Koliko su biblioteke važan deo modernog društva pokazuje podatak da svake godine Američki institut arhitekata (AIA) i Američka asocijacija biblioteka (ALA) izaberu najlepše moderne biblioteke na svetu. Njihov izbor je ograničen na arhitekte koji imaju licencu u Americi, a njihov izbor će nam sasvim dovoljno poslužiti.
Najlepše moderne biblioteke

Mogu reći da je izbor prilično zanimljiv. Verovatno za mnoge ne biste ni znali da postoje ako ne istražite Internet. Parametri prilikom izbora uključuju multifunkcionalnost, uticaj na okolinu, otvorenost publici te inovativni dizajn.

Za vas koji niste u „onim“ godinama, biblioteke su tiha mesta sa hiljadama knjiga koje uglavnom potiču iz doba pre Interneta, gde ljudi vekovima dolaze proučavati spise i knjige. Neke knjige se mogu pozajmiti, a neke koristiti samo u prostorima biblioteke. Oduvek su bile središte znanja i kulture nekog naroda, države ili epohe. Retke knjige su tako bile dostupne svima koje je to zanimalo. Tada, kao i danas nisu zanimale široke slojeve, pa je to uvek bilo mesto za okupljanje intelektualaca i naučnika. Iako se misli da je pojavom Interneta i online instant znanja nestala potreba za otvaranjem novih biblioteka, u praksi to izgleda drugačije.

Nova spektakularna zdanja se Grade kao javni prostori i sve bogate zajednice ulažu u znanje. Digitalizovane su i u biblioteke dolaze sve više ljudi, tako i dalje imaju ulogu središta znanja nekog grada, regije ili države.

Najlepše moderne biblioteke:

The Boston Public Library – potpuno redizajnirana biblioteka, koja je nekad izgledala poput stare kamene zgrade, danas je otvorena prema svetlu i novim bojama. Auditorium sa 340 mesta je novi dodatak. Godišnje iznajmljuje preko 4 miliona knjiga. Novi ogranak je East Boston Branch Library.

The National Library of Latvia u Rigi – impresivna arhitektura i pravi novi „landmark“ Letonije. Svi spratovi su povezani jednim stepeništem, a knjige su delom donirali stanovnici Letonije. Akcija još traje. U Biblioteci se organizuju razne izložbe povezane s knjigama. Prema poslednjim podacima, ovde je smešteno blizu 5 miliona knjiga i spisa.

The Danish Royal Library u Kopenhagenu. Najveća je biblioteka u Nordijskim zemljama i čuva sva štampana izdanja u Danskoj od 17. veka i mnoge druge starije knjige. Među ostalim spisima, ovde se čuva prepiska Hansa Kristijana Andersena, istorijske mape Polarnog kruga, Islanda i mnogi drugi vredni dokumenti iz ove regije.

The Library of Alexandria – najpoznatija biblioteka svih vremena dobila je novo zdanje. Knjige, manuskripti na papirusu, spaseni dokumenti iz doba faraonskog Egipta su našli dom u ovom novom zdanju. Ona originalna biblioteka je izgorela pre 2000 godina, a nova je koštala 220 mil $. U sklopu biblioteke je planetarijum, kulturni centar te razne arene.

Jose Vasconcelos Library Mexico City – zdanje u kojem je smeštena je jedno od najinovativnijih u svetu i spada među najveće javne investicije ove zemlje. Osim knjiga, poznata je i po umetničkim delima među kojima se ističe skulptura Gabriela Orozco od obojenog kostura kita. Police u biblioteci su otvorene, pa izgledaju poput skladišta.

National Library Minsk, Belarus – Smatra se jednom od najboljih biblioteka sveta i svakako jedna od arhitektonski najatraktivnijih. Visoka je 22 sprata i neobičnog oblika sekstagrama s rombom – teško je opisati. Od otvaranja je turistička atrakcija Minska. U njoj se održavaju izložbe i koncerti. Sadrži preko 8 miliona komada knjiga i spisa i treća je najveća kolekcija ruskih zapisa.

Delft University of Technology Library, Holandija – fascinantan primer modernog dizajna građevine u savršenom spoju sa prirodom i okolinom. Biblioteka je moderna i funkcionalna. Krov je pokriven travom po njemu se može hodati, pa izgleda s jedne strane poput livade, a s druge je čitava stena u staklu.

The National Library of Singapore – nalazi se u zgradi od 16 spratova. Prvu je biblioteku na tim prostorima osnovao otac modernog Singapura Sir. Stamford Raffles (poznatiji kao pronalazač koktela Singapore Sling). Ova  moderna zgrada je nastavak tradicije. Ima dvoranu sa 600 mesta za koncerte i predstave. Oko biblioteke su divni vrtovi orhideja i palmi, a krasi je i lep pogled sa vrha.

Seattle Central Library – moderno zdanje od stakla i čelika je ubrzo nakon otvaranja postalo simbol Sijetla, najvećeg grada savezne države Vašington na zapadnoj obali SAD. Otvoren prostor pun svetla i vazduha u suprotnosti je sa slikom mračnih i tamnih biblioteka stare Evrope. Koštala je 290 mil $ i smatra se jednom od najvažnijih državnih investicija.

Central Library of Vancouver, Kanada – Izgled je inspirisan Rimskim Koloseumom. Masivna građevina zauzima čitav blok. U njoj se, osim što su mesto našli milion i po knjiga i spisa, nalaze trgovine, kancelarije, arene za koncerte i restoran. Jedno je od mesta okupljanja u gradu i slobodno se može reći na čitavoj zapadnoj obali Kanade.

Osim nabrojanih biblioteka postoje još mnoge druge, ništa manje atraktivne. Svet, a naročito univerziteti, ulažu ozbiljna sredstva u biblioteke. Biraju se najpoznatiji arhitekti. Najlepše moderne biblioteke su ubrzo nakon otvaranja postale prepoznatljivi simboli grada i države.

Ono što su nekada bile crkve danas su biblioteke jer znanje je uvek najvažnije i ono pokreće svet.