Koraci kroz vreme: otkrivanje tajni japanskih hramova
Pored atrakcija kao što su WC šolje sa gomilom dugmića, najprometnija raskrsnica na svetu i restoranima gde su konobari roboti, tu su i hramovi koji ponosno stoje stotinama godina i još uvek privlače pažnju turista.
Većina Japanaca sebe ne smatra posebno religioznim. Više je ispunjavanje verskih običaja deo tradicije i kulture. Odlaze u hram za Novu godinu, za čin venčanja, za rođenje deteta ili za obrede u slučaju smrti.
Najzastupljenije vere su im budizam i šintoizam (koji je autentična japanska vera u prirodne sile). Japanci često praktikuju više vera; recimo, svadbe su u šinto hramu, sahrane u budističkom, a obeležavaju Božić kao katolici.
Najznačajniji hramovi japanskog Zlatnog trougla (Tokio, Kjoto, Osaka), uz priče i legende koje ih čine posebnim:
Budistički hramovi
Senso-ji u Tokiju je najstariji i najpoznatiji budistički hram u gradu, smešten u četvrti Asakusa. Najpoznatiji je po Kaminarimon kapiji (Kapija Groma) sa ogromnim crvenim fenjerom, koji je i simbol Asakuse.
Hram je popularan i zbog omikuji proročanstava. Omikuji (papirić sa proročanstvom) je oblik komunikacije sa bogom: kroz njega hram daje smernice i upozorenja, ali uvek ostavlja ljudima izbor kako će postupiti.
Postupak je sledeći: platiš, tako što ubaciš novčić u rupicu, jer se veruje da ćeš tako postupiti – nema nikoga da proverava jesi li zaista platio. Izvuče se štapić sa brojem, pa iz fiokice sa istim brojem se uzme papir sa proročanstvom.
Ako je proročanstvo loše, običaj je da papir vežete i ostavite. Veruje se da loša sreća ostaje u hramu i da vas neće pratiti.
U hramovima širom Japana, poput Senso-ji u Tokiju, posetioci mogu skupljati prelepe zapise u kaligrafiji, goshuin, kojima se dodaju pečati hrama, i koji se upisuju u lepe sveske i predstavljaju jedinstven suvenir i uspomenu na svako sveto mesto.
Hōkan-ji je hram u Kjotu, poznat po svojoj elegantnoj petospratnoj pagodi i kao simbol Kjota često je motiv na razglednicama. Pagoda datira iz 6. veka, ali je više puta obnavljana zbog požara, pa današnji izgled potiče iz 15. veka.
Legenda kaže da se jedne noći iznenada pojavio ogromni zmaj koji je hteo da se spusti na Kjoto. Međutim, duh hrama se podigao iznad pagode i suprotstavio mu se. Zmaj je na kraju pobegao, a od tada se pagoda posmatra kao zaštitnik tog dela grada i simbol je sigurnosti.
Od budističkih hramova izdvaja se i Kiyomizu-dera – „Hram čiste vode“ u Kjotu, nazvan po potoku koji teče ispod hrama.
Ispod glavne drvene terase hrama teče vodopad Otowa, koji se deli na tri zasebna izvora. Posetioci mogu piti vodu sa jednog od tri izvora – ali ne sa sva tri odjednom, da bi se izbegla pohlepa.
Svaki izvor ima posebno značenje:
- Dug život
- Uspeh u učenju
- Sreća u ljubavi
Ljudi obično koriste male posude sa dugom drškom (metalne ili drvene) da zahvate vodu i piju.
Poseban je i hram Otagi Nenbutsu-ji u Kjotu sa njegovih hiljadu i dvesto kamenih statua. Svaka statua je jedinstvena, sa drugačijim izrazom lica i pokretom ruku, često smešna ili neobična.
Statue simbolizuju molitvu i zajedništvo – svaka statua je mali glas vernika koji traži zaštitu i sreću, a sve zajedno čine hiljadu lica milosrđa. Legenda takođe kaže da smeh i razigranost statua donose sreću i tugu pretvaraju u radost.
Zlatni paviljon u Kjotu, poznat kao Kinkaku-ji, jedan je od najlepših hramova u Japanu. Prekriven je zlatnim listićima i ogleda se u mirnom jezeru. Nekada je bio vila šoguna, a danas je simbol lepote japanske tradicije.
Blog: https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko/
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
