Japan je zemlja gde se na svakom koraku sudaraju tradicija i futurizam.
Pa čak i kad je u pitanju odeća. Kako vam se dopada da se obuku mladi? Moderno, tradicionalno u kimona ili svečano?
Našoj maloj grupi koja je osvajala Japan se baš dopala ideja da ispoštujemo japansku kulturu i pridružimo se nošenju kimona.
Ali da li je sve išlo glatko? Pa, ne baš.
Kad smo birali kimono, prodavačica nam je ograničila koja da gledamo. Meni se svideo baš sa druge gomile. Ne, hvata se ona za glavu. Ne može taj. Zašto? To je letnji.
Meni je odgovarao. Ali to nije kimono. To je jukata. I to mi je odgovaralo. Gledala me je zabezeknuto.
Dokrajčila sam je kad sam i ja, kao što je Kristina dobila, tražila čarapice sa prstom za japanke. Ne, ne može, ne idu uz jukatu. Ali ja znam japanski i kazala sam joj da će mi biti hladno na noge.
Šta će ona? Otvorila je fioku i dala i meni čarape. A tek kad sam na sve to tražila čarape i za Petrovu jukatu, da ni njemu ne bude hladno na noge!
U međuvremenu je stigla i druga prodavačica i ne može da se načudi našim izborima, jukatama i to još sa čarapama, ali prva je samo slegala ramenima.
Pri tom sam čarape skinula čim smo krenuli jer su mi jako klizile na letnjim drvenim japankama. Lak za kosu što mi je stavila mi je smrdeo na otrov za bube. A kažu da ne vole jake mirise. Čak sam ga i ja, sa mojim oštećenim njuhom od korone, osetila. Čula sam da jako stiskaju pojas i mnogi se žale da ne mogu da dišu i da ih boli kičma. Zato sam se ja bila nabrbila iz sve snage. Skontala je ona, htela da zategne, ja nisam dala, stomak je ostao naduvan.
– Spašće vam kimono.
– Ja ću ga vratiti.
Naučila me kako se kimono gura ispod pojasa ako spadne.
A njima je takođe vrlo bitno sa koje strane ga zatvore. Samo mrtvacima zatvore sa druge strane.
Tako doterani, šepurili smo se po hramovima i starim ulicama Kjota. Čak su mi jedna starija Japanka i jedan mlađi čovek rekli da sam baš lepa, pa sam bila ponosna.
Da bih se potpuno uklopila u atmosferu, kupila sam krastavac na ulici i grickala ga kao i oni. Bio je osvežavajuć i prijao mi je. Čak i u letnjoj varijanti, u jukati, mi je sa peškirima oko struka i u kombinezonu ispod, bilo toplo, pa kad smo i ogladneli, vratili smo kimona i jukate, em da ih ne bismo uprljali hranom, em što nam je bilo toplo.
U Japanu kimono živi. Ovde turisti i lokalci rado uzimaju kimona na jedan dan, šetaju ulicama Gion distrikta i fotografišu se ispred hramova. A sada zamislite – mi, sa čarapama i našim izborima, među njima, smeškajući se i učeći sva ta pravila i rituale.
Japan možda živi u budućnosti, ali kimono pokazuje da tradicija i dalje živi, da je preciznost deo svakog detalja i da učenje tih malih rituala donosi zadovoljstvo. I baš u tome leži njegov bezvremenski šarm.
Nama je nošenje kimona jedna od najlepših uspomena iz Japana. Kakva su vaša iskustva?
Tekst i fotke: Sandra Đuričin
| Posjetite Sandrin blog: | https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko |
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
