Road trip je oduvek bio moj omiljeni način putovanja. Prošao sam razne rute na nekoliko kontinenata, no Europa mi je sve draža. Poslednjih pet godina leti koristim HomeExchange za razmenu nekretnina. Ove je godine put bio nešto kraći. Svega 3.500 km za razliku od putovanja u Nizozemsku, Normandiju i Languedoc koja su bila dalja.
Od kad sam otkrio HomeExchange, putovanja autom po Europi su logični odabir. Aviona mi je ionako dovoljno tokom godine. Uvek biram manje mesto, ali u meni zanimljivoj regiji. Ne volim kupanje i ležanje na plaži pa su to regije udaljenije od letnjih gužvi i plažnog turizma.
Ove godine izabrao sam lepu malu kuću pored gradića Chambéry na rubu Alpa. Mislio sam da će biti hladnije, no upali smo u najgori toplinski val posleednjih tridesetak godina u Francuskoj. Kuća, naravno, nije bila klimatizirana, ali bilo je izdržljivo.
Desetak kilometara dalje nalazi se predivno jezero Lac de Bourget u kojem je kupanje bilo sasvim prijatno. Odlazak na plažu kod mene traje do pola sata, ako ima hlada možda malo duže. Temperatura vode u jezeru je ista kao i u moru. Doživljaj je podjednak. Na jezeru su bili deseci jedrilica, jahti, glisera i ostalih plovila. Jedina razlika je da se umesto morskog sivila i horizonta u daljini vide veličanstvene Alpe što je meni puno lepše.
Mali gradići u Francuskoj poput Chamberya, Aix le Bainsa ili Annecyja su predivno uređeni. Cenim i poštujem Francuze, a posebno način na koji su uspjeli da sačuvaju autohtonost i šarm svojih provincijskih mesta ne dopustivši betonizaciju koja sve više uništava lepotu naših gradova. Ne mogu reći da nema pokoji soliter i šoping centar, ali ne u gradu. Novogradnje se nalaze daleko od centra. Ostalo isto kao u prošlim vekovima i to je ta snaga koja privlači više od 80 miliona turista u Francusku cele godine.
Filozofija života…Joie de vivre je ono što Francuzi znaju i nude svetu. U manjim gradićima u centru nema butika ili kafića. Možda jedan, a ostale prodavnice su ribarnica, voćarna, mesar i gotovo umetničke pekare. Nigde velikih lanaca koji prodaju svuda istu robu. Ima supermarketa, ali na periferiji gde i pripadaju i gde je lako doći automobilom.
Uz male prodavnice u centru uvek je nekoliko restorana jer Francuzi jedu napolju skoro svaki dan. Upravo to i je razlog zašto su im restorani dobri i zašto su cene umerene. Turiste se može varati jer nikad više neće doći, ali domaće goste ne. Osim turističkih delova Pariza, a Pariz i nije Francuska, u restoranima je većina gostiju domaća. Hrana je vrhunska.
Naši šminkeri će reći da Francuzi ne voze skupe automobile jer nema nemačkih marki i da njihove devojke nisu namontirane kao naše u Bogovićevoj, no ono što se računa je kvalitet hrane i života. To je ono što me svake godine ponovo privuče u Francusku. Smatram da sam sretan jer sam imao prilike sa posetim mnoge regije i da uđem u dubinu života. Francuski ne znam, no stereotip, da ne kažem zabluda, da Francuzi ne govore Engleski je pogrešna. Mlađi znaju svi, stariji ne pa je to baš kao i kod nas ili u bilo kojoj drugoj zemlji Evrope.
Baza nam je bio Chambéry. Izleti u okolinu bili su vrlo atraktivni. Mesto je u sredini između Lyona i jezera, te Alpa s druge strane.
Na putu do tamo smo stali s italijanske strane Mt.Blanca i otišli novom žičarom SkyWay na najvišu kafu na 3466.m. Italijani je zovu osmo čudo sveta i stvarno je impresivna.
Posetili smo poznato skijalište Meribel koje se nalazi u srednjoj od Tri doline (Trois Vallee) koje su poznate svim pravim skijašima. Mesto je bitno usporenije nego zimi, no vrlo dobro organizovano. Radi nekoliko hotela i restorana.
Može da se iznajmi razna sportska oprema. Brdski bicikli sa i bez elektro motora su apsolutni hit. Velike gondole voze na vrhunce i imaju posebne dodatke za prevoz bicikla. S vrha su označene i uređene staze za spuštanje prema kategoriji i strmini. Biciklisti su oklopljeni u plastične štitnike i šareni “do bola “pa sve izgleda vrlo živo i razigrano. Posebna atrakcija je let avionom s malog altiporta na panoramski obilazak dolina i vrhunaca u okolici. Mt.Blanc je bio ravno ispred nas.
Drugo skijalište koje smo posetili je Val d Isere. Najbolje svetsko skijalište je i leti puno akcije. Veća je ponuda i ima više posetioca. Jedan od glavnih mamaca je Col de Iseran koji je četvrti po visini u Evropi (2.764 m).
Mi smo išli autom, ali je puno više ljudi stiglo biciklima. Prevoj je poznat kao jedan od najtežih uspona na Tour de France biciklističkoj utrci. Žičare iz sela rade i besplatne su. Garaže u mestu takođe. Solaise je za pešake, a Bellevarde za bicikliste. Vrlo je zanimljivo leti videti padine kojima smo se toliko puta spuštali zimi.
Jedini grad koji smo posetili je Lyon. Prestolnica Francuske kuhinje i grad s najboljim restoranima. Ne mislim samo na one Paula Bocusea nego i na one obične bez Michelinovih zvezdica. Cena ručka je oko 20E za dva jela s vinom što je više nego povoljno s obzirom na kvalitet hrane.
Grad je bio pust u vreme godišnjih odmora pa je zbog turista ukinuto plaćanje parkinga. Pazite – nije poskupelo kao kod nas nego je besplatno. Lyon mi je uvek bio jedan od najlepših gradova Europe. Novo moderno zdanje Musée des Cofluences je spektakularno. Grada taman dosta za dva dana.
Predivni Annecy je poput Disneylanda prepun turista. Voze se brodovima po jezeru, kupuju suvenire u buticima u starom gradu. Kafići i restorani su puni. Nešto kao Split u sezoni. Grad i jezero su toliko fotogenični da nije za se čuditi tolikoj navali turista.
Na putu smo posetili Gorges du Fier koji podseća na Vražji prolaz u Gorskom Kotaru samo što je veći i plaća se skupa ulaznica. Stgli smo se okupati u reci pa je i to bio retki doživljaj, barem za mene.
Aix Les Bains je šminkersko jezero s palačama i kasinom. Palače su arhitekturom nalik na dobro održavanu Opatiju. Uz obalu jezera nalazi se šetnica i nekoliko peščanih plaža. Kupa se mnogo ljudi, pogotovo vikendom. Ovaj dio jezera Lac de Bourget zovu Alpskom rivijerom.
Nakon što vidim kako je sve čisto i uredno, kako su ljudi izuzetno ljubazni, pomislim da trebamo da budedmo zahvalni svakom putniku koji napusti ovaj divni kraj i vozi dvanaestak sati kako bi došao u neko mjesto na Jadranu i gurao se s ručnicima na gradskim plažama.
Put od Zagreba do Zagreba je bio oko 3.500 km sa svim izletima. Vozili smo izuzetno udobnu Opel Insigniju koja je bila odličan suputnik. Osim par trikova kao što je držanje mesta u traci na autoputu i automatsko održavanje brzine s obzirom na promet. Ima izvrsna sedišta . Nisam se umorio u tih desetak sati vožnje u jednom danu od Chamberya do Zagreba.
Savet je da treba krenuti iz Francuske rano ujutru kako bi se izbegla gužva na tunelima Frejus ili Mt.Blanc. Milano svakako treba zaobilaziti, osim možda nedeljom. Ako idem od Zagreba prema Torinu uvek uzimam pravac preko Cremone i Alessandrije.
Potrošio sam tri i po rezervoara goriva. Najskuplje je u Italiji pa sam je prošao bez kupovanja. Ne volim da stojim na pumpama i odmorištima u Italiji. Kad stanem neko je uvek pored auta, pogotovo ako je pun stvari. Čuo sam za puno slučajeva pljački da bi riskirao. S druge strane imaju daleko najbolju kafu na svetu pa uvek stanem, ali oprezno i ne blizu granice sa Slovenijom.
Za plaćanje autoputa treba koristiti kreditne kartice. Uvek je najmanja gužva na tim prolazima. Koliko sve košta ne znam jer nisam nikad sabirao, ali nisu jeftine. Najbolje je imati svoj frižider i u njemu hladnu vodu ili sokove te naseckano voće. To je najbolje za vozača.
Sledeći road trip će verovatno da bude biti Colorado ovu zimu. Planirajte sami nešto, ako možete van pune sezone jer je manje gužve. Gde god krenuli dobro je i zanimljivo. Najgore je ležati na plažama. Za mene je to gubljenje vremena.
Video u prilogu je kratka snimka svih predivnih mesta koje smo posetili u dve nedelje.
#opelinsignia
Uživajte u uratku Travel advisora.
