Frankfurt je najmanja svetska metropola
Priznajem, ranije sam imala veliku odbojnost prema Nemačkoj i uvek sam pre birala neku drugu zemlju da posetim. Možda zbog toga što sam jedina u svojoj porodici koja ne govori nemački jezik. Pamtim brojne situacije iz detinjstva kada su moji pričali na nemačkom preda mnom i nadali se da ću poželeti da ga naučim kako bih ih razumela, ali dete kao dete; proradio mi je inat da ga namerno ne naučim. Danas se naravno kajem zbog svoje odluke, međutim nikad nije kasno.
Iako svaki nemački Altstadt (stari deo grada), odnosno njegove šarene kućice i kaldrmisane ulice odišu toplotom, atmosfera koja vlada izvan njih je potpuno drugačija. Ljudi su hladni i nedruželjubivi, a tokom godine više ima kišnih nego sunčanih dana. Nije mi se svidelo ni što se sve prodavnice zatvaraju u 20h pa se gradovi uveče pretvaraju u „gradove duhova“, a nedeljom je sve zatvoreno. Čak mi je i nemački jezik grub.
Moji su živeli u Nemačkoj kada je moja mama bila mlada, a ona je u svojim pedesetim godinama odlučila da se vrati u Nemačku. Danas živi u Frankfurtu, gradu u koji sam se zaljubila na prvi pogled. Šetajući njegovim ulicama, okružena soliterima, na trenutak sam zaboravila da se nalazim u Evropi. Prepustila sam se mašti i zamislila „Times Square“ iza ugla, a zatim sam ugledala „Romerberg“, jedan od najlepših evropskih trgova koji sam posetila do sada. Šarene fasade kuća, uske uličice i miris wursta vratili su me u Geteovu Nemačku. Odlučila sam da joj pružim drugu šansu.
Boraveći često kod mame, pored Frankfurta, obišla sam još nekoliko nemačkih gradova. Ipak, putopis ću posvetiti najmanjoj svetskoj metropoli. Willkommen in Frankfurt.
Do Frankfurta uvek obično letim sa aerodroma u Beogradu preko avio-kompanije „Lufthansa“, a jeftinija opcija je ako se takođe leti iz Beograda, ali preko avio-kompanije „Wizz Air“ do Dortmunda. Dortmund je od Frankfurta udaljen 223 kilometra, a autoputem se stiže za dva i po sata vožnje. Karta do Dortmunda može da se pronađe i za 30 evra ako se leti samo sa ručnim prtljagom.
Frankfurt je najveći grad u pokrajini Hesen i četvrti po veličini u Nemačkoj. Za vreme Drugog svetskog rata, srušeno je više od 70% Frankfurta. Grad je posle rata potpuno obnovljen i podseća na velike svetske metropole. Poznat je i kao grad banaka jer se u njemu nalaze predstavništva svih većih svetskih banaka i sedište Evropske centralne banke. Najznačajnija berza u Nemačkoj je u Frankfurtu. Po kvalitetu života spada u deset najboljih gradova na svetu. Zbog banaka i berze mnogi ga upoređuju sa Njujorkom i nazivaju „Evropski Menhetn“ (odnosno Mainhattan jer se nalazi na reci Majni), a Nemci vole da kažu da je Frankfurt zlatno srce Evropske Unije. Zgrade iz Frankfurta uvrstane su u listu najviših nebodera u Evropi.
Najlepši pogled na grad pruža se sa za sada jedine zgrade u gradu koja ima otvorenu platformu, Maintower (Glavni toranj). Visok je 200m, a pogled obuhvata nebodere, reku Majnu i stari deo grada. Za posetu Maintower-u odrasli plaćaju 7 evra, a studenti 2.
Po meni, lepše je započeti obilazak nostalgično, iz starog dela grada koji Nemci nazivaju „srce Frankfurta.“
Romerberg je trg nepravilnog oblika na kome su se ranije održavali festivali, sajmovi i javna pogubljenja. U sklopu trga nalazi se Romer, kompleks od 11 šarenih zgrada na čijim fasadama je ispisana istorija Nemačke i gde preovlađuje motiv feniksa koji je simbol modernog Frankfurta. Ovo područje je karakteristično po tome što je bilo naseljeno još za vreme kamenog doba, a kasnije, tokom istorije, u Frankfurtu su se krunisali nemački carevi. Smatra se i jednim od najvažnijih gradova Svetog Rimskog Carstva i skoro pet vekova je imao status slobodnog grada-države.
Na trgu se nalaze i Altes Rathaus (Stara Gradska kuća) i Neues Rathaus (Nova Gradska kuća), a sala (Kaisersaal) u kojoj su se ranije održavali banketi i krunisanja, otvorena je za posete. Iako Nemci kažu da je svaki stari grad isti svuda u Nemačkoj i da ukoliko ste posetili jedan, ne morate ići u druge, meni će ove šarene kućice uvek biti zanimljive u kom god gradu se nalazile. Na trgu možete „s’ nogu“ pojesti Bratwurst (košta oko 3-4 evra), probati Frankfurter Grie Soss, sos od sirćeta, ulja i začinskih trava karakterističan za ovaj kraj i popiti čašu čuvenog Apfelwein-a (u Frankfurtu se češće pije vino od piva, a čaša vina košta oko 5 evra). Pored Maintower-a, lep pogled na ceo grad pruža se i sa katedrale Svetog Bartolomeja iz 14. veka koja se nalazi blizu trga Romerberg.
Kada ste već u starom delu grada, prošetajte i do Geteove kuće. Johan Wolfgang von Goethe je najznačajniji nemački pisac rođen u Frankfurtu. Njegova kuća srušena je tokom Drugog svetskog rata. Posle rata obnovljena je sa sve originalnim nameštajem, slikama i Geteovim knjigama. Poseta Geteovoj kući vratiće vas u daleki 18. vek i videćete kako je u to vreme živela jedna bogata, nemačka porodica.
Geteova porodica bila je jedna od malobrojnih porodica koja je imala sopstveni bunar i sprovedenu vodu u kuhinji. Ostale porodice vodu su nabavljale sa bunara na javnim trgovima. Cela kuća bila je prekrivena tapetama od svile. U kući se nalazi i Geteova privatna biblioteka koja sadrži preko 2000 naslova različite sadržine. Ono što mi je bilo jako čudno je to da u spavaćim sobama nema kreveta. Prvo sam pomislila da su spavali na podu ili na sofama, ali to bi bilo jako neobično za jednu imućnu porodicu. Ljubazna radnica mi je objasnila misteriju zvanu krevet. U to vreme spavalo se na slamaricama (dušecima koji su punjeni slamom). Slamarice su bile potrošna roba i spaljivane su u kućama bogatih porodica zbog velike najezde vaški. Zanimljiv podatak je i taj da su siromašnije porodice, koje nisu imale puno veša (odnosi se i na posteljinu, krpe i peškire) prale svoj veš 2 do 3 puta mesečno. Geteova porodica je za razliku od ostalih imala jako puno veša i u njihovoj kući možete pronaći velike ormare i presu za peglanje koja je preteča današnjeg modernog valjka. Pranje veša tada je bio jako težak i zahtevan posao pa su Geteovi svoj veš prali 2 do 3 puta godišnje.
Najlepša prostorija u kući je crvena soba koja je služila isključivo za prijem gostiju i porodične proslave. Poseta kući košta 3 evra za studente, 7 za odrasle i 10 za porodice.
Još u 19. veku Zeil je bila jedna od najpoznatijih ulica za kupovinu u Nemačkoj. Danas, pretvorena je u jedno od glavnih šetališta u gradu. Nazivaju je i nemačkom Petom Avenijom, a Nemci često vole da se našale i kažu da nema potrebe da idete čak do Njujorka, dovoljno je da dođete u Frankfurt. Tržni centar „My Zeil“ koji se nalazi u ovoj ulici, jedan je od najvećih arhitektonskih dragulja u gradu. Projektovao ga je italijanski arhitekta Massimiliano Fuksas i u njemu su smeštene najduže pokretne stepenice u Nemačkoj.
U Zeilu treba posetiti i „Galeria Kaufhof.“ Ulaz je besplatan, a u restoranu sa otvorenom terasom možete naručiti dnevni meni sa pićem i za 8-10 evra dobro se najesti u centru Frankfurta. Odlično je mesto i za fotkanje sa soliterima u pozadini. Pored Zeil-a, dosta se kupuje i u „Goethestrasse“, ulici sa dizajnerskim radnjama.
U proleće, u Frankfurtu možete pronaći roze cherry blossom drveće i na trenutak se osetiti kao da ste otputovali u Japan. Takođe, vrlo je moguće da će pasti kiša i vratiti vas u realnost. Vreme u Frankfurtu je jako promenljivo i često ume da iznenadi.
Šalu na stranu, Frankfurt je grad koji se mnogo razlikuje od ostalih gradova u Nemačkoj i ima dosta toga da ponudi. Tome svedoči i sve veći broj studenata koji se odlučuju za studiranje u Frankfurtu i 56 miliona turista na godišnjem nivou. Ovde se nalazi preko 20 muzeja smeštenih pored reke Majne u Museumsurfer-u (oblasti muzeja), a poznat je i po najvećem svetskom sajmu automobila (Frankfurt motor show) i festivalu knjiga (Frankfurter Buchmesse).
Ukoliko posetite Frankfurt leti, odvojite jedan dan za odmor na najvećem otvorenom bazenu u Evropi. Leži se na travi, nema ležaljki. Svako donosi svoju hranu i piće, bitno je samo da se ne jede pored vode. Na bazenu ima da se kupi jedino sladoled. Nema muzike. Mir, tišina, priroda. Okružen je šumom. Ono što mi se posebno svidelo je da nisam imala osećaj da sam na bazenu već na pikniku na jezeru. Zanimljivo je da ovo leto u Nemačkoj dosta bazena nije otvoreno ili je kasnije otvoreno zbog nedostatka spasilaca. Pored zdravstvenih radnika, ovo zanimanje je ovde jako traženo obzirom da ima dosta zatvorenih bazena koji rade tokom cele godine.
Zbog čega sam još zavolela Nemačku? Kao i većina žena, zbog kupovine. Otkako se mama preselila u Frankfurt, prestala sam da kupujem garderobu u Srbiji. Zašto? U Nemačkoj je neuporedivo veći izbor i cene su povoljnije, posebno u outletima. Naravno, najbolje je kupovati u periodu letnjih (jun-avgust) i zimskih (decembar-februar) sniženja kada većina prodavnica na kupljene artikle daje 70% popusta. Finalna sniženja su krajem avgusta i januara, ali na početku sniženja je veći izbor.
Outlet „Montabaur“ udaljen je 100km od Frankfurta. Nalazi se na otvorenom, idealan je ako krenete u kupovinu sa decom i kućnim ljubimcima jer na svakom koraku ima parkića sa klupicama, toboganima i igračkama, mnogobrojni kafići, a ispred većine prodavnica postavljene su posudice sa vodom za kućne ljubimce. Ovde možete pronaći prodavnice poput „Guess“ „Joop“ „Esprit“ „Benetton“ „Desigual“ „Melvin&Hamilton“ „s.Oliver“ „Rich and Royal“, ali i mnogobrojne prodavnice sportske opreme („Colombia“ „Nike“ „Converse“).
Ono za šta mnogi ne znaju su takozvani inleti, odnosno outleti sa sniženom vansezonskom robom koji se nalaze u gradu. Najpoznatiji u Nemačkoj su „TK Maxx“ „Zalando“ i „Saks Off 5th“, a u Frankfurtu postoje sva tri. Kvalitetan veš imaju „Triumph“ i „Mey“, a onaj malo atraktivniji i sličnog kivaliteta možete kupiti u „Hunkemoller.“
Pre putovanja u Nemačku, pogledajte online mega markete „Aldi“ „Lidl“ „Netto“ „Real“ jer oni imaju nedeljne ponude izuzetno kvalitetne robe široke potrošnje od veša i posteljina do tehničkih uređaja.
Cene kozmetike su slične kao u Srbiji, ali na primer proizvodi iz „DM“ su boljeg kvaliteta ako se kupuju na zapadu. Treba svratiti u „Douglas“ jer tu ima kozmetike poznatih svetskih brendova. Dobar spoj „Douglas“ i „DM“ je „Muller.“ Tamo možete pronaći sve, od pristupačnije do brendirane kozmetike, ali i igračaka za decu. Ono što me je dodatno oduševilo u nemačim tržnim centrima su tezgice sa svežim voćem unutar istih.
Za mene je Frankfurt bio i više od očekivanog. Prava svetska metropola sa bogatom istorijom, a ujedno i dom za pripadnike preko 180 različitih nacionalnosti. Grad koji odiše prefinjenošću. Voze se dobra kola. Toliko dobra da se čak i ja, koju kola ne zanimaju niti se razumem u njih, okrećem za njima. Muškarci u odelima, kožnim cipelama i sa aktovkama u ruci pariraju ženama u dugim, uskim suknjama, blejzerima i salonkama. Ljudi od stila, izlaze iz ogromnih solitera u kojima se nalaze poslovni prostori. Nasmejani, zadovoljni svojim životom, prijatni. Svaki prolaznik na ulici nam je rado pomogao. Jedan dekica je čak prekinuo svoj telefonski poziv i detaljno nam objasnio kako funkcioniše parkiranje u gradu i gde možemo da se parkiramo van zone u centru jer je parking u garažama preskup. Razbila sam svoje predrasude o Nemcima.
Sve je čisto i uređeno do te mere da se čak u zgradama, tržnim centrima i liftovima osećaju skupoceni parfemi. Još uvek nisam naišla na neki kutak grada gde sam videla smeće i prljavštinu. Živi se po pravilima. Vodi se računa o svemu. Smeće se reciklira, pije se kupovna voda iako je ona sa česme bakteriološki ispravna, ali pretpostavlja se da ima mnogo kamenca pa da se ne bi rizikovalo. Kaucija za plastičnu flašu vode košta 25 centi po flaši. Flaše mogu da se vrate u svakoj radnji jer svaka poseduje automate za vraćanje. Cena magneta je kao u Monte Karlu, 5 evra po komadu, ali svuda po Nemačkoj postoje „Euroshop“ prodavnice gde sve košta 1 evro.
Na parkinzima postoje „Frauen-Parkplatz“, mesta na kojima je dozvoljeno samo ženama da se parkiraju, a ono što se razlikuje u vožnji u odnosu na Srbiju je da Nemci preko dana ne moraju da pale svetlo na kolima. Dosta se voze bicikle. Za razliku od Amsterdama gde su biciklisti više puta pokušali da me pregaze, ovde se vozi isključivo polako i po stazama napravljenim za njih.
Da, Nemci jesu zatvoreniji narod u odnosu na nas, Špance i Italijane, ali su više okrenuti svojim porodicama i karijeri. Nedeljom ne provode vreme po tržnim centrima već organizuju piknike u prirodi. Nemački jezik možda nije najlepši jezik koji sam čula, ali zašto ga ne naučiti? Čovek vredi onoliko koliko jezika govori.
Iako me više privlače gradovi koji izlaze na more, mogu da zamislim sebe kako živim u Frankfurtu. Sa druge strane, svakodnevno bih morala da pazim šta pričam jer u Frankfurtu ima dosta ljudi sa Balkana. Kao u Beču, na svakom koraku se može čuti naš jezik. Frankfurt još nazivaju i „zeleni grad“ jer ima dosta parkova u kojima slobodno šetaju veverice, ježevi i zečevi.
U nekom od sledećih tekstova pisaću o lepim mestima u okolini Frankfurta. Ukoliko imate dodatnih pitanja vezanih za putovanja, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.
