Usled pravih tropskih julskih temperatura, pravi je momenat setiti se prolećnog majskog vikenda.

Tog majskog četvrtaka popodne dobijam poziv od brata iz Temišvara da posetim Festival budućnosti, tamburaški koncert koji se održava u subotu u 16h u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu. S obzirom da imam i tetku tamo, pozivam je da mi se pridruži. Predlaže mi da dodjem prvo na ručak u 14h, pa ćemo zajedno na koncert.

Odmah zovem da rezervišem omiljeni rent-a-car @500.for.you, medjutim kako nema nijedan slobodan, odlučujem da je idealan momenat da isprobam novi brzi voz. Proveravam na sajtu Železnice Srbije kada su polasci, i vidim da ima prilično često, na svakih 30ak minuta, jedino što me buni je stanica Beograd Centar – nisam bila sigurna da li je u pitanju stanica kod Vukovog spomenika ili Prokop.

Zovem u subotu ujutru oko 8:15 na sam dan puta da proverim koja je stanica Beograd Centar – u pitanju je Prokop, takodje spominjem da idem biciklom i pitam koja je procedura s obzirom da sam na sajtu videla da je dozvoljeno. Kaže ženski glas da slobodno udjem u voz i da se plaća kod konduktera. Takodje, onako usput pitam da li je potrebno da rezervišem ili da kupim na blagajni ili u samom vozu, jer sam odlučila da idem ovim od 13:15 koji stiže za 36min. Ispostavlja se da nema više karata uopšte jer je veoma popularno ovih dana voziti se vozom. Objašnjavam joj da moram u 14h da budem na ručku, kaže da mogu regionalnim, ima mesta od 10:15 i putuje se oko sat vremena.

Počinjem da se spremam, razmišljam kako je neverovatno što uopšte nema mesta. I dok sam doručkovala, odlučila šta ću da obučem tek sam oko 10:15 zapravo izašla iz kuće.

Odlučujem da ignorišem ovu informaciju o rezervacijama i nedostatku karata, i odlazim direktno na stanicu, jer nemoguće je da neće biti baš nijedno mesto slobodno za mene i bajs. Objasnila sam blagajnici da ja i bicikl idemo u NS i da treba u 14h da budem na ručku. Ispostavilo se da ipak ima mesta i kupujem kartu za 12:15 ali za regionalni voz, a za povratak sam uzela brzi – Soko u 21:30.

Kaže blagajnica kako je do kraja maja cena karte 300din pa je stoga veoma veliko interesovanje, i treba rezervisati unapred, a kada od juna krene regularna cena karata očekuje se manja gužva.

(Da nije bilo karata za voz išla bih pomoću BLA BLA Car aplikacije, tu uvek ima polazaka za NS, a bajs bi ostavila pored neke bandere u blizini mesta polaska).

S obzirom da imam oko 45min razmaka do voza, odlazim do Hyde Park restorana na kafu da ‘ubijem vreme’ do 12:15.

Inače prvi susret sa novom železničkom stanicom  zaista je fantastičan. Najpre sam se liftom spustila do dole, pa konektovala na wifi, potom dovozala do obezbedjenja da pitam gde se kupuju karte – usput su me obavestili da je zabranjeno voziti bicikl pored šina jer je klizavo, pa sam gurala. Sve je novo, lepo i sredjeno, i iskreno se nadam da će što duže ostati u takvom stanju, i da ga divljaci neće išarati sprejevima i grafitima, kao sve ostalo po Beogradu.

Od vozova su na raspolaganju stari šareni i dve nove opcije plavo crveni – regionalni koji ‘nije brz’, a ide 150km/h, stiže u NS za 56min i SOKO čuveni brzi voz bele boje koji putuje za 36min i ide čak 200km/h.

Veoma se radujem ovoj avanturi, jer kad god sam u Evropi ne propuštam da se vozim vozom, jer mi je pravo uživanje putovati kroz prirodu i razgledati okolo na ovaj način, a i navikla sam dok sam živela u Oslu na metro i vozove.

Krećemo tačno na vreme. Prva stanica je Novi Beograd, izmedju Strabag i NCR zgrade u Milutina Milankovića, potom ide Tošin bunar odnosno Zemun, pa Batajnica, Zemun polje, Stara/Nova Pazova, Banovci, Indjija, onda hvatamo zalet i 150km/h do Sremskih Karlovaca pa Petrovaradin i stižemo u NS u 13:13.

Zaista je bilo super, prezadovoljna sam što konačno postoji ova opcija transporta. Osim mene još dvoje biciklista iz Beograda je krenulo u ovu avanturu, oni su za razliku od mene pravi i profesionalni biciklisti, pod punom opremom i sa kacigama.

Inače, čim smo krenuli sa Prokopa kondukter je krenuo karte da skenira – tako da nema švercovanja, a za bicikl sam doplatila 100din.

Stižem kod tetke u 13:59, nakon kupovine poklona u Promenadi. S obzirom da živi preko puta, ostavila sam bajs ispred Promenade na parkiralištu za bicikle koje je krcato – baš mi se dopada NS, idealan je za vožnju bicikla, sve je ravno, svuda staze, vozači automobila su naučeni i naviknuti na postojanje biciklista, pravo je uživanje voziti ovuda. Ubuduće redovno dolazim ovako.

Posle ručka krećem sa tetkom na koncert, idemo kolima. Usput odlučuje da me odvede u crkvu – zaključila je nakon mojih priča da ne bi bilo loše.

Stižemo na koncert jako je lepo organizovano i posećeno. Srećem se sa familijom sa mamine strane i upoznajem ih sa tetkom koja je sa tatine strane, ja uvek volim da spajam, a koristim svaki momenat maksimalno.

Nakon nastupa Zlatne dunje iz Temišvara, odlazim sa tetkom u obližnji kafić, a kasnije ćemo svi zajedno na večeru.
Medjutim kako smo se raspričale, a naši muzičari zadržali, na kraju smo ostale tu da jedemo, jer je to ujedno i restoran, a gosti iz Rumunije su otišli na neki od obližnjih salaša – žurila sam na voz, pa nisam mogla da rizikujem da zakasnim odlaskom na salaš.

Inače, pica koju su jeli ostali gosti ovde u Lanterni je prosto mamila da je poručimo i fantastična je. Izbor je veliki, mi smo jele upravo specijalitet kuće pica Lanternu.

Oko 20:50 krećemo odavde, vozi me tetka do Promenade, stavljam slušalice, puštam Divljinu od Beogradskog Sindikata i jurim samo pravo 2km, direktno do stanice. Stižem oko 21:15. Proveravam na blagajni sa kog terminala kreće voz (navikla sam zbog železnica u Evropi), kaže sa terminala 1, kad sam se popela liftom gore zaključujem da osim broja 1 postoji možda i broj 2, dakle svakako ne bih promašila, jer stanica nije velika.

Soko je već u stanici, ulazim na obeleženo mesto za bicikliste i sedam na svoje sedište. Zaista se razlikuje od redovnog voza, ima dva sprata i sedišta su luksuznija. Jedino što se vozimo ‘unazad’, jer sedimo okrenuti ledjima u odnosu na pravac kretanja, pa ako planirate da isprobate oba voza na ovoj relaciji kao ja, predlažem da u odlasku iz BG idete Sokolom, a u povratku regionalnim jer tu možete da birate gde ćete sesti.

Krećemo na vreme, očekivala sam da idemo direktno, odnosno da nema stajanja na stanicama, medjutim stajali smo i u Petrovaradinu i u Sremskim Karlocima, verovatno i na ostalim stanicama jer sam na kraju zadremala. Inače noću se kroz prozor ne vidi ništa sem sopstvenog odraza jer ceo voz je osvetljen pa sam rešila da dremnem koji minut.

Stižemo na Prokop, odnosno Beograd Centar oko 22:15, nisam baš gledala na sat.

Sve u svemu utisci su fenomenalni, jako se radujem što sam otkrila ovakav način prevoza do Novog Sada, i to korišćenjem kombinacije čistih energija – sopstvene za bicikl i struje za voz.

Jedva čekam ponovo, naravno preporučujem svima da se provozaju novim vozovima, a ako kao ja volite avanturu onda obavezno i bicikl provozajte vozom.