Kažu da Holi u Indiji ume da bude opasan, da ume da iznenadi i čak postoje saveti da se skloni u sobe dok traje šarenilo na ulicama. Ali kako da odoliš jednom od najpoznatijih festivala na svetu, proslavi boja, svetlosti i dolaska proleća? Kako da zatvoriš prozor i sediš mirno dok napolju ceo grad pleše?
Naše putovanje odvelo nas je u Puškar, mali grad u Rajasthanu, poznat po svetom jezeru. Nas nekoliko krenulo je u šetnju, posmatrajući sve svečanosti za Holika Dahan, veče pred Holi kada se pale vatre koje simbolizuju pobedu dobra nad zlom – konkretno, pobedu posvećenog dečaka Prahlada nad demonicom Holikom. Puškar kao sveto mesto čini ovaj ritual još svečanijim.
Na samoj obali jezera bila je tradicionalna ceremonija Holika Dahan. Atmosfera je bila svečana i mistična.
Naišli smo i na uniformisan orkestar u centru koji je svirao uz ogromnu logorsku vatru.
U Puškar žene često dolaze iz okolnih sela i gradova organizovano, u žutim, narandžastim ili crvenim sarijima, jer su to boje koje simbolizuju:
- Svetlost i blagostanje (žuta),
- Energiju i snagu (narandžasta),
- Zaštitu i tradiciju (crvena).
Donele su simbolične ponude u zamotuljcima i bacale u vatru.
Kad smo se vraćali, logično nam je bilo da završimo obilazak kruga oko jezera, jer je s te strane hotel bio bliži. Međutim, iznenada – ulice su se promenile. Prodavnice i restorani, sve što je do tada vrvelo od života, nestalo je pred našim očima. Umesto osvetljenih tezgi i mirisa začina, dočekale su nas mračne, poluprazne ulice.
U tom trenutku, prišla nam je žena, tiha i zabrinuta. Rekla je da nije bezbedno tuda šetati, a tek sutra, kada počne Holi, nastaje pravi haos. Posavetovala nas je da ostanemo u sobama i pustimo da slavlje prođe bez nas. Ne idite na Holi!
Ali čekaj… Zbog Holija smo došli!
Holi nije samo festival. To je ritual, proslava života, trenutak kada se brišu razlike među ljudima, kada boje postaju jezik univerzalne radosti. To je kraj stare, loše karme i otvaranje vrata nečemu novom, boljem.
I da nismo izašli – kakva bi to greška bila! Jer ono što nas je dočekalo sledećeg dana teško je opisati rečima. Grad se probudio u eksploziji boja i zvukova. Svuda oko nas odjekivali su doboši , srce nam je igralo u ritmu tam tama. Ljudi na ulici su nas dočekivali uz osmeh i poklik: „Happy Holi!“
U trenu, lice, kosa, odeća – sve nam je bilo obojeno u lila, zeleno, ciklama, narandžasto, žuto. Niko nije prolazio neprimećen. Svako koga sretnete dodaje novu boju na vaše lice, a vi postajete deo žive slike grada.
U centru su bili mahom muškarci, Indijci.
Moram da naglasim: osećale smo se sigurno jer nismo bile same. Putovale smo u grupi, a među nama je bilo pet muškaraca, uključujući i jednog Indijca. Ta zaštita značila je mnogo u moru nepoznatih ljudi.
Na sporednom trgu su bile žene. Pozvale su nas da im se pridružimo u plesu, i to je bio trenutak koji se urezao zauvek – kao da nas je sama Indija zagrlila i poželela dobrodošlicu. U tom vrtlogu muzike, boja i smeha, nestali su svi strahovi.
Holi je festival koji se pamti ne po bojama na koži, već po radosti u srcu.
I zato – pogledajte slike i zamislite se u toj šarenoj masi.
Da li biste vi otišli na Holi?
Blog: https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko/
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
Kapije, bogovi i legende: putovanje kroz šinto hramove Japana
