Vreo letnji dani, uvek je dobro provesti u prirodi na čistom vazduhu i što dalje od gradskog usijanog betona.
Još bolja ideja je provozati tom prilikom kabrio sa spuštenim krovom i malo uživati u vetru i otvorenom pogledu. I danas je u pitanju opel cascada firme @nia.rent.a.car.
Krećem oko podne u pravcu imanja Dedina Trešnja, popularni bazen u okolini Arandjelovca za koji sam saznala prošle godine zahvaljujući instagramu.
Avalski put je moja omiljena šumadijska putanja, jer ne žurim, a priroda je prelepa, na sve strane brežuljci, zelenilo i šume. Gužve na putu nema, pogotovo radnim danom. S obzirom da mi je prvi put da idem na ovo imanje uključujem navigaciju nakon Markovca, jer ima jedno skretanje sa glavnog puta, medjutim od silnog uživanja nekako sam promašila i našla se na samom ulasku u grad.
Srećom ne žurim, pa sam se okrenula i ubrzo stigla na putić koji vodi direktno na imanje. Prvi utisak je sjajan,
dočekuje me hostesa i pokazuje gde da parkiram.
Ulaz se naplaćuje 1000 din, a bazen se može koristiti do 19h.
Idiličan moderan ambijent čini restoran sa drvenim nadstrešnicama, a
bazen koji
je taman – nije ni previše veliki, a ni mali okružuju drvene ležaljke sa belim jastucima i suncobranima.
Generalno, radnim danima nema gužve, a vikendima je poželjno rezervisati. Takodje,
na ovom imanju se može i prespavati u kućicama kojih ima za sada sedam, a gosti mogu uživati u noćnom kupanju i posebnom tretmanu.
Prvi utisak sa osobljem je za svaku pohvalu, ljubaznost, srdačnost i nenamejivost su zaista na visokom nivou, i potpuno neočekivano prijatno iznenadjenje, u rangu hotela sa 5 zvezdica.
Muzika je baš po mom ukusu, deep house ni tiho ni preglasno već taman. Prava kombinacija za idealan odmor za sva čula, posebno što čitavo imanje okružuje zelenilo, sa jedne strane je šuma, a odmah pored polje kukuruza, prava seoska idila na moderan način.
Veoma je vruće, srećom duva vetrić i u hladovini je prijatno, posebno u kombinaciji sa singiture koktelom i voćem. Nakon malo izležavanja, kupanja i poziranja, dan je nekako proleteo, i
odlučujem da odem na late lunch u vinariju Pantić u okolini Mladenovca.
Nisam neki strastveni ljubitelj vina, pa ne posećujem vinarije ciljano, već spontano kao danas, ali ova je zaista u rangu bilo koje u Toskani. Vinograd dokle god doseže pogled sa jedne strane, a sa druge pogled na padinu, a u daljini grad. Nekoliko različitih terasa u različitim nivoima i sa različitim pogledima i položajima.
Vrućina i letnji dani utiču na moj apetit tako da uopšte nisam gladna do sumraka, i ujedno nisam za tešku hranu, stoga rolovane šljive i paprike punjene sirom uz proseko deluju kao optimalan izbor. Dok gledam u sunce koje zalazi, meditiram i upijam energiju, koju za kraj dodatno boost-ujem palačinkama u šatou sa groždjem, baš neposredno pred povrtak u Beograd.
Put nazad je savršen, veče, priroda i vetar u kosi.Nakon Mladenovca uključujem se na autoput i uživam u noćnoj vožnji sa spuštenim krovom sve do Beograda.
