Putnik ili turista

Vrlo često se povede diskusija oko toga da li je bolje biti putnik ili turista. Da li je status putnika nešto više u odnosu na turista? Ko dodeljuje taj status i slične varijante istih dilema.

Kad dođete u neki grad prvi put onda uglavnom znate zbog čega ste došli i šta treba da vidite. U Parizu treba da vidite Eiffela i Mona Lizu (i još mnogo toga). To rade turisti, ali to rade i putnici, jer je normalno da svi žele da vide ono što je “best of”. Naravno, u Parizu ima dovoljno toga da se vidi, pa ni meseci ne bi bili dovoljni za sve. Da li bi se radije pili u nekom opskurnom bistrou u Latinskoj četvrti umesto videli atrakcije? Možda, zavisi o afinitetima, no da li se po tome razlikuje putnik od turiste? Teško.

Sasvim je u redu želeti i videti sve najveće turističke atrakcije. Toga se ne treba stideti niti vas to čini manje vrednima od “putnika”. U stvari putnici i turisti se ne razlikuju po ničemu osim po možda vremenu potrošenom na putovanje. Ako imate dovoljno vremena da boravite u Parizu, pa osim poseta svetski vrednim atrakcijama i muzejima stignete da lutate kroz St.Germain i tražite lokalne bistroe, onda je to odlično. Ako ne, onda za to kratko vreme treba da se vidi ono zbog čega ste došli u Pariz. Ili bilo koji drugi grad ili državu.

Putujte i uživajte

Slično je s brojanjem država. Mladi “blogeri” prvo u opisu sebe napišu koliko su država posetili. Kome je to važno i šta li to uopšte znači? Ništa posebno. Biti u New Yorku i reći da ste bili u Americi samo je teoretski tačno. Putovanje po Americi je puno veće iskustvo. Da bi razmeli zelmlju treba više od posete jednom gradu, koliko god nekome bio atraktivan.

Putujte i uživajte. Nije putovanje za svakoga. Upoznao sam ljude kojima ne bi bio finansijski problem da putuju bilo gde, ali nikad ih to nije zanimalo. Putovanja su stvar ukusa. Neko voli automobile, zlato, cipele ili bilo koja druga materijalna dobra, a neko voli putovanja. Oni koji ne vole će da kažu onima koji putuju da od nečega beže.

Slažem se time. I čitav život bežim od rutine svakodnevice. Znatiželja i želja za učenjem je uvek bila jača, jer svako putovanje je škola. I kad sam se deseti put vratio u Pariz ili dvadeseti u Ameriku, opet sam video nešto prvi put i naučio mnogo toga. Na putovanjima oko sveta sam proveo više od deset godina života, pa imam neko iskustvo. Ne znam koliko je to zemalja i nije mi bitno, jer u neke se zemlje vraćam rado više puta i nije mi ih dosta, a u nekima sam bio jednom i nemam se želju da se vratim.

Putovanja su život

Kad vidite i doživite neku destinaciju sami, nitko više ne može da vam soli pamet o tome. Ni drugi putnici, ni reportaže ni video jer svako ima svoj doživljaj i nekome  neko mesto može da se sviđa, a nekom ne. O tome ne može da se raspravlja, a pogotovo da se osuđuje druge.

U školama svi uče iz iste knjige, na putovanjima svako čita svoju knjigu iskustva koja nas oblikuje u osobe kakve smo danas.

Putnik ili turista ? Nema razlike. Sve je to isto. Glavno da se putuje.