Petru možete obići na dva načina.
Došao je i taj dan, dan za susret sa svetskim čudom. Većina bira klasičnu rutu od Riznice ka unutrašnjosti i nazad, ali mi smo se odlučile za „kontra smer“:
od nazad, od Manastira ka Riznici. Savetovali su nas da je bolje spuštati se niz onih famoznih 800 stepenica nego ići uz njih. Samo nam malo treba da stignemo do Manastira. Ipak, to „malo“
do Manastira potrajalo je sat i po hoda kroz provalije i suve, nestvarne krajolike.
Akustika koja ne prašta, „zelene“ pomorandže i Manastir
Planina ima svoje uši. Dok me je prijateljica slikala sa ogromne udaljenosti, bila sam zatečena, svaki „klik“ njenog telefona čuo se kristalno jasno. Akustika je toliko neverovatna da bi vas u
ovoj tišini svaki, pa i onaj najdiskretniji zvuk koji ste pokušali da zadržite za sebe, odao. Usput smo sretale beduine koji prodaju čajeve i sokove. Pomorandže su im zelene, ali neka vas to ne
zavara; sok je toliko sladak da odmah vraća energiju. Stići do Manastira (Ad Deir) pre gužve je poseban uspeh. Bio je obasjan suncem, veličanstven i, samo naš. Uhvatile smo taj mir. Najlepše
slike nastaju iz pećine preko puta; u donjoj beduini očekuju bakšiš, ali odmah iznad postoji deo gde je ulaz slobodan.
Beduinski marketing i WC iza zavese
Spuštanje niz 800 stepenica, posle Manastira, donosi susret sa „ženskim preduzetništvom“. Beduinke prodaju sve, od magneta do ukrasa za jelku, uz krilaticu „Women support women“.
Jedna me je posebno iznenadila; nakon što sam je uslikala uz osmeh, dok je tražila da vidi sliku, očekivala sam negodovanje, a dobila sam: „Lepa sam, stavi me na Instagram!“
Kada vas nakon sati hodanja po steni pritisne potreba za toaletom, a oko vas je samo krš, rešenje se krije „iza zavese“. U jednom kafiću su me uputili upravo tamo, gde me je u toj potpunoj
nedođiji dočekao uredan toalet sa vodom i školjkom. Prava mala pobeda civilizacije usred pustinje.
Izazov na klizavom kamenu
Iako su prizori nestvarni, Petra traži oprez. Stepenice nizbrdo često nisu stepenice, već zaobljene ploče prekrivene peskom. Gledala sam jadne magarce kako proklizavaju pod turistima i shvatila
da je pešačenje, ma koliko naporno, jedina ispravna opcija. Na jednom delu stene su toliko šarene da podsećaju na Peru. Srećna sam što nisam ranije čitala o težini staze, možda bih
odustala, a vredelo je svakog koraka. Krenule smo u 9 ujutru, a izašle u pola pet popodne, umorne, ali ispunjene. Petra nisu samo Riznica i Manastir. Petra je čitav grad. Videle smo i
kraljevske grobnice, hram, amfiteatar, kolonadu, planinu u obliku kamile…
Onaj „Haaa“ momenat kod Riznice
Za one koji nisu u formi, postoji opcija električnih vozila od ulaza do Riznice, i nazad, za oko 30 evra, čime Riznica postaje svakom dostupna. Ništa ne može zameniti trenutak kada prođete kroz
crveni klanac Sik, sa stenama visokim preko 80 m, i ugledate Riznicu. Koliko god sam se čudila ljudima koji plaču na taj prizor, i sama sam stajala sa očima punim suza i knedlom u grlu.
Veličanstvena je. Na vrhu se vidi ćup koji su ljudi godinama rešetali mecima, verujući da krije zlato. Zato se i zove Riznica iako je izgrađena kao mauzolej.
Noćna Petra je posebna priča. Svetlosni šou uz muziku objašnjava kako su Nabatejci klesali grad odgore nadole. Fascinantno je i urađeno svetski.
Mit o beduinima i Tojota u pećini
Mladi švajcarski istraživač Johan Ludvig Burkhard je 1812. godine rekao svom vodiču da je dao zavet da će žrtvovati kozu na grobu proroka Arona, za koji je znao da se nalazi u Petri, iako nije
znao gde se tačno Petra nalazi i tako je svetu ponovo otkrio ovaj drevni grad. I dok vas zabavljaju priče kako se uz pomoć varke sa kozom ponovo otkrio ovaj grad, i realnost vas
ponekad nasmeje. Videti Tojotu parkiranu duboko u jednoj pećini kvari mit o tome da beduini tu zaista žive, ali vam bude drago što su se modernizovali. Petra je bila najbolje čuvana tajna
vekovima, a procenjuje se da je 85% grada i dalje pod zemljom. Dok šetate glavnim stazama, zapravo hodate iznad nekadašnjih pijaca i domova običnih ljudi koji su i dalje duboko sakriveni
pod naslagama peska i vremena, čekajući neke nove istraživače.
Sandra Đuričin, blog: https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko/
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
Džeraš: najbolje očuvan rimski grad na Bliskom istoku, gde kamen peva, a greške postaju uspomene
