttermilk je više za početnike, a Highlands je poznat po X Games. Highlands je skijalište za ljubitelje ekstremnih staza i dubokog snega. Powder je ovde najbolji. Na Aspen Mountain se svake godine održavaju trke skijaškog kupa. Svi se rado setimo legendarne pobede Ivice Kostelića 2001. godine kada je sa startnim brojem 64 osvojio Aspen. I dan danas kad dođemo na trke koje se održavaju zadnji vikend u novembru mnogi se sećaju tog podviga. Mnogi, ali ne svi, jer mnogi na dan trke nemaju pojma da se ona uopšte održava.
Skijanje u Americi nije masovna pojava kao u Evropi. Aspen je na primer dva dana vožnje od Kalifornije, tako da ovde nitko ne dolazi kolima. Samo avionom, na Denver International koji je udaljen 5 sati vožnje ili malim avionom na lokalni aerodrom. Prevoz luksuznim kombijem Colorado Mountain Express od aerodroma do hotela košta stotinjak dolara u jednom smeru.
Zato glavna Silver Queen gondola nema parking. Zabranjeno je da se baca so ili bilo kakvi hemijski proizvodi po ulici, pa zimi ostanu bele.
Goste gradom prevoze hotelski busevi ili limuzine, a gradom kruže besplatni autobusi koji povezuju i okolna skijališta pa kola ustvari nisu poterbna. Ni ne može nigde da se parkira osim na hotelskim parkiralištima.
Gastronomski izbor je vrlo bogat i različit. Tradicija je da se pojede možda najbolji burger u Stenjacima, u J Baru hotela Jerome. Sam ulaz u hotel je kao u doba srebrne groznice. Dugi šank s ogledalom, kao u salunima. Visoki stolovi oko kojih su vrlo udobne stolice s kožnim naslonima, burger od kojeg bi se nahranila barem trojica gladnih kauboja i obavezni krompirići s tartufima. Koliko god blasfemično zvučala kombinacija običnih pečenih krompirića posutih tartufima, toliko je taj prilog jednostavno božanstven i svakako treba da ga probate. Tajna dobrog burgera je prvenstveno kvalitet mesa. U J baru se koristi samo Black Agnus govedo s okolnih pašnjaka. Pravi burger je daleko od onih iz restorana brze hrane. Na nekoliko mesta u Aspenu može da se pojede Wagyu burger od mesa japanskih Kobe goveda.
Ima i nekoliko divnih italijanskih restorana kao što su Campo de Fiori u kom godinama radi Zoran iz hrvatskog Primorja i L’Hostaria. Japanci su zastupljeni s najboljim. Matsuhisa iz lanca Nobu za koji treba nedeljama unapred rezervisati sto, Kenichi takođe odličan, te još nekoliko manjih sushi barova. Ne treba da zaboravite pekaru Paradise. Muffini, kroasani poput pariških, čokoladni cookies, brownie i još svakakva fina čuda za početak dana. Osim mnogo finih ima dovoljno i običnih restorana: Ute Bar i Grill, New York Pizza i Steak Pit s najboljim T-bone stejkovima.
Posebnost ponude u državi Kolorado je legalno korištenje marihuane što ,treba da se prizna, privuče mnoge posetioce iz okolnih država. Pošto je pušenje uglavnom svuda zabranjeno, pa čak i napolju na javnim mestima, marihuana se ne koristi za pušenje nego kao dodatak raznim drugim proizvodima. Postoje posebne prodavnice koje se normalno reklamiraju kroz medije. U njima može da se kupi svašta: sokovi, kolačići, razne bombone, keksići, žele bombone, gumi bombone…sve u što može da se doda marihuana, a ukusno je.
Stanovnici Kolorada s kojima sam pričao nemaju ništa protiv legalizovanja marihuane. Tvrde da je donela mnogo koristi za državu. Navodno je zarada od poreza u miliardama dolara koje su usmerene u razvoj školstva. Broj delinkvenata i kriminalnih radnji nije povećan. U Koloradu možete legalno da kupite i upotrijebljavate travu na svom posedu, no čim pređete granicu bilo u automobilu ili avionu, u prekršaju ste. Zanimljivo je videti polja staklenika na putu za Aspen s istaknutim vrstama i proizvođačima marihuane. Većina prodavnica ima i svoju proizvodnju, iako se među sokovima i bombonima već nazire par brendova proizvoda kontrolisanog porekla. U Samom Aspenu postoji 6 prodavnica, ali nisam primetio da ljudi stoje u redovima, ni ikakvu euforiju po ulicama. Izgleda da kada tako nešto postane legalno izgubi na atraktivnosti. Kod vožnje automobila baš kao i kod alkohola tolerancija je nula.
Aspen – gdje i kako treba skijati kroz glamur – Travel Advisor iz prve ruke.
Posetite naš YouTube kanal.
http://www.travel-advisor.eu/sr/nassfeld-suncani-raj-u-koruskoj/
