Skriveni mir Mentona i Ezea
Dok Nica samouvereno blista, Kan prostire svoje crvene tepihe, a Monako odiše luksuzom i novcem, Azurna obala svoje najlepše tajne čuva za one koji su spremni da skrenu s glavnog puta. Menton i Eze nisu mesta koja vrište svoja imena. Oni su tihi biseri Mediterana, mesta koja ne osvajaju pretencioznošću, već onim retkim osećajem da ste pronašli nešto dragoceno.
Menton: Francuska bombona od limuna
Menton je, najjednostavnije rečeno, francuska bombona od limuna. Gradić je upravo to: slatkiš za oči. Deluje kao da je pažljivo oslikan za razglednicu: stepenice koje se ka bazilici uzdižu poput crkvenih orgulja i fasade u nijansama žute, narandžaste i roze, koje se takmiče koja će jače zasijati na suncu. Svaki prolaz i svaki kameni luk postaju prirodni ram za fotografiju uz tirkizno more koje svetluca u daljini.
Ceo grad miriše na citruse. Kao i Amalfi, Menton živi u znaku limuna. Od sapuna i mirisnih ulja do likera i slatkiša, sve je u njegovom znaku.
Ipak, jedna me je dilema pratila celim putem: sladoled od lavande. Posmatrala sam tu neobičnu ljubičastu boju, pitajući se da li je cvet zaista ukus ili samo boja kao estetski adut. Na kraju je ta mala tajna ostala neotkrivena kao poziv da se bar još jednom vratim.
Eze: Kamena straža nad ponorom
Dok Menton zavodi toplim bojama, Eze osvaja svojom stamenošću. Ovaj srednjovekovni gradić, uklesan visoko u steni, zbog čega ga upoređuju sa orlovim gnezdom, sazdan je od grubog kamena i ponosnih kaktusa. S razlogom nosi titulu jednog od najlepših sela Francuske. Njegove uličice su uske, tajnovite i tihe, sa tek ponekom galerijom ili restoranom koji se krije iza teških drvenih vrata.
Eze je inspirisao i parfemsku industriju, ovde se nalazi i poznata parfemska manufaktura Fragonard.
Pravo blago Ezea čeka na samom vrhu u botaničkoj bašti na mestu nekadašnje tvrđave. Tamo, među egzotičnim rastinjem, puca prelep pogled. Krovovi od terakote, beskrajno plavetnilo i ostrva na horizontu stvaraju prizor za pamćenje. Možda je naš Kotor grandiozniji u svojoj razmeri, ali Eze ima tu posebnu nežnu energiju i minijaturnu slikovitost koja vas natera da zastanete i samo posmatrate.
Kad plan prestane da bude važan
Najlepši delovi putovanja često su oni koji nisu zapisani u planeru. Kada je na sinovljevom telefonu ponestalo memorije baš u najlepšem trenutku, morali smo da zastanemo i „istovarimo“ uspomene. Baš tada, kao po nekom tihom scenariju, naišli smo na drvene ležaljke pored vodopada. Taj neplanirani predah, dok nam je sunce milovalo lica, okruženi zelenilom a voda šuštala, vredeo je više od bilo kog obeleženog mesta na mapi.
Na kraju dana shvatite da se na Azurnoj obali stalno susrećete sa istim licima. Isti putnici koji su jutros pili kafu u Nici, sada prolaze pored vas u Mentonu ili Ezeu. Možda smo svi mi, zapravo, tražili predah, onaj skriveni mir daleko od sjaja i glamura Francuske rivijere pre nego što nastavimo dalje, pravo nazad u taj blještavi zagrljaj Nice i Monaka.
Sandra Đuričin, blog: https://sandra-putuje.github.io/tamo-daleko/
