Dunavom plovi tišina, a na levoj obali, Novi Sad se polako budi
Drugi grad Srbije po veličini, a po duhu sasvim poseban. Ovde se govori srpski, mađarski, slovački, rumunski, rusinski. Sve u istoj ulici, ponekad u istoj kafani. Multikulturalnost je ovde tkivo svakodnevice, miris riblje čorbe iz susedovog lonca, pozdrav na jeziku koji nije tvoj, ali koji razumeš.
Petrovaradinska tvrđava, čuvar sa visine
Grad se ne može zamisliti bez nje. Petrovaradinska tvrđava stoji na desnoj obali Dunava kao svedok burnih vekova, ponosno nadgledajući Dunav i Novi Sad sa svojih visokih bedema. Vojni inženjering, preciznost iz 18. veka. Tuneli koji se pružaju kilometrima ispod tvrđave. Sat na kuli koji pokazuje vreme naopako, za brodare na reci kojima je važnije koliko je sati nego minuta pa je kazaljka za sate veća. Odavde se ceo grad vidi kao na dlanu: krovovi, zvonici, mostovi i Dunav.
Svake godine, početkom jula, tvrđava postaje centar sveta. EXIT festival privlači stotine hiljada posetilaca iz čitave Evrope. Muzika traje do zore, svetla preplavljuju bedeme.
Pešačka zona bez žurbe
Zmaj Jovina ulica je srce pešačke zone. Kafići prelaze jedni u druge, knjižare nude naslove na više pisama. Novosađani su ovde, sede, razgovaraju, ne žure. Čućeš dobacivanje u prolazu: „Gde si, Gari, šta ima?“, dok se naručuje kafa. Postoji neka posebna vrsta gradske sporosti koja ne znači letargiju, već usidrenost. Na Trgu slobode, Gradska kuća gleda na crkvu Imena Marijinog. Turisti fotografišu, deca jure golubove, stariji par sedi na klupi i posmatra ih.
Grad kulture, grad pitanja
Novi Sad je bio Evropska prestonica kulture 2022. godine. Ta titula je donela projekte, renovacije, scene i debate. Šta je kultura u gradu koji je 1999. gledao kako mu ruše mostove? Kako se gradi kulturni identitet nakon traume? Na ta pitanja grad još uvek odgovara: novim pozorišnim komadima, muralom na fasadi, studentskim filmom prikazanim pod vedrim nebom.
Univerzitet je tu, i mladi su tu. Videćete ih noću u kafanama Laze Telečkog, uz vino sa Fruške gore koja se, nepun sat vožnje odavde, proteže iznad ravnice. Danju mnogi od njih sede za ekranima u IT kompanijama po kojima je Novi Sad poslednjih godina postao prepoznatljiv i van Srbije.
Između ravnice i brda
Novi Sad leži na rubu Panonske nizije. S jedne strane Fruška gora s manastirima i vinogradima. S druge, ravnica koja se gubi u nedogledu, pšenica, nebo. Grad je između. Između sporosti panonskog grada i živosti univerzitetskog centra. Novi Sad se diči i svojim parkovima: Dunavski, Futoški, Limanski i Kamenički park, koji su prave zelene oaze u kojima gradska buka na trenutak utihne. Novosađani su ljubazni, ali pomalo nostalgični. Mnogi će vam reći da su nekada „znali svakog na ulici“. Danas grad teži ka pola miliona duša.
Dunav i Štrand
Bez Dunava, Novi Sad bi bio samo još jedan grad u ravnici. Nemoguće je ne pomenuti čuveni Štrand, jednu od najlepših uređenih rečnih plaža na celom Dunavu, koja belim, najsitnijim peskom razmazi stopala. Tu su trava i drveće koje pravi prirodan hlad, kakav nijedan suncobran ne može da zameni. A gde još ima picigena u vodi, nožnog tenisa na pesku i badmintona na travi, sve na jednom mestu, u jednom danu?
Sve uz Balaševićevu čuvenu „ja vas kanda znam sa Štranda“. A kada se spusti veče, dovoljno je samo prošetati uz Dunav, Kejom, jednim od najlepših šetališta u ovom delu Evrope, pa da sve brige jednostavno odu niz reku.
Posjetite naš YouTube kanal. Pretplati se na TIK TOK.
Uključite se u naše grupe na Fejsu: Vodič po najljepšim skijalištima, Savjetnik za putovanja Travel Advisor, Savjetnik za putovanja Europom i Savjetnik za putovanja Hrvatska.
